Rikardo za TV Arena sport: Zvao sam Tavareza da dođe u Partizan, nasmejao se i rekao da je sve moguće!

Došao je Rikardo Gomeš tiho u Partizan 2018. godine i za samo 12 meseci postao miljenik navijač, a kad se 2021. vratio u Humsku još jednom je pokazao zašto je to tako.

Postao je najbolji strani fudbaler u istoriji srpskog fudbala i njegovim odlaskom u katarski Al Šamal crno-beli su ostali bez najubojitijeg strelca poslednje dve godine, a on sada u razgovoru za TV Arena sport evocirao uspomene na vreme provedeno među crno-belima.

U Partizan si došao kao anonimus, a iz Humske otišao kao najbolji stranac u istoriji srpskog fudbala. Kako gledaš na to?

"Kad sam prvi put dolazio u Partizan nisam mnogo znao o klubu i Srbiji, a sada tu imam prijatelje za ceo život. Od početka sam se trudio da budem najbolja verzija sebe, igram maksimalno, ali nikada nisam razmišljao o rekordima. Ipak, došao sam u situaciju da sam postavio neke standarde na koje sam ponosan, ali ponavljam da ih ikada nisam jurio, već je za mene uvek u prvom planu bio uspeh ekipe", počinje priču Rikardo.

Sarađivao si u Partizanu sa mnogo trenera, a koji je ostavio najveći utisak na tebe?

"Ne bih želeo da uvredim nekog trenera, svaki od njih je imao sjajan odnos sa mnom, sarađivali smo fenomenalno i od svakog sam naučio nešto novo, ali za mene je Aleksandar Stanojević nešto posebno. On je od mene uvek izvlačio najviše. Odgovara mi njegov način rada, terao me je do krajnjih granica, gurao napred i pod njim sam najviše napredovao. Žao i je samo što smo sarađivali godinu dana, a ne druže".

Odlazak iz Partizana najteži trenutak u karijeri

MN Press

 

Koliko su suze na rastanku od Partizana bile bolne?

"Partizan je klub koji će zauvek ostati umom srcu. Svako ko je pogledao snimak mog pozdravljanja sa saigračima u Partizanu je mogao da vidi iskrenu emociju. Iskreno, bez preterivanja, to je jedan od najtežih trenutaka u karijeri. Mnogo sam se zbližio sa klubom, ljudima, navijačima i nije mi bilo lako da odem. Prošli smo mnogo toga zajedno, plakali, radovali se i ponosan sam na svaki trenutak koji sam proveo u Humskoj".

Šta ćeš večno pamtiti iz vremena provedenog u Beogradu?

"O prijateljstvima sam već pričao, a kad pričamo o fudbalu, bilo je tu mnogo velikih pobeda, evropskih i onih domaćih, ali ako bih morao da izdvojim neke neka to budu dve utakmice protiv Kelna. Dve pobede protiv tako velike ekipe koja igra u nemačkoj Bundesligi. To je ono što ću večno pamtiti".

Koliko se na Zelenortskim Ostrvima zna o Partizanu i Srbiji?

"Zna se mnogo. Pričao sam mojim prijateljima o strasti prema fudbalu koji osećaju navijači u Srbiji, ali ne samo u fudbalu, već o sportu opšte, jer sam često odlazio i na košarkaške utakmice. O tome sam baš pričao i sa košarkašem Real Madrida, Valterom Tavarezom. Upoznali smo se na utakmici u 'Areni', a posle toga smo nekoliko puta pričali. On je opčinjen navijačima crno-belih, kaže da u životu nije video takvu atmosferu. Na to sam mu rekao da ga oni sa nestrpljenjem očekuju da obuče Partizanov dres, na šta se samo nasmejao i rekao da je u životu sve moguće", kaže Rikardo.