Dušanova Srbija umetnika i ratnika

Srbija je napravila ogroman korak ka plasmanu na Mundobasket naredne godine u Kataru. Pobeda protiv Islanda se svakako očekivala, ali kad bi se pomenula Italija, budile bi se loše uspomene.

Pezaro je grad sa košarkaškom tradicijom, hala je bila puna, a igrači Luke Bankija motivisani da ponovo pobede Srbiju. Izašli su na teren sa bajonetom u zubima. Teško da neka ekipa može da bude agresivnija od onoga što su Italijani igrali u prvih pet minuta. Naravno, posebna meta bio je Nikola Jokić.

Navikao je najbolji igrač sveta da ga i u NBA ligi udaraju gde stignu, ali Italijani su ovo podigli na nivo više. Uz pogotke Fontekija na drugoj strani početak je pripao domaćinu. Selektor Dušan Alimpijević dobio je i tehničku grešku veoma rano. A onda je na 14:8 zatražio tajm-aut. Da se smiri i on i ekipa i da odgovore Italijanima. Od tada do kraja utakmice timska odbrana je bila gotovo besprekorna. Srpska ekipa u ovom sastavu poseduje talenat za lepršavu igru. Italijani su nas doveli na svoj teren tuče i nadmudrivanja i opet nije bio problem. Jer ova ekipa je pokazala da može da bude i umetnička i ratnička. U Pezaru je ovo drugo bilo ključno. 

Selektor Alimpijević je posle utakmice rekao da je Jokić bio bolestan, ali da nije želeo da napusti ekipu. Protiv Islanda je bio sedmi strelac ekipe, protiv Italije četvrti. On je apsolutni lider ove ekipe i nema šta da dokazuje, ali su saigrači bili spremni da odrade posao i bez njega. Kad je Rići pao Milutinovu na nogu i kad smo videli usporeni snimak, delovalo je vrlo zabrinjavajuće. Nije sam otišao na klupu, ali se sam vratio na teren. I bio je stub srpske odbrane koja je dobila utakmicu.

Naša ekipa je imala +17 sa njim na terenu. Dangubić se nametnuo kao specijalac i podsetio na period dok je igrao elitnu odbranu u Zvezdi Dejana Radonjića, dok je Tanasković sada već čovek od Alimpijevićevog najvećeg poverenja. Posao su završili Gudurić i Avramović odličnim napadačkim rolama. U suštini, Srbija je kontolisala utakmicu nekih 35 minuta. I u seriji bolnih poraza protiv Italije naša selekcija je uvek bila favorit i objektivno kvalitetniji sastav. Tako je bilo i ovoga puta, ali smo sada bili spremni i da krvarimo za pobedu. O tome svedoči i dominacija u skoku. 

Jul i avgust su šrošli sa četiri očekivane pobede i sada se lakše diše. Imali smo Jokića kao faktor stabilnosti. Ako zagusti, da bude tu, ali se pre svega trudio da bude od pomoći saigračima i da svojim primerom na treninzima gradi pobedničku atmosferu u ekipi. Dušan Alimpijević poznat je kao trener koji u klubu veoma žustro vodi utakmice i treninge i ume da bude bučan u komunikaciji sa igračima. U reprezentaciji je nešto drugačije. On pre svega emituje ljubav i zahvalnost prema momcima koji su došli da igraju i da se žrtvuju, a oni mu uzvraćaju na pravi način. 

Srbija je sada na 6-2 i u dobroj poziciji. Deluje da će još dve pobede u preostala četiri meča biti dovoljne za plasman u Katar. Ipak, treba biti oprezan jer ćemo u naredna dva termina verovatno imati poteškoća u sastavljanju ekipe. Ipak, timska igra, ponašanje, uzajamno poštovanje i posebna crta borbenosti i čvrstine učinili su da nam je zadovoljstvo da navijamo za ovu ekipu i da jedva čekamo njihovu sledeću utakmicu.