Slavni trener u penziji: Dok Rivers nagovestio kraj karijere

Dok Rivers je, samo nekoliko dana nakon rastanka sa Milvoki Baksima, nagovestio da je njegova trenerska karijera završena. Iskusni stručnjak je u gostovanju kod Bila Simonsa otvoreno govorio o odluci da se povuče, istakavši da oseća da je došlo vreme da konačno napravi pauzu posle više decenija neprekidnog rada. Rivers je objasnio da je još pre nekoliko nedelja imao razgovor sa vlasnicima Baksa o tome šta sledi i kakvi su planovi kluba, ali da je već tada znao u kom pravcu razmišlja.

"Pre oko sedam nedelja seli smo i razgovarali, ja i vlasnici. Pitali su me šta želim da radim, a jedan od vlasnika mi je rekao da postoji opcija da ostanem još godinu ili dve. Bukvalno sam odmah rekao: 'Ne, ne'. Bio sam potpuno jasan. I svojim pomoćnicima sam rekao da je to to. Volim trenerski posao, voleo sam ga oduvek. Imao sam mnogo uspeha, mnogo više dobrih nego loših trenutaka. Međutim, na kraju dana, proveo sam 40 ili 47 godina bez pravog predaha. Samo sam poželeo pauzu. Želim da se udaljim malo, da budem sa unucima, da živim malo drugačije. Mislim da je došlo vreme", poručio je Rivers.

Iako nije formalno zatvorio vrata svakoj budućoj mogućnosti, poruka je bila jasna - povratak na klupu u ovom trenutku ne planira. Za trenera koji je decenijama bio jedno od najprepoznatljivijih lica lige, ovakav ishod predstavlja kraj jedne ogromne ere.

Riversov odlazak iz Milvokija nije iznenađenje. Još od trenutka kada je preuzeo tim umesto Ejdrijana Grifina, situacija u Baksima nije uspela da se stabilizuje. Kada je seo na klupu, Milvoki je imao skor 30-13, ali naredni period obeležili su razočaranja, loša hemija i rezultatski pad. Ove sezone sve je kulminiralo katastrofalnim krajem, pošto su Baksi završili tek na 11. mestu Istoka sa skorom 32-50 i ostali čak i bez plasmana u plej-in.

Takav epilog dodatno je pojačao utisak da je Riversov mandat u Milvokiju od početka bio osuđen na tešku borbu bez pravog temelja. Tim nikada nije delovao povezano onako kako se očekivalo, a porazi su se gomilali do mere da se u američkim medijima sve glasnije govorilo i o mogućem nezadovoljstvu Janisa Adetokumba celokupnim pravcem franšize.

Ipak, bez obzira na neuspeh u poslednjim godinama, Rivers iza sebe ostavlja karijeru koja je odavno obezbedila mesto među najvažnijim trenerima svoje generacije. Upisao je 1.194 pobede u regularnom delu sezone i godinama važio za jednog od najcenjenijih ljudi u poslu. Trenerski put počeo je u Orlandu krajem devedesetih, ali njegov vrhunac bez dileme vezan je za Boston Seltikse.

U periodu od 2004. do 2013. godine, pod njegovim vođstvom Boston je bio jedan od najjačih timova Istočne konferencije. Sa Polom Pirsom, Kevinom Garnetom i Rejom Alenom Rivers je stigao do 2 finala i osvojio NBA titulu 2008. godine. Taj šampionski prsten ostao je najveći domet njegove trenerske karijere i glavni pečat njegovog nasleđa.

Nijedna naredna stanica, nakon Bostona, nije donela približno isti nivo uspeha. U Los Anđeles Klipersima imao je izuzetno talentovan sastav, ali tim nikada nije uspeo da probije plafon i ode dalje od druge runde. U Filadelfiji su godine bile pune tenzija i razočaranja, a njegov mandat ostao je vezan i za jedan od najburnijih raspada odnosa između kluba i zvezde, u priči sa Benom Simonsom.

Milvoki je zato delovao kao poslednja velika Riversova prilika da popravi završni utisak i još jednom pokaže da može da vodi tim sa najvišim ambicijama. Umesto toga, dobio je možda i najteži kraj - sezonu bez identiteta, bez rezultata i bez plej-ofa.

Sa 64 godine, Riversu svakako ne nedostaje ni ugled ni potvrda. Već ima karijeru za Kuću slavnih, ima šampionski prsten, gotovo 1.200 pobeda i status čoveka koji je decenijama bio deo same srži NBA lige. Zbog toga njegova odluka ne deluje kao bekstvo, već pre kao zaključak da je vreme da stane onda kada sam smatra da treba.

Za sada, Rivers bira mirniji život, odmor i vreme van svakodnevnog pritiska NBA ritma. Posle gotovo pola veka bez prave pauze, teško je reći da tu odluku nije zaslužio.