Radmilo Armenulić za Arena sport: Novak mora da menja igru i nađe novog trenera, recimo Lendla

Najbolji teniser sveta svih vremena, Novak Đoković toliko je zadužio istoriju "belog sporta" da sutra može da odloži reket i iz igračke penzije mirne duše, krcate trofejne sale i puna srca, posmatra mlađariju kako pokušava da sustigne i prestigne njegove brojne rekorde, jer nema iole važnije kategorije u kojoj nije NAJ. Međutim, teško da se njegova šampionska priroda lako miri s činjenicom da od početka 2024. godine nije uzeo nijednu titulu.

Bez obzira što ima "veteranskih" 37 godina i kusur meseci, što mu je samo mesec dana pre lako i brzo izgubljenog finala Vimbldona operisan meniskus i što više nego ranije bira turnire, odnosno ređe igra mečeve, čuvajući energiju za Grend slemove. Jer, uvek i svuda želi da zadnji izađe s terena i "ugasi svetlo". 

"Novak je u velikoj krizi. Odavno nije osvojio neki turnir, a od Alkaraza je izgubio iznenađujuće glatko. Nije imao nikakve šanse u finalu Vimbldona. Vreme je da promeni neke stvari...", počinje priču za Arena sport nekada čuveni teniski trener Radmilo Armenulić.

Naš sagovornik nije prorok, ali je kao veliki poznavalac "reketanja" još u martu predvideo da bi ovo mogla biti jedna od najtežih sezona u karijeri Đokovića. Dakle, pre Rolan Garosa, na kom je G.O.A.T. branio tron i Vimbldona, gde se još od mladih dana u ATP turu oseća kao riba u vodi. 

"Napravio je grešku što je imao dugu pauzu između poslednjeg meča u prošloj i prvog u novoj sezoni. Drugo i jednako važno, godine čine svoje, ma koliko brinuo o svom telu i glavi. Nisu to više ta brzina i ta koncentracija kao pre 10, 15 godina... Prirodan tok stvari čini svoje i to ne može da spreči". 

Ono što više poštovaoce dela i lika višestrukog osvajača laskavog zvanja najboljeg sportiste na planeti brine više od rezultatske statistike poslednjih meseci jeste njegova igra. Zbog toga što nije to ONAJ Novakov tenis, u čijem su žrvrnju toliko puta "samleveni" i njegovi večiti rivali Rafael Nadal i Rodžer Federer.

"Izgunio je momenat udarca. Ima problem s odstojanjem od lopte, neki put je previše daleko a nekada isuviše blizu, a to se ne rešava rukom nego kretanjem. Koracima uzima vreme i prosto za lep zamah i dobar udarac. Mora da igra kraće poene, češće izlazi na mrežu a manje igra sa osnovne linije. Ovo drugo zahteva dosta trčanja i zamarannja, a on nije spreman za to". 

Bivši selektor Dejvis kup reprezentacije ne meša se u poslovne odluke Đokovića, kog inače ceni i voli od najranijih dana, ali ima još nekoliko praktičnih i stručnih sugestija za najvećeg srpskog sportistu ikada. 

"Trebalo bi da pojača trening i da nađe novog trenera. Da ima uz sebe nekoga ko će mu biti maksimalno posvećen i ko će znati da ga vrati u igru. Recimo, lepo bi bilo kada bi mogao da sarađuje s jednim Ivanom Lendlom".

Đoković ima 24 Grend slem titule, još više Masters pobedničkih pehara i raznih drugih u privatnoj kolekciji, ali nikako da mu se ispuni san da ovoji zlatnu medalju i sluša himnu države na Olimpijskim igrama. Predstojeće u Parizu su mu gotovo izvesno zadnja prilika za to, mada Armenulić ostaje pri stavu da je to teško izvodljivo.

"Nisam promenio mišljenje. I dalje nisam siguran da može do zlata u Parizu, Alkaraz i Medvedev imaju najviše šansi za to. Pre bih rekao da je US Open njegov turnir. Verujem da će pre dodatno popraviti svoj Grend slem skor nego biti prvi u Parizu", zaključuje Armenulić opservaciju trenutne situacije Đokovića, kom se poslednjih 18 godina nije desilo da završi sezonu bez osvojenog turnira.