Cena savršenstva: Da li nas je Jokić navikao na nemoguće?

Kada ste primetili da ste počeli da budete iznenađeni, pa možda čak i pomalo razočarani kada, pošto pročitate statistiku, shvatite da Nikola Jokić te noći nije napravio tripl-dabl? Takav učinak je postavio skoro kao standard u svojoj igri, pošto je dvocifren u tri kolone bio u 34 od 65 odigranih utakmica ove sezone.

Da li ste spremni da priznate sebi da vas rekordi, koje centar Denvera iznova i iznova obara, ne oduševljavaju više onoliko koliko zapravo zaslužuju? Jer deluje da lagano padaju pred momkom iz Sombora. A da je sve, samo ne lako, pokazuju statistike po kojima je nove stranice NBA istorije Jokić ispisao na kraju ligaškog dela sezone. Srpski reprezentativac postao je prvi igrač u osam decenija dugoj istoriji najkvalitetnije lige na svetu, koji sezonu završava kao najbolji skakač i najbolji asistent.

Takođe, u tek okončanoj sezoni, Jokić je postao tek drugi igrač u istoriji lige koji ima barem dve godine završene sa tripl-dabl prosekom. Pored Rasela Vestbruka koji je imao čak četiri takve sezone, to je drugi put pošlo za rukom Nikoli, a jednom je u karijeri to učinio legendarni Oskar Robertson. Na večnoj listi po broju tripl-dabl utakmica, Big O je ove sezone ostao iza Jokića, a više nije pitanje da li će, već kada košarkaš Nagetsa na toj prestižnoj tabeli prestići i trenutno vodećeg Vestbruka.

Sa prosekom od 27,7 poena po meču, Jokić je osmi strelac lige. Samo jednom u karijeri je prosečno beležio veći broj skokova od ovosezonskih 12,9, dok je što se asistencija tiče, postavio lični rekord - 10,7. U obe kategorije je prvi put od kako je stigao u NBA bio najbolji u ligi. Jedini je koji se u sve tri kategorije nalazi među deset najboljih. Ako tome dodate da je i po broju ukradenih lopti među 20 najuspešnijih igrača, jasno je da je za momkom koji je svojevremeno bio 41. izbor na draftu još jedna fantastična sezona, koju nije poremetila ni najduža pauza zbog povrede koju je imao od kako je stigao u ligu.

Ali, sve te brojke i rekordi, kako sada stvari stoje, ni ove godine neće biti dovoljne da Nikola Jokić još jednom ponese zvanje MVP igrača. Jer ta laskava titula najčešće nije usko uslovljena nečijim brojkama, ili čak dominantnošću u ligi. Utiču brojni drugi faktori. Pre nego što po starom običaju počnemo da ulazimo u teorije zavere, treba se setiti da su takve veličine kao što su Kobi Brajant, Šekil O`Nil, Olajdžuvon i Durent u prebogatim karijerama samo jednom ponele titulu najkorisnijeg. Da je sa tri MVP priznanja liga već postavila Jokića uz rame sa košarkaškim besmrtnicima kakvi su Medžik Džonson i Lari Bird.

MVP priznanje dobija se na osnovu glasova. Nečijeg ličnog utiska, koliko god stručan i objektivan glasač bio. Tu se vraćamo na početak priče. Nikola Jokić je postao toliko dobar, da su fantastične partije, nestvarne brojke i rekordi u velikoj meri postali nešto što se od njega očekuje, pa čak i podrazumeva. Sposobnost da iz večeri u veče pruža partije na izuzetnom nivou postala je deo njegovog košarkaškog identiteta. Sa time će se vrlo brzo suočiti i sve izvesniji dvostruki MVP Šej Gildžes-Aleksander, koji je i sam po broju uzastopnih mečeva sa bar 20 poena ostavio iza sebe još jednu legendu košarke Vilta Čembrlena. I u tome će svoju šansu tražiti oni koji na MVP priznanje čekaju, a imaju nesumnjivi kvalitet da ga ponesu. U tom redu su Luka Dončić, Viktor Vembanjama, tandem iz Bostona Tejtum i Braun.

Ono što jeste izvesno, Nikola Jokić će nastaviti da ispisuje stranice košarkaške istorije, obarati rekorde, a već sada, sa 30 godina, je među najboljima koji su ikada dodirnuli košarkašku loptu.