Medeni mesec je gotov

Košarkaši Partizana doživeli su debakl u Kaunasu, a poraz od Žalgirisa drugi je najteži u istoriji kluba. Taj brodolom je ujedno predstavljao i kraj bajke za Mirka Ocokoljića na klupi crno-belih.

Doskorašnji pomoćnik Željka Obradovića prihvatio se posla u delikatnom trenutku. Posle ostavke trofejnog trenera, Mirko je dobio zadatak da vodi ekipu do dolaska novog šefa struke. Očekivalo se da vodi ekipu protiv Bajerna i Kluža, a da onda u derbiju protiv Crvene zvezde priliku dobije neko drugi. Ocokoljić je dočekan zvižducima gotovo kompletne Arene, kao ustalom i svi igrači pre, tokom i posle utakmice protiv Bavaraca. Partizan je uspeo da trijumfuje, a onda je slavio i na nezgodnom gostovanju u Rumuniji.

Dve pobede su dobro došle da se smire tenzije, a kada se očekivala promocija novog trenera, odlučeno je da Mirko Ocokoljić vodi ekipu i u derbiju. Crno-beli su upisali novi trijumf, i odjednom su Mirkove akcije rapidno skočile. Zabeležen je i uspeh u Železniku, pa su oni isti navijači koji su mu zviždali pre Bajerna, sada iskazali želju da Ocokoljić do kraja sezone ostane na klupi.

Nova nedelja je stigla, a sa njom nove najave da je predstavljanje Đoana Penjaroje samo pitanje trenutka. Međutim, bivši šef struke Barselone nije doputovao u Beograd, tako da je duplo kolo dočekano sa starim trenerom i ambicijama da pobedama nad Virtusom i Žalgirisom potpuno uhvati priključak sa timovima koji se bore za plej-of.

Ipak, ambicije i želje su se raspršile već u 16. minutu utakmice protiv tima iz Bolonje. Kraj druge i početak treće četvrtine i serija od 13-0 bila je dovoljna da Virtus lagano privede meč kraju, a malodušnost igrača Partizana i odustvo bilo kakve želje da se pred 20 hiljada gledalaca "potuku do kraja" zaboleli su sve navijače crno-belih. Takav rasplet beogradskog duela nagoveštavao je epilog okršaja u Kaunasu.

Žalgiris je pitanje pobednika rešio već u 6. minutu, što se verovatno nikada u istoriji nije desilo ni njima, a naročito ne Partizanu. Čak i Jonava ili Šiauliai izdrže duže u "Žalgirio areni". Ali, ne i OVAJ Partizan. Partizan koji je ličio na raspuštenu bandu. Partizan koji nijednog sekunda nije izgledao kao tim koji pripada elitnoj evropskoj košarci. Partizan u kojem igrač ne želi da skače za loptu, i kojem se dešava da Vasiliki Caruha brže trči, nego što se igrači crno–belih vraćaju u odbranu.

Ovakav Žalgiris, koji je dva dana ranije pred svojim navijačima izgubio ubedljivo od Efesa, jednostavno nije toliko bolji od Partizana. Međutim, ovde nije do kvaliteta, nego do stava, karaktera, želje i volje. Svega onoga što aktuelna ekipa crno-belih, nema. Barem ne trenutno. Mada pojedinci karakter nikada nisu ni imali.

Mirko Ocokoljić je nakon bajkovitog starta doživeo bolno prizemljenje. Dva poraza sa ukupnom razlikom od 59 poena najmanje idu na njegovu dušu. Ako već nije video dok je bio pomoćni trener, sada je iz "prve ruke" osetio sa kakvim igračima se borio Željko Obradović. Mirko verovatno neće voditi ekipu protiv Makabija u petak, mada posle svega, niko se ne bi iznenadio da i na tom meču trener bude upravo on. Jer, ko će u ovom trenutku imati hrabrosti  da preuzme brigu nad ovom grupom ljudi koji sebe nazivaju profesionalnim košarkašima? Mirko Ocokoljić je morao, ali je njegov "medeni mesec" trajao malo više od 15 dana.