Galinari šokirao tvrdnjom: Ja sam najveće "šta bi bilo kad bi bilo" u istoriji NBA

Danilo Galinari završio je profesionalnu karijeru sa više od 11.000 poena u NBA ligi, zaradom većom od 200 miliona dolara i titulom najboljeg italijanskog strelca u istoriji takmičenja. Ipak, nekadašnji košarkaš Njujork Niksa veruje da je mogao da ostvari mnogo više.

Govoreći o povredama koje su obeležile njegov put, Galinari je sebe svrstao među najveće neostvarene priče u istoriji NBA lige. Zapravo, otišao je i korak dalje.

"U mojoj karijeri postoji mnogo pitanja 'šta bi bilo kad bi bilo'. Ne znam, verovatno sam najveći takav igrač u istoriji NBA lige. Možda. Ali to je deo igre", rekao je Galinari u razgovoru za "Hupshajp".

Italijan nema razloga da bude nezadovoljan onim što je ostvario, ali je nesporno da su ga povrede sprečile da dostigne puni potencijal. Niksi su ga izabrali kao šestog pika na draftu 2008. godine, a već tokom prve NBA sezone imao je ozbiljne probleme sa leđima zbog kojih je odigrao samo 28 utakmica.

U Njujorku je postepeno pokazivao zbog čega je smatran jednim od najvećih evropskih talenata svoje generacije. Sa visinom krilnog centra, sigurnim šutem za tri poena i sposobnošću da napadne sa loptom u rukama, Galinari je posedovao profil igrača koji je nekoliko godina kasnije postao izuzetno cenjen širom NBA lige.

Njegova epizoda u Niksima završena je u februaru 2011. godine, kada je zajedno sa Vilsonom Čendlerom, Rejmondom Feltonom, Timofejem Mozgovom i budućim izborima na draftu poslat u Denver u velikom trejdu za Karmela Entonija.

Galinari, međutim, ne smatra da mu je odlazak iz Njujorka uništio karijeru. Najveće pitanje ostaje šta bi postigao da ga telo nije izdalo upravo u trenutku kada se približavao igračkom vrhuncu.

Denver je u sezoni 2012/13 ostvario 57 pobeda i zauzeo treće mesto na Zapadu, ali je Galinari početkom aprila pokidao prednji ukršteni ligament levog kolena. Propustio je završnicu sezone, kompletan plej-of i čitavu narednu takmičarsku godinu. Nagetsi su bez njega eliminisani već u prvoj rundi od Golden Stejt Voriorsa.

Do druge teške povrede kolena došlo je 2022. godine, neposredno nakon što je potpisao ugovor sa Boston Seltiksima. Galinari je tada pokidao prednji ukršteni ligament levog kolena nastupajući za reprezentaciju Italije i propustio je celu sezonu 2022/23. Za Boston na kraju nije odigrao nijednu utakmicu.

Između tih povreda uspeo je da izgradi izuzetno dugu i uspešnu karijeru. Najbolju individualnu sezonu odigrao je za Los Anđeles Kliperse 2018/19, kada je prosečno beležio 19,8 poena i 6,1 skok, uz 43,3 odsto šuta iz igre i 46,3 odsto za tri poena. Iako nikada nije izabran za Ol-star utakmicu, godinama je bio pouzdan NBA starter i jedan od najboljih visokih šutera u ligi.

Tokom 14 NBA sezona odigrao je 777 utakmica za Njujork, Denver, Los Anđeles Kliperse, Oklahomu, Atlantu, Vašington, Detroit i Milvoki. Karijeru je završio sa prosekom od 14,9 poena i 4,7 skokova, dok je pogodio 1.456 trojki.

Posle odlaska iz NBA lige osvojio je titulu u Portoriku sa Vakeros de Bajamonom i proglašen je za najkorisnijeg igrača finalne serije. U decembru 2025. godine, sa 37 godina, zvanično je objavio završetak karijere.

Povrede su Galinariju nesumnjivo oduzele nekoliko najboljih godina, možda i Ol-star nastup, ali tvrdnja da je najveće "šta bi bilo kad bi bilo" u istoriji NBA lige ipak zvuči preterano. Derik Rouz je posle MVP nagrade doživeo seriju teških povreda, Greg Oden zbog problema sa kolenima praktično nikada nije dobio priliku da pokaže zbog čega je izabran ispred Kevina Durenta, Grent Hil je po mnogima bio Lebron pre Lebrona, dok su karijere Penija Hardaveja i Brendona Roja prerano skrenule sa puta ka Kući slavnih.

Galinari je, uprkos svemu, proveo 14 sezona u najjačoj ligi sveta, odigrao gotovo 800 utakmica i ostavio trag kakav je uspelo da napravi veoma malo evropskih košarkaša. Njegova karijera jeste velika priča o propuštenim mogućnostima, ali i dokaz da je, čak i bez potpunog zdravlja, uspeo da ostvari mnogo više od većine NBA igrača.