Kon Knupel završio je sezonu kao lider cele NBA u pogođenim trojkama, postavši prvi ruki u istoriji sa takvim učinkom i ozbiljan kandidat za nagradu koja pripada novajliji godine.
Ljubav prema sportu se javila rano. Baš rano. Ne znam da li je to bilo kada sam imao tri, pet ili sedam godina, ali znam da na svojoj prvoj fotografiji koja nije iz vrtića ili sa dodele paketića kod mame i tate u firmi, na kojoj me uplakanog drži njihov kolega obučen u kostim Deda Mraza, nemam više od četiri. Ali, imam loptu kraj sebe.
Znam, klincima to deluje nestvarno. Mislim na dve stvari. Prvo, to što nemam 365 fotografija iz prve godine života, kao što je to slučaj sa današnjim bebama, a drugo to što kao četvorogodišnjak ne držim telefon ili tablet u ruci. Druga su vremena bila, generaciji moje dece, ali i onim malo starijima – neobjašnjiva...
Fudbal sam obožavao, mada nisam baš uvek imao loptu. Brzo su se cepale popularne "tigarke" od kojih mi se čini da još ponekad vidim tragove šara na svojim nogama. Nekako se (pre)često dešavalo da su to "malo okruglo blago od velikog značaja" imali dečaci kojima je karate bio omiljeniji od loptanja zbog čega su, opet (pre)često, odlučivali da odmore od fudbala.
Sećam se, nisam bio bandit, ali sam imao BMX sa crvenim felnama i belim gumama kojim sam svakog dana prelazio kilometre i kilometre tražeći drugare iz susednih ulica ili delova grada koji su raspoloženiji od mojih "karate kid" komšija da vrela letnja poslepodneva provedemo na terenčetu kod škole nego li na bazenu. Ali, isto tako se sećam da su na tom BMX-u, koji su mi udruženim radom i snagama kupile dede za sedmi rođendan za ukupno 50 dinara, neretko bile izbušene gume ili pokidane sajle za kočenje pa sam u svoj pohod morao korak za korakom.
Dok je Angelina trčala počasni krug ogrnuta zastavom Srbije, moja ćerka je sedela kraj mene. I nije uspela. Da sakrije suze.
Tako sam zavoleo atletiku. Trčao sam i trčao i trčao. Prvo od kuće do kuće da sakupim fudbalsku ekipu, onda od terena do terena da utvrdim gde su naši protivnici, potom nazad do svoje ulice da obavestim saigrače gde ćemo danas igrati za čast i prestiž, pa tek onda do domaćeg terena rivala. I često sam znao da uveče, kada padne mrak, a drugari se "podele" na Partizane i Nemce i zamišljenim pucnjevima iz još zamišljenijeg oružja kose sve pred sobom, nastavim da trčim.
Tako je bilo do leta 1996. kada sam, posle večernjih trčećih seansi, noći provodio ispred TV prijemnika, pre nego što sam roditelje ujutru budio da idu na posao. Tada sam se, gledajući dešavanja sa Olimpijskih igara iz Atlante, zaljubio u skok uvis. Znao sam i ranije za Štefku Kostadinovu, koja je kod dama potvrdila dominaciju, kao i za Havijera Sotomajora koji je podbacio, ali nisam znao koji su dometi Dragutina Topića. Sećam se da je bio bez greške dok letvica nije podignuta na 2,35 metara. Nakon dva neuspešna skoka, poslednji pokušaj je "preneo" na za dva centimetra višu visinu ne bi li skočio do bronzane medalje. Nije uspeo, kao ni ja. Da zadržim suze.
Trideset godina kasnije, na šampionatu sveta u dvorani u Torunju njegova je ćerka Angelina bila nepogrešiva do visine od 2,01 metar. Nije mogla iz tri pokušaja drugi put da popravi lični rekord za manje od mesec dana, ali jeste ono što tata nije. Osvojila je medalju i to srebrnu, čime je kompletirala odličja sa evropskih i svetskih prvenstava pod otvorenim nebom i zatvorenim krovom.
Dok je Angelina trčala počasni krug ogrnuta zastavom Srbije, moja ćerka je sedela kraj mene. I nije uspela. Da sakrije suze. Istorija se ponovila, a vreme će pokazati da li će i ona jednog dana nadmašiti oca. U igranju rečima, razume se...
Košarkaši Hapoela iz Tel Aviva savladali su gradskog rivala ekipu Makabija sa 85:75 u zaostaloj utakmici 30. kola Evrolige i tako i matematički obezbedili direktan plasman u plej-of, odnosno mesto među šest najboljih timova ligaškog dela.
Fudbaleri Galatasaraja napravili su veliki kiks u 29. kolu turske Superlige, pošto su na svom terenu odigrali samo 1:1 protiv Kočaelispora i tako dodatno zakomplikovali trku za titulu.
Prvi put u istoriji neka srpska atletičarka preskočila je dva metra. Okruglo. Ako mislite da to nije ništa posebno, probajte da skočite toliko. Udalj, razume se. Iz mesta, naravno. Uvis znam da ne možete. Molim? Ne možete ni udalj. Niste ni blizu. Znao sam...
Topić je savladala prvu visinu od 1,85 metara, a potom je iz prvog pokušaja preskočila i sve naredne visine: 1,89 m, 1,93 m, 1,96 m i 1,99 m, demonstrirajući izuzetnu stabilnost i tehniku.
Dok svet ponovo razmatra sportski povratak Rusije, stanje u ukrajinskom fudbalu i dalje deluje kao podsetnik na to koliko je rat promenio samu definiciju profesionalnog sporta.
Rat na Bliskom istoku više nije samo bezbednosna i energetska priča. Za evropski fudbal on postaje stres-test poslovnog modela koji se godinama oslanjao na kapital, sponzorstva i politički uticaj iz Zaliva.
Predsednik Federalne komisije za komunikacije (FCC), Brendan Carr, predložio je da televizijske mreže imaju dozvolu da kolektivno pregovaraju sa sportskim ligama - kao način smanjenja troškova programa.
Saradnja Crocsa sa franšizom Minions rezultirala je modelom Minions Classic Clog, koji je zahvaljujući autentičnom dizajnu i hajpu - vrlo brzo rasprodat, tako da se sada jedino može naći na sekundarnom tržištu preprodaje.
Srpska atletičarka Angelina Topić ispisala je novu stranicu istorije domaće atletike pošto je na mitingu u Banskoj Bistrici preskočila tačno dva metra i postavila novi nacionalni rekord u skoku uvis, a taj skok bio je ujedno vredan i trijumfa na ovom mitingu.
Jedan od najvećih umova koje je košarka videla je imao jedno prosto pravilo u svojoj karijeri. Da bi tim mogao da bude šampion, mora da ostvari 40 pobeda pre nego što pretrpi 20 poraza u sezoni. Time se vodio Fil Džekson, a šta kaže statistika?
Imali su košarkaši Crvene zvezde u poslednjih mesec, dva nekoliko situacija da ostave za sutra ono što su mogli da urade danas. To "sutra" dogodilo se u Lionu. I pošto je ta utakmica za crveno-bele bila sve, a za domaćina samo još jedan mèč u pripremi za završnicu prvenstva u Francuskoj, možda je i bilo očekivano da ekipa Asvela šutira trojke kao nijednom ove sezone.
Sećam se, kada nas je Marko pre godinu i po ugostio u Moskvi, govorio nam je da mu nedostaju šampionske ambicije CSKA. Da mu smeta neagilnost uprave u prelaznom roku zbog čega se o tituli prvaka ni ne razmišlja. Deluje da su se sada njegove ambicije poklopile sa klupskim i da će u narednih mesec dana trofejima prvaka u Srbiji i Mađarskoj dodati još jedan.
Znam, od svih Duletovih legendarnih izjava, ova je možda i najcitiranija. Znam, podjednako lepo zvuči i na našem jeziku. Međutim, ta italijanska poslovica šalje toliko moćnu poruku, da prevazilazi dostignuća i uspehe na samom terenu.
Euroleague
Tanjug/AP Photo/Matthias Schrader
Ostavite komentar