(FOTO) KK Partizan u 2025. godini: Od svitanja do apsolutnog sumraka

Sat polako otkucava, Nova Godina je "iza čoška", a u smiraju ove vrlo izazovne 2025, jedna od želja dobrog dela navijača Partizana biće bez sumnje okončanje krize u Humskoj, koja je galopirala velikom brzinom od kako je Željko Obradović digao sva sidra krajem novembra. Pustoš koji je ostavio odlazak trofejnog trenera, u kombinaciji sa očajnom atmosferom u svlačionici i serijom vrlo skromnih rezultata na terenu, obeležilo je godinu za nama. A, dok će misli crno-bele javnosti biti usmerene ka nekim novim pitanjima u Partizanu, nama ostaju gorka i teška razmišljanja o "boljem sutra."

Kada je prošla sezona okončana osvajanjem regionalnog takmičenja i nacionalnog prvenstva, malo ko je očekivao ovakav rasplet u drugoj polovini godine. Skraćivanje rostera i nadogradnja istog, izgledao je kao pun pogodak nakon što je srpski tim "za dlaku" ostao bez mesta u plej-inu Evrolige, a imena koja su pristigla u Humsku tokom leta, "garantovala" su neki pomak na međunarodnoj sceni. Iako je bilo turbulencija na startu 2025. godine, uz rekordan budžet i potpise istaknutih Evroligaša, nade navijača su skočile, pa se ponovo rodila ideja o odbrani domaćih trofeja, dok se u tišini "kovala" priča o napadu na Top 8 fazu elitnog takmičenja.

Ispuštena je, istina, "Žućkova levica" u Nišu, ali su "okej" rezultati u Evropi uz osvajanje ABA lige i KLS-a, davali nekakvu utehu navijačima. Podatak da su (samo) dve pobede delile crno-bele od plej-ina Evrolige, nije bio zanemarljiv kada se govorilo o budućim ambicijama, pa je ove sezone napravljen roster po meri Obradovića sa ozbiljnim pojačanjem iz Barselone.

Po završetku sezone, papiri su predati Brendonu Dejvisu, Balši Koprivici i Ajzeji Majku, dok je kasnije i Frenk Nilikina razrešen dužnosti, kao i Ife Lundberg, koji se često nalazio na meti kritika. U međuvremenu napadački potencijal Partizana ojačan je dolaskom nekoliko jakih imena iz sveta NBA lige i elitnog takmičenja, koji su trebali da naprave tu konačnu prevagu u borbi za plej-of Evrolige. 

Ali... Ispostaviće se da je gotovo svako pojačanje Obradovića i Zorana Savića, bio potpun promašaj! 

Počevši od Džabarija Parkera, bivšeg asa Barselone i najskupljeg ugovora u istoriji crno-belih, preko "neželjenog" Dilana Osetkovskog, pa do Šejka Miltona - kombo beka, koji je do pre samo nekoliko meseci delio svlačionicu sa Lukom i Lebronom u Los Anđelesu. Pored njih, zbog (kasnijih) kadrovskih problema u klubu, koji su itekako uticali na kompletnu filozofiju Obradovića, dovedeno je još nekoliko igrača sa ciljem da se "popune rupe" na spoljnim i unutrašnjim linijama. Samo da bi se i taj projekat sportskog sektora završio debaklom. Bar prema onome što imali priliku da vidimo proteklih nekoliko meseci...

Savršen start u regionalnom takmičenju uz tri evroligaške pobede u uvodnih pet kola. Puna dvorana iz meča u meč, sezonske karte rasprodate u rekordnom roku, pozitivan impuls na relaciji košarkaša i navijača... Sve je išlo u pravom smeru, sve do nesrećne povrede Karlika Džounsa koja je promenila sve iz korena. Bez prvog motora ekipe, kola "parnog valjka" krenula su nizbrdo, a svaki plan Obradovića da unese neku svežinu na parketu, delovao je bezidejno i neprihvaćeno.

Prevashodno zbog pristupa nekoliko Partizanovih stranaca, koji se, izgleda, nikada nisu navikli na srpski mentalitet i, generalno, drugačiji način vođenja utakmica.

Prvi "hladan tuš" usledio je krajem oktobra, kada je Partizan doživeo debakl od Pariza u Areni (101:83). Izostanak Karlika na polju organizatora igre se itekako osetio na terenu, što je dovelo i do nervoze na klupi. Onda su počeli novi problemi. Zbog gotovo nestvarne serije povreda u Humskoj, koje su, ruku na srce, neke bile i diskutabilnog karaktera (čitaj Parker i Tajrik) uprava srpskog tima morala je da dovede pojačanja na unutrašnjim linijama, pa su "preko noći" pristigli, prvo Mika Murinen, pa i Bruno Fernando. 

Mladi Finac, koji je pokazao raskolašan kvalitet na Eurobasketu tokom leta, trebao je da bude zalog za budućnost i neko ko će pod komandom Obradovića uspeti da se nametne bar u regionalnim okvirima, dok je zaštita reketa i defanzivni faktor na parketu, bila glavna uloga iskusnog Angolca. 

Ipak, kako je vreme odmicalo, a Partizan i dalje nije uspevao da uspostavi kontrolu igre, a možda i još važnije, da sprovede zamisli Obradovića na terenu, gde su stvari delovale prilično konfuzno iz kolo u kolo, desio se ozbiljan peh i danak na rezultate. Samo jedna evroligaška pobeda u osam odigranih utakmica, bila je kap koja je prelila Željkovu čašu, a debakl od Panatinaikosa u Atini, prouzrokovan skromnom reakcijom ekipe, koja je u jednom trenutku dozvolila čak 25:0 seriju, dovela je do nezapamćene tragedije u Humskoj.

Dok je javnost spekulisala o revoltu u svlačionici i "miniranju" pojedinih košarkaša Partizana, posle četiri i po sezone u klubu, Obradović je doneo najtežu odluku, a za takav epilog u Humskoj okrivljeni su američki stranci, na čelu sa Džabarijem Parkerom i Tajrikom Džounsom.

U očima navijača veliki deo krivice snosio je i Ostoja Mijailović, koji je u jednom trenutku pokušao i da privoli Obradovića da promeni odluku. Njegova izjava o tome tokom gostovanja u jednoj emisiji, izazvala je bes kod publike, pa smo na utakmici sa Bajernom u Areni videli nesvkakišanje scene na navijačkoj sceni - vređanje i zvižduci sopstvenoj ekipi.

Starsport

Dok se tražilo trajnije rešenje na klupi, "šok terapija" sa Mirkom Ocokoljićem donela je četiri pobede u nizu, uključujući i onu protiv Crvene zvezde kada je napravljen veliki preokret. I pored teškog nezadovoljstva zbog odlaska Obradovića, pobeda u derbiju "omekšala" je situaciju na tribini. Međutim, samo na kratko, pošto je Partizan od sredine decembra krenuo onom uobičajenom rutom.

Prvo debakl od Virtusa, pa onda gotovo rekordan poraz u Kaunasu, koji se nadovezao sa onim protiv Makabija u Areni, te nastavljena užasna serija i nakon dolaska novog trenera... Imao je hrabrosti Đoan Penjaroja da se upusti u koštac sa dešavanjima u Humskoj, nakon što je pre nekoliko meseci napustio Barselonu. Pozitivna stvar je što su crno-beli pod njegovom komandom odigrali 35 minuta dobre košarke u Valensiji. I to protiv lidera Evrolige, ali su stare boljke, prema svemu sudeći, ostale. 

Postavlja se pitanje koliko će Španac uspeti u nameri da vrati crno-bele na pravi kolosek i da li će Kameron Pejn ostati faktor iznenađenja u Humskoj, dok se ne vrati Karlik Džouns, koji se očekuje ovog meseca. Godinu na tabeli Evrolige Partizan završava na pretposlednjem mestu sa skorom 6/13, s tim da ga 3-4 pobede dele od mesta u plej-inu, pa, bez obzira na mišljenja "stručnjaka sa interneta" i kojekakvih analitičara, možda i nije sve izgubljeno.

Januar će nam dosta toga reći.