"Nisam igrao protiv kompletnijeg i dominantnijeg igrača"

Ovim je rečima Nikolu Jokića nedavno opisao jedan od najvećih u istoriji košarke LeBron Džejms. Od osvajanja prvog MVP priznanja 2021.godine, oni koji se dive Jokićevoj igri su na kraju svake sezone pomišljali da je reprezentativac Srbije dosegao svoj maksimum. Da prostora za dodatni napredak nema, krajem svakog oktobra nadaju se i rivali tridesetogodišnjeg Somborca. I ako im je u nekim ranijim sezonama u ranoj fazi i davao nadu da bi tako moglo biti, centar Nagetsa u poslednjih nekoliko već na startu šalje poruku da nema nameru da spušta standarde. Naprotiv. Sličnu poruku konkurencija je dobila i ovog novembra u kome je Jokić po deveti put u karijeri poneo priznanje za najboljeg igrača meseca u zapadnoj konferenciji.

Statističke brojke su impresivne. Od poslovično dvocifrenog broja skokova i asistencija, u kojima predvodi čitavu ligu ove sezone, preko 32 poena po utakmici, do neverovatnih procenata kojima do tih poena dolazi. Ubacivao je 65% svojih pokušaja iz igre, uz nestvarnih 52% uspešnosti za tri poena, na preko dve pogođene trojke po meču. Upravo je šut sa distance poslednje što je svom napadačkom arsenalu Jokić dodao i to prošle sezone, pa se vrlo često, NBA treneri u pokušaju da ga zaustave oslanjaju na rizik, odnosno nadu da bi te večeri mogao da bude manje raspoložen za ono na šta će ga usmeriti.

U mesecu za nama, to je pokušao trener Klipersa Tajron Lu, koji je posle poraza od Denvera rekao da im je ideja bila da Jokiću oduzmu asistencije i nateraju ga da više šutira. I najbolji dodavač lige je te večeri imao samo 6 asistencija, ali je zato ubacio čak 55 poena, što mu je peta utakmica sa 50 i više poena u NBA karijeri. Postigao je koju noć kasnije i 44 protiv Sakramenta, ali mu je taj meč mnogo manje drag od onih u kojima je završavao sa manjim brojem pogodaka, ali je njegov Denver slavio. I koliko god puta ponovljeno, valja uvek istaći da je srpski reprezentativac igrač sa najvećim uticajem na igru svog tima u čitavoj ligi, i zvezda koju ne zanima što će u pobedi protiv Feniksa šutnuti samo sedam puta bez promašaja, ako oseti da su se raspucali Hardavej posle šuterske krize, ili Marej koji je i sam nedavno odigrao 50 plus utakmicu.

U sličnom stilu je prokomentarisao priznanje za igrača meseca, kao i uvek vešto izbegavši da govori o svojim brojkama. Bavio se učinkom tima, i istakao kako mu je žao što nisu ostvarili i neku pobedu više, aludirajući na jedina tri poraza u novembru. Zanimljivo, sva tri u domaćoj "Bol Areni" u kojoj su u prvom meču u decembru poraženi i od Dalasa. Takav pristup je nešto što ga dodatno čini atipičnom zvezdom najkvalitetnije lige na svetu.

Činjenica da o individualnim priznanjima, kako je sam rekao, želi da razmišlja kada jednog dana završi karijeru i osvrne se na to šta je sve postigao. Vrlo brzo će početi tradicionalne polemike oko MVP priznanja za tekuću sezonu. Jokić se trenutno nalazi na čelu te trke, ispred Gildžes Aleksandera koji predvodi nezaustavljivu Oklahomu, i prvog strelca lige Dončića. I dok se drugi budu bavili time hoće li momak iz Sombora po broju priznanja iza sebe ostaviti jednog Birda i Medžika, i stati uz rame LeBronu i Čembrlenu, Jokićev jedini fokus biće da Denveru donese novu šansu da se bori za titulu, a uz taj put, gotovo bez ikakve reakcije, sakupljati i priznanja kakvo je stiglo prošlog meseca.