Luka Dončić neće nastupiti za Los Anđeles Lejkerse protiv Detroit Pistonsa zbog problema sa donjim delom leđa, a zasad nije poznato kada se vraća na parket.
Ljubav prema sportu se javila rano. Baš rano. Ne znam da li je to bilo kada sam imao tri, pet ili sedam godina, ali znam da na svojoj prvoj fotografiji koja nije iz vrtića ili sa dodele paketića kod mame i tate u firmi, na kojoj me uplakanog drži njihov kolega obučen u kostim Deda Mraza, nemam više od četiri. Ali, imam loptu kraj sebe.
Znam, klincima to deluje nestvarno. Mislim na dve stvari. Prvo, to što nemam 365 fotografija iz prve godine života, kao što je to slučaj sa današnjim bebama, a drugo to što kao četvorogodišnjak ne držim telefon ili tablet u ruci. Druga su vremena bila, generaciji moje dece, ali i onim malo starijima – neobjašnjiva...
Fudbal sam obožavao, mada nisam baš uvek imao loptu. Brzo su se cepale popularne "tigarke" od kojih mi se čini da još ponekad vidim tragove šara na svojim nogama. Nekako se (pre)često dešavalo da su to "malo okruglo blago od velikog značaja" imali dečaci kojima je karate bio omiljeniji od loptanja zbog čega su, opet (pre)često, odlučivali da odmore od fudbala.
Sećam se, nisam bio bandit, ali sam imao BMX sa crvenim felnama i belim gumama kojim sam svakog dana prelazio kilometre i kilometre tražeći drugare iz susednih ulica ili delova grada koji su raspoloženiji od mojih "karate kid" komšija da vrela letnja poslepodneva provedemo na terenčetu kod škole nego li na bazenu. Ali, isto tako se sećam da su na tom BMX-u, koji su mi udruženim radom i snagama kupile dede za sedmi rođendan za ukupno 50 dinara, neretko bile izbušene gume ili pokidane sajle za kočenje pa sam u svoj pohod morao korak za korakom.
Dok je Angelina trčala počasni krug ogrnuta zastavom Srbije, moja ćerka je sedela kraj mene. I nije uspela. Da sakrije suze.
Tako sam zavoleo atletiku. Trčao sam i trčao i trčao. Prvo od kuće do kuće da sakupim fudbalsku ekipu, onda od terena do terena da utvrdim gde su naši protivnici, potom nazad do svoje ulice da obavestim saigrače gde ćemo danas igrati za čast i prestiž, pa tek onda do domaćeg terena rivala. I često sam znao da uveče, kada padne mrak, a drugari se "podele" na Partizane i Nemce i zamišljenim pucnjevima iz još zamišljenijeg oružja kose sve pred sobom, nastavim da trčim.
Tako je bilo do leta 1996. kada sam, posle večernjih trčećih seansi, noći provodio ispred TV prijemnika, pre nego što sam roditelje ujutru budio da idu na posao. Tada sam se, gledajući dešavanja sa Olimpijskih igara iz Atlante, zaljubio u skok uvis. Znao sam i ranije za Štefku Kostadinovu, koja je kod dama potvrdila dominaciju, kao i za Havijera Sotomajora koji je podbacio, ali nisam znao koji su dometi Dragutina Topića. Sećam se da je bio bez greške dok letvica nije podignuta na 2,35 metara. Nakon dva neuspešna skoka, poslednji pokušaj je "preneo" na za dva centimetra višu visinu ne bi li skočio do bronzane medalje. Nije uspeo, kao ni ja. Da zadržim suze.
Trideset godina kasnije, na šampionatu sveta u dvorani u Torunju njegova je ćerka Angelina bila nepogrešiva do visine od 2,01 metar. Nije mogla iz tri pokušaja drugi put da popravi lični rekord za manje od mesec dana, ali jeste ono što tata nije. Osvojila je medalju i to srebrnu, čime je kompletirala odličja sa evropskih i svetskih prvenstava pod otvorenim nebom i zatvorenim krovom.
Dok je Angelina trčala počasni krug ogrnuta zastavom Srbije, moja ćerka je sedela kraj mene. I nije uspela. Da sakrije suze. Istorija se ponovila, a vreme će pokazati da li će i ona jednog dana nadmašiti oca. U igranju rečima, razume se...
Luka Dončić neće nastupiti za Los Anđeles Lejkerse protiv Detroit Pistonsa zbog problema sa donjim delom leđa, a zasad nije poznato kada se vraća na parket.
Crvena zvezda je odličnim partijama na početku sezone Evrolige privukla pažnju Kajla Hajnsa, četvorostrukog šampiona Evrope i jednog od najboljih defanzivaca u istoriji takmičenja.
Prvi put u istoriji neka srpska atletičarka preskočila je dva metra. Okruglo. Ako mislite da to nije ništa posebno, probajte da skočite toliko. Udalj, razume se. Iz mesta, naravno. Uvis znam da ne možete. Molim? Ne možete ni udalj. Niste ni blizu. Znao sam...
U borbi za mesto u završnici Topićeva je uspela da iza sebe ostavi Ukrajinku Juliju Levčenko i Mariju Zodžik. Levčenko je dva puta rušila na 193 centimetra, a jednom i na 196, dok je Zodžik tek iz drugog pokušaja preskočila 193 centimetra.
Otišla je Angelina Topić na Evropsko prvenstvo u atletici u Birmingemu sa velikim očekivanjima, ali na kraju, ostaje goorak ukus u ustima. Naša skakačica uvis doživela je ranu eliminaciju u finalu i završila na 11. mestu kontinentalnog takmičenja.
U delu regiona postoji još temeljniji problem: čak i kada kapital želi da uđe u sport, pravni sistem često nije uređen tako da mu to omogući na način na koji bi investitor ušao u bilo koju drugu kompaniju.
Razgovori su u preliminarnoj fazi, a obe kompanije će verovatno morati prvo da postignu dogovor s nekim od klubova pre nego što završe proces dobijanja odobrenja.
Uz državna ulaganja i dolazak stranih igračica, Saudijska Arabija ubrzano razvija ženski fudbal, ali izgradnja publike i širenje prostora za žene i dalje predstavljaju velike izazove.
Gde prestaje navijačko rivalstvo, a počinje mržnja? Odgovor na to pitanje dobili smo u prethodnog vikenda na stadionu Koventrija, gde je jedan navijač domaćeg tima fotografijom preminulog šestogodišnjeg dečaka provocirao pristalice Sanderlenda.
Košarkaši Crvene zvezde imaju ozbiljne namere. Jer, pobeda u Atini protiv Olimpijakosa ne samo da trenutno čini srećnim navijače crveno-belih već i šalje poruku da ova ekipa može da pobedi svakoga i uvek.
Od kada Crvena zvezda igra takmičenja pod okriljem UEFA, u novembru nije imala neatraktivnijeg, pa što da ne, i slabijeg rivala od šampiona Andore, Inter Eskaldesa.
Postoje vozači koji obeleže pojedine staze, šampioni koji iza sebe ostave jednu ili dve titule, i oni retki koji prevaziđu granice sporta kojim se bave. Mark Markez odavno pripada ovoj poslednjoj kategoriji.
Euroleague
Tanjug/AP Photo/Matthias Schrader
Ostavite komentar