Nando De Kolo ekskluzivno za Arenu: Sa Teom sam igrao najbolju košarku! Na prvom gostovanju Zvezdi nisam znao šta se događa - Vembi će biti GOAT

Kad na Vikipediji pretražite ime Nanda De Koloa, da biste došli do traženog dela njegove karijere prvo treba dobro da se pomučite da prešaltate odeljak sa svim ostvarenjima francuskog virtuoza - što timskim, što individualnim. Dvostruki šampion Evrolige, njen MVP, vlasnik "Alfonsa Forda", član evropskog tima decenije i veka, osvajač turskog kupa i prvenstva, VTB lige, igrač godine u Francuskoj - i još mnogo, mnogo dostignuća... 

Nando De Kolo je jednostavno sinonim za evropsku košarku. Neko ko ju je oblikovao i rastao zajedno sa njom - a mi uz njih. Zato je posebna čast i privilegija bila slušati iz prve ruke doživljaje čoveka koji i u 39. godini života ne može da stane. Jeste taj njegov "francusko-engleski" pravio problem, jeste bio đavolski težak za razumeti i prevesti - ali vredelo je.

Doputovala je delegacija Fenerbahčea sinoć u Beograd na megdan Crvenoj zvezdi (20.00, TV Arena 1 Premium) u 31. kolu Evrolige. Da, umorna i iscrpljena od puta, željna odmora pred, u najavi, žestoku borbu... Ali Nando je jednostavno stara škola. Samo je ostavio stvari u sobu i u roku od tri minuta se spustio u hol ne bi li obavili dogovoreni 15-minutni razgovor - jer smo na toliko bili limitirani. Da nije to bio slučaj, potrajala bi priča sigurno do sutra ujutru...

Mada, nije gospodin sa severa Francuske imao problem ni što smo malo probili rok, bio je spreman i voljan da odgovori na sva pitanja. Pa, idemo redom...

Hajde da počnemo sa pitanjem o tvojoj dugovečnosti. Šta jedan sportista treba da uradi ne bi li ostao dovoljno fit da se takmiči na najvišem nivou u 39. godini? U jednom intervjuu si hvalio svoju ženu što te dobro hrani. Takođe, pričao si da si nasledio pravi mentalni sklop od oca. Šta još čini tebe i još mali broj igrača posebnim i koji faktor je najvažniji?

Icon Sport / ddp USA / Profimedia

"Kao što si rekao, sve to utiče na mene. Posebno moj otac, jer me uči kako da idem pravo svakog dana. Mislim da... Bez sumnje, moraš da budeš spreman da uradiš to. Ja sam to bio i uvek imam na umu da je sledeći korak najvažniji. Ponekad umemo da razmišljamo malo više unapred. Ali, ima mnogo stepenika koje treba dostići tokom karijere i moraš da ideš jedan po jedan. Uvek se pridržavam svoje rutine. Uvek se trudim da provedem dovoljno vremena trenirajući i tako to ulazi u svakodnevicu i postaje prirodno. Meni je košarka strast. Da, to mi je i posao, ali više od toga je strast. To pokušavam da objasnim svojim ćerkama, da ti ono što radiš svakog dana postaje rutina. Takođe, trudim se da saslušam sve oko sebe ne bih li se uverio da je nešto dobro za mene i da to treba da zadržim. Ljudi su mi tokom karijere pričali stvari koje uvek imam na umu i zato sam ovde i pokušavam da budem na najvišem nivou. Košarka je timski sport i uvek pokušavam da uradim sve što je najbolje za ekipu - to je to."

Miloš Teodosić je rekao da se u karijeri nije razumeo bolje ni sa jednim saigračem - nego sa tobom. Šta možeš da mi kažeš o vašem odnosu danas, nakon toliko godina? Šta je to što vas je učinilo nezaustavljivim tandemom i zbog čega ste tako kliknuli?

"Nismo najbolji prijatelji danas, ne čujemo se često, ali svaki put kad se vidimo - baš smo srećni. Ponekad je to mnogo važnije nego pričati sa nekim svakodnevno. Moja veza sa Milošem je bila neverovatna. Sećam se, bio je prvi koji mi je prišao u Moskvi i rekao: 'Hajde, idemo na ručak da popričamo'. Bio sam tamo tek tri nedelje, došao sam posle Svetskog prvenstva povređen i Miloš me baš iznenadio tom ponudom. I tu je sve počelo. Istina je da kada me ljudi pitaju o najboljem saigraču kog sam imao - bez sumnje pomislim na Miloša. U početku smo mnogo razgovarali, na treningu i utakmicama, a posle je sve išlo po automatizmu. Znali smo da ako jedan zapne, drugi će da povuče. Kad možemo da napravimo prednost negde - krećemo zajedno po nju. Bilo je tako lako i siguran sam da sam tad igrao najbolju košarku."

"Na sceni" si već mnogo godina. Vodio si mnoge opake bitke i sa srpskim klubovima i sa srpskom reprezentacijom. Hajmo prvo o klubovima, konkretno, o Crvenoj zvezdi pošto igrate protiv njih sutra. Da li je ovo njihov najbolji tim, koliko ti pamtiš?

"Mislim da su uvek tu negde. Vrlo dobro su ušli u sezonu, pa su ih svi već videli na vrhu. Ali znamo koliko je Evroliga teška i dugačka i koliko je teško ostati na vrhu. Imaju vrlo dobar tim, posebno kad igraju kod kuće kad su iza njih toliki navijači. Uvek je posebno igrati ovde. Sećam se svoje prve utakmice sa Zvezdom, igrali smo ili u plej-ofu ili običnu evroligašku. Bio je to prvi put da sam 30 minuta pre početka meča na zagrevanju pomislio: 'Šta se događa?!' Već su bili naoštreni kao da se uveliko igra! Tako da baš volim da dođem ovde i da igram."

Sam si načeo tu temu... Da se vratimo u 2016. godinu. Meč kada se rodio legendarni snimak. Kad god hoćeš da opišeš atmosferu u Beogradu nekom ko je nije osetio - pokažeš mu čuveni klip navijača koji "tresu" Arenu pred meč Zvezda - CSKA. Bio si tada na parketu, kakve su ti uspomene na tu plej-of seriju?

"Viđali smo i mi kasnije taj video na Jutjubu, sećam se... Bio sam ja već fokusiran na meč, ali 30 minuta pre početka ista atmosfera kao da se već igra... Obično, u toku utakmice ima uspona i padova i kad dođete do poslednja dva minuta svi "polude". Ne, pola sata pre utakmice, oni su bili SPREMNI! Nemaš mnogo vremena da razmišljaš o onom što se dešava oko tebe u tom momentu, ali ja sam bio u fazonu: 'Au, ovo je dobro! Biće dobra utakmica.' Uvek uživam da igram u takvoj atmosferi. Naravno, bolje je kad igraš kod kuće, ali u gostima je uvek bolje kad je ovako nego, recimo, kao tokom koronavirusa."

Hajmo o sutrašnjoj utakmici. Zvezda izlazi iz teškog poraza, a vi... Vi jednostavno ne umete da izgubite! Otkako si se ti vratio, samo jednom ste poraženi u 21 meču, a u seriji ste od 19 uzastopnih pobeda. Šta je ključ za tu nestvarnu seriju? Postoji li išta što može da vas zaustavi u ovom momentu - ili, iko?

Zvezda - Šarasova Ahilova peta: Igrati u Beogradu je uvek teško

"Svi mogu da zaustave svakog. Svaki tim je spreman da se bori. Znamo da je svaka utakmica najvažnija. Istina je da smo u dobrom momentumu, ali moramo da zadržimo fokus. Kad ste najbolji i kad pobeđujete - svi će biti dodatno motivisani da vas zaustave. Večeras će biti teška utakmica, to znamo. Moramo da igramo kao tim, to je najvažnije, da nastavimo pravo i budemo najbolji do plej-ofa."

OK, reprezentacija... Znam da si već osvajao srebro u Tokiju, ali da li je drugo mesto na Olimpijskim igrama u Parizu bio pik tvoje karijere?

"Već sam imao srebro iz Tokija i bilo je neverovatno jer nam je bilo prvo. Ali, medalju 2024. sam doživeo sa posebnim emocijama. To mi je bilo poslednje leto sa reprezentacijom i završiti karijeru na takav način, na takvom takmičenju, kod kuće - bilo je neverovatno."

Često se vraćamo na to kako je Srbija trebalo da izbaci Ameriku u polufinalu, ali vi ste imali posed zaostatka na tri minuta do kraja finala. Da li ste verovali da možete?

"Bile su različite utakmice. Srbija je kontrolisala meč, mi smo dopustili da nam isklizne. Držali smo se, ali smo blago zaostajali sve vreme. U poslednja tri minuta nismo igrali kako treba, kao prethodnih 37. Igrali su brže, a mi smo ostali isti. Na kraju, a to uvek pričam prijateljima, činilo se kao da igramo tamo, u Americi. U prvim redovima - svi su bili njihovi! Svaki put kad SAD da trojku, oni su na nogama. Iako je bilo više Francuza u hali, bili su daleko. Atmosfera je bila malo čudna, ali niko nas nije očekivao u finalu, posebno nakon Svetskog prvenstva 2023. Zato je to bilo dobro takmičenje za nas."

Da li si već pre turnira isplanirao da se penzionišeš?

"Da. Znao sam već, 2021. sam već to isplanirao. Zato što su Olimpijske igre bile u Francuskoj, bilo mi je lakše da postavim sebi taj cilj. Da se igralo negde drugde, morali bismo da se kvalifikujemo... Ovako je to bio savršen 'poslednji ples.'"

Profimedia

Viktor Vembanjama je bio prvi Francuz kog su Sparsi draftovali posle tebe. Da li si imao neki savet za njega tada?

"Nisam mu dao nikakve savete. Pričali smo tokom sledećeg leta jer je to bio prvi put da sam igrao sa njim. Ali, kao prvi pik, mislim da će naučiti sve što treba da nauči. Korak po korak, mislim da ima dovoljno ljudi oko sebe da ga posavetuju."

Koliku mu karijeru predviđaš, sada kad ga poznaješ?

"Uf... U ovom momentu - mislim da može da bude najbolji ikada. Ako nastavi da radi šta radi i ako njegov tim nastavi da pobeđuje - šta može da ga zaustavi?"

Jeste sarađivali kratko, ali šta čini Željka Obradovića posebnim po tvom mišljenju?

"Teško je pričati o njemu, jer sam proveo samo sedam meseci sa njim. Kad sam potpisao za Fener, bio sam uzbuđen da donesem nešto timu, ali to je bila Kovid godina i nismo završili sezonu, osvojili smo samo turski Kup. I posle je on otišao... Bilo je sjajno iskustvo videti barem kakva je ličnost. Možeš da osetiš da razume košarku vrlo dobro. On je neko ko će uvek donositi, ako tako možemo da kažemo (smeh), ekstra energiju, i uvek će se boriti za svoj tim."

Dobro, bližimo se kraju... Hajmo na blisku prošlost. Koliko je teško bilo da se, posle toliko godina takmičenja na najvišem nivou, prilagodiš na "smanjene apetite" u Asvelu? Objektivno, Vilerban nije mesto u koje dođeš ako želiš trofeje. Da li je to nešto što te morilo tamo, ili si samo tražio mesto da se vratiš kući posle toliko godina igranja "preko"?

"Nisam tu odluku doneo samo zato što sam želeo da se vratim kući. Kad sam pričao sa Tonijem, predstavio mi je projekat. Bio sam u kontaktu sa Valensijom, Fenerbahčeom, ali Toni je došao i rekao: 'Gledajte, želimo da uradimo nešto veliko sa Asvelom.' Imali su solidnu sezonu iza sebe, ušli su u plej-of u Francuskoj. Nisu u TOP 8 u Evroligi, ali su se dizali. I, kad sam pričao sa njim, ideja je bila da napravimo tim koji će da se bori za plej-of u Evroligi. 'OK', rekao sam: 'Nećemo osvojiti Evroligu, ali barem mogu da povedem francuski tim do TOP 8 i možemo da se borimo u ligi.' I to mi je bilo važno. Međutim, na kraju - ništa od toga. Katastrofa. Samo sam pokušao da se borim za svoj put u svemu tome. Bio sam isti onaj koji sam uvek i bio, pokušavao da uradim najbolje za tim i budem tu za saigrače. Ali nismo imali dovoljno talenta u timu da prođemo bolje. Zato sam iskoristio šansu da potpišem za Fener do kraja sezone čim se ukazala, posle razgovora sa suprugom."

Znači, obećanja nisu ispunjena?

"Ništa nije bilo kao što je obećano na početku. Nisam tip osobe koja će da plače. Moraš da donosiš odluke, ja sam doneo svoju i otišao tamo, ali nije bilo kao što su pričali. Imali smo malo sreće što je stigao Pjerik Pupe koji je radio dobar posao. Bio sam vrlo srećan što nam je postao trener, ali to jednostavno nije bilo dovoljno."

Starsport

Pred početak ove sezone, rekao si da će to verovatno biti tvoja poslednja. Međutim, pričao si kao da će ti Asvel biti poslednja destinacija. Sada, kad si se, na iznenađenje svih, vratio u Fenerbahče i ponovo se takmičiš na najvišem nivou - da li se osećaš kao da ti se još igra? Možemo li očekivati još jednu godinu Nanda u Evroligi?

"Ne znam. I dalje razmišljam. Potpisao sam za Fener do kraja sezone. Najvažnije mi je u ovom trenutku da dam sve od sebe za ovaj tim da ostvarimo dva cilja koja imamo - prvenstvo i Evroliga."

Ako osvojite Evroligu, da li bi tu podvukao crtu i rekao - dosta?

"Da, mislim da bi. Ne samo zato što je "dosta", već zato što u životu postoji pravi momenat za sve. Iako sam i dalje prvi koji dolazi na treninge i srećan sam na parketu, ja imam porodicu, tri ćerke... I postoji nešto što me čeka posle karijere. Nikad neću biti daleko od parketa, ali videćemo."

Za kraj - fajnal-for predikcije?

"Nemam pojma. Kazaću Fenerbahče sigurno, ali pored nas tamo može da bude još toliko timova... U ovom momentu ima barem šest, sedam timova koji mogu da se bore za fajnal-for. Plej-of će biti "paklen" i moramo biti spremni na to", završio je De Kolo priču za TV Arena Sport.