On je "uhapsio" Šeja: Bek Sparsa spustio MVP-ja na mizerne procente

Stefon Kasl nema Ol-Star nastupe, nije bio deo idealnih defanzivnih petorki NBA lige i još uvek ne spada među imena koja se najčešće pominju kada se govori o najboljim čuvarima u ligi. Ipak, finale Zapada između San Antonio Sparsa i Oklahoma Siti Tandera možda je promenilo način na koji se gleda na njegovu odbranu.

San Antonio je uspeo da vrati seriju od ivice eliminacije do majstorice, a jedan od najvećih razloga za preokret, pa i konstanto prisustvo u seriji svakako jeste način na koji su Sparsi uspeli da uspore Šeja Gildžasa-Aleksandera.

MVP NBA lige tokom većeg dela serije nije ličio na igrača koji je dominirao kroz regularni deo sezone i plej-of. Posebno se to videlo u pobedama San Antonija.

U četvrtoj utakmici Šej je završio sa 19 poena dok je Oklahoma ostala na samo 83 poena kao tim. U šestoj utakmici Oklahoma je poražena 118:91, dok je Gildžas-Aleksander meč završio sa svega 15 poena, a jedna od najvećih promena dogodila se u pristupu San Antonija.

Na početku serije Sparsi su pokušavali agresivnijim pomaganjem i udvajanjima da ograniče uticaj najboljeg igrača Oklahome. Problem za San Antonio bio je što je Oklahoma lako rešila taj plan, tako što je "spuštala" Vembanjaminog igrača u pozicije blizu koša ili Hartenštajna na mesta sa kojih lako pogađa "svoj" flouter. Kada bi pomoć stizala prerano, Oklahoma je uspevala da pronađe otvorene šutere ili igrače koji napadaju već pomerenu odbranu, zbog čega je San Antonio postepeno promenio pristup.

Umesto konstantnih udvajanja, Sparsi su sve češće ostavljali Stefonu Kaslu zadatak da prvi preuzme najveći deo odgovornosti protiv Gildžasa-Aleksandera. Upravo je tu igrač Sparsa počeo da pravi veliku razliku.

Kasl tokom cele sezone važi za najboljeg spoljnog defanzivca San Antonija, a protiv Oklahome dobio je možda i najteži mogući zadatak. Njegova najveća prednost protiv Gildžasa-Aleksandera jeste sposobnost da ostane uz njega na prvom koraku i da ne dozvoli previše prostora nakon promena ritma koje MVP koristi protiv većine čuvara.

Pored toga, Kasl poseduje dovoljno snage da izdrži kontakt igru koju Šej često koristi kada napada iz driblinga ili pokušava da stvori prednost u sredini terena.

Naravno da važan faktor predstavlja i činjenica da iza sebe ima Viktora Vembanjamu. Prisustvo centra visokog 224 centimetra omogućava Kaslu da agresivnije napada dribling, ostane bliže telu protivnika i preuzima veći rizik na lopti znajući da iza sebe ima dodatnu zaštitu obruča.

Sparsi su više puta naglašavali da je timska odbrana ključ njihovog uspeha protiv Oklahome, ali individualni doprinos Kasla postao je teško ignorisati kako serija odmiče, a najbolji pokazatelj toga možda i nije samo rezultat serije, mnogo veći pokazatelj jeste činjenica da Oklahoma i njen MVP po prvi put tokom plej-ofa deluju ranjivo.

Ako je cilj odbrane protiv najvećih igrača da ih natera da rade za svaki poen, San Antonio je uz pomoć Stefonа Kasla uspeo upravo to. Gildžas-Aleksander koji je tokom regularnog dela postizao 31.1 poen i šutirao istorijskih 55% iz igre u ovoj seriji beleži tek 24.3 poena, a šutira mizernih 37,9%.

Ukoliko se situacija ne popravi u poslednjoj utakmici finala Zapada, Kanađanin će ostati upamćen tek kao četvrti MVP koji je u jednoj plej-of seriji šutirao slabije od 38% iz igre. Pre njega to su "uspeli" Derik Rouz u finalu konferencije 2011. protiv Majami Hita i prvoj rundi iste godine protiv Indijane, kao i Alen Ajverson, 2004. godine protiv Milvoki Baksa.