Glavni favoriti za NBA titulu: Četiri ekipe iznad svih

Krug kandidata za osvajanje NBA lige tradicionalno je mnogo širi u oktobru nego u maju. Gotovo svaka kvalitetna ekipa može da pronađe argument zbog kojeg bi baš njena sezona mogla da se završi podizanjem trofeja.

Ipak, kada se sklone velike želje, optimistične projekcije i scenariji u kojima sve mora da se poklopi, dolazimo do mnogo kraćeg spiska. Neke ekipe od borbe za titulu deli još jedan trejd, neke zdravlje ključnog igrača, a neke razvoj mladih košarkaša. Samo četiri tima u ovom trenutku mogu da se svrstaju među glavne favorite bez previše uslova.

4. Filadelfija Seventisiksersi

Kada se gledaju samo imena, teško je pronaći kvalitetniji sastav u NBA ligi. Lebron Džejms, Džejlen Braun, Džoel Embid i Tajris Meksi predstavljaju četvorku koja Filadelfiji daje gotovo sve što je potrebno za napad na titulu.

Lebron je jedan od najboljih organizatora igre u istoriji košarke. Braun donosi snagu, igru u oba smera i iskustvo osvajanja šampionata. Meksi brzinu, šut i sposobnost da za nekoliko minuta promeni tok utakmice, dok zdrav Embid ostaje jedan od najtežih individualnih zadataka u ligi.

Tanjug/AP Photo/Chris Szagola

 

Problem Filadelfije sigurno neće biti nedostatak kvaliteta. Pravo pitanje je koliko će igrači biti spremni da se odreknu dela onoga na šta su navikli.

Ko će najviše vremena provoditi sa loptom? Da li će Braun pristati na manje izolacija? Može li Meksi češće da igra bez lopte? Hoće li Embid svoje fizičke prednosti više koristiti u reketu, umesto da se konstantno udaljava od koša? Nik Nurs moraće veoma brzo da pronađe odgovore. Toliko zvezda na jednom mestu predstavlja ogromnu prednost, ali istovremeno ostavlja veoma malo prostora za pogrešnu procenu u podeli uloga.

Tu je, naravno, i pitanje Embidovog zdravlja. Filadelfiji nije potreban samo Embid koji će početkom sezone izgledati dobro, već igrač koji će u aprilu, maju i eventualno junu moći da izdrži ritam plej-ofa.

Zbog svih tih pitanja Seventisiksersi se nalaze na četvrtom mestu. Međutim, ukoliko početak sezone pokaže da su igrači prihvatili žrtvu, da se razumeju i da među njima postoji prava kohezija, neće biti potrebno mnogo vremena da Filadelfija postane prvi favorit za titulu.

Kvaliteta imaju sasvim dovoljno. Sada moraju da postanu tim.

3. Oklahoma Siti Tander

Oklahoma ima nešto što Filadelfija tek treba da pronađe - potvrđen sistem koji funkcioniše.

Tanjug/AP Photo/Kyle Phillips

 

Šej Gildžas-Aleksander, Džejlen Vilijams i Čet Holmgren znaju svoje uloge, poznaju zahteve trenera i već su prošli veliki broj teških utakmica zajedno. Oklahoma je prethodnu sezonu završila sa 64 pobede, a od novog nastupa u finalu delila ju je jedna izuzetno neizvesna serija protiv San Antonija.

Zbog toga nema razloga da se postavlja pitanje da li je njen osnovni model dovoljno dobar. Jeste. Oklahoma ima jednog od najboljih igrača lige, dve mlade zvezde koje još nisu dostigle svoj plafon i sistem u kojem gotovo svaki član rotacije tačno zna šta treba da radi.

Ipak, tokom leta izgubljen je važan deo dubine koja je bila zaštitni znak ove ekipe. Otišli su Lu Dort, Eron Vigins i Ajzea Džo, a zajedno sa njima nestao je veliki broj kvalitetnih minuta, različitih defanzivnih rešenja i igrača koji su mogli da promene ritam bez potrebe da budu u centru pažnje.

Oklahoma je bila toliko snažna upravo zato što protivniku nije davala predah. Talasi svežih, atletskih i agresivnih igrača konstantno su pritiskali loptu, zatvarali prostor i terali rivale na greške. Kada jedan igrač izađe, sa klupe bi ulazio drugi koji je donosio gotovo istu energiju.

Sada će Mark Dejgnolt morati da pronađe nove članove tog lanca. Nikola Topić i ostali mladi igrači imaju priliku da se izbore za ozbiljne minute, ali Oklahoma više nema luksuz da njihov razvoj čeka nekoliko sezona. Neko od njih moraće veoma brzo da bude spreman za veliku ulogu.

Uigranost, kontinuitet i kvalitet nose Oklahomu iznad Filadelfije. Gubitak dubine, međutim, ostavlja je za nijansu iza dve ekipe koje se nalaze na vrhu liste.

2. San Antonio Spars

San Antonio tokom leta nije morao da napravi veliki, spektakularni potez. Njegovo najveće pojačanje trebalo bi da bude vreme.

Bolni poraz u velikom finalu ostavio je posledice, ali je istovremeno ovoj mladoj ekipi pružio iskustvo koje ne može da se dobije ni na treningu ni tokom ligaškog dela sezone. Sparsi su osetili kako izgleda boriti se za titulu, igrati pod najvećim pritiskom i kažnjavati, ali i praviti greške koje odlučuju šampiona.

Viktor Vembanjama sada je godinu dana stariji, kvalitetniji i iskusniji. Isto važi za Stefona Kasla i Dilana Harpera, koji je tokom plej-ofa izgledao kao drugi najbolji igrač ekipe. San Antonio ne mora da čeka da svi oni dostignu konačni plafon. Dovoljno je da naprave naredni, sasvim prirodan korak.

Tanjug/AP Photo/Ross D. Franklin

 

Dodatnu vrednost predstavlja dolazak Tobijasa Herisa. Sparsi su prethodne sezone često igrali bez klasične, iskusne četvorke, a sada su dobili igrača koji ne mora da ima veliki broj lopti da bi bio koristan.

Heris može da raširi teren, kazni preuzimanje nižeg igrača i smiri ekipu kada utakmica postane nervozna. Neće biti prva ni druga opcija, ali upravo zbog toga može da bude važan. U mladom sastavu prepunom talenta ponekad je potreban neko ko je prošao gotovo sve situacije i neće donositi ishitrene odluke kada se prednost topi.

Ostaje i pitanje Dierona Foksa, koji je veliki deo prethodnog plej-ofa proveo igrajući povređen. Pre toga je izgledao mnogo bolje i nema razloga da se na osnovu nekoliko slabijih nedelja donosi konačan sud. Ako potpuno zdrav pronađe pravu meru između kreacije i prepuštanja prostora mlađim saigračima, San Antonio će biti još opasniji.

Sparsi su već bili nadomak titule. Sada se vraćaju snažniji za iskustvo poraza, sa još razvijenijim mladim jezgrom i dodatkom koji popunjava jednu od njihovih očiglednih praznina.

1. Njujork Niksi

Dok ostale ekipe pokušavaju da dokažu da njihova ideja može da dovede do titule, Njujork već zna da njegova funkcioniše.

Tanjug/AP Photo/Darren Abate

 

Niksi nisu morali da menjaju identitet, traže novu hijerarhiju ili okupljaju igrače koji se međusobno ne poznaju. Najvažniji deo šampionskog jezgra ostao je na okupu, uloge su jasne, hemija je izgrađena, a najveće zvezde već su pokazale da su spremne da podrede individualne ambicije zajedničkom rezultatu.

Džejlen Branson je lider ekipe, ali bez potrebe da svakog trenutka dokazuje da je najvažniji. Karl-Entoni Tauns prihvatio je prilagođavanje, Džoš Hart ponovo je radio praktično sve što je bilo potrebno, dok su Ou Dži Anunobi i Mikel Bridžes nosili ogroman teret u igri bez lopte i odbrani.

Upravo je odsustvo problema sa egom možda najveća prednost Njujorka. Ovaj tim je već prošao put od kvalitetne ekipe do šampiona i sada ne mora ponovo da otkriva šta je potrebno za osvajanje lige.

Odlazak Mičela Robinsona nije beznačajan. Njujork je izgubio važan izvor čvrstine, skoka i zaštite obruča, ali je uspeo da sačuva gotovo čitavu konstrukciju šampionske ekipe, što je u uslovima današnjeg kolektivnog ugovora izuzetno teško.

Najveća potencijalna opasnost dolazi van terena. Pregovori sa Taunsom i Hartom oko novih ugovora nisu protekli potpuno mirno, a Niksi su odlučili da razgovore zaustave i fokus prebace na sezonu. Tauns nije skrivao razočaranje takvim razvojem događaja.

To je situacija koju treba pratiti, jer nerešena ugovorna pitanja mogu da postanu izvor nervoze tokom duge sezone. Ipak, Njujork zaslužuje poverenje sve dok ne pokaže suprotno. Ova grupa već je dokazala da ume da ostavi lične interese sa strane kada počne borba za najveći cilj.

Niksi nisu prvi favoriti zato što na papiru imaju ubedljivo najviše kvaliteta. Prvi su zato što imaju najmanje pitanja, najviše zajedničkog iskustva i jedini su već dokazali da njihova formula donosi prsten.

Dok ih neko ne skine sa vrha, šampion ostaje ekipa koju svi ostali moraju da sustignu.