Besane noći u Parizu! Zorana Arunović objasnila kako joj je pomogla šetnja po selu da dođe do zlata

Reprezentativci Srbije u streljaštvu Zorana Arunović i Damir Mikec osvojili su zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u mešovitim parovima u disciplini vazdušni pištolj 10 metara.

Oni su u finalu pobedili turski par Seval Ilajda Tarhan i Jusuf Dikec sa 16:14 i doneli Srbiji prvu medalju na Igrama u Parizu. Za Arunović je to prva olimpijska medalja.

 

 

Srpska reprezentativka noćas se vratila iz Pariza u Beograd, gde joj je pripređen i doček na aerodromu.

" U avionu sam sad po prvi put ostala sama. Bilo je emotivno. Salvetom sam brisala suze. Emotivan let od Pariza do Beograda", istakla je Zoraana Arunović, po dolasku u Beograd.

Osvrnul se zatim Zorana i na veče pre osvajanja dugo čekane medalje.

"Bilo je to jedna topla noć, bez klime. Spavala sam od samo tri sata. Više nisam mogla. Pošto ni moja sestra nije spavala, pozvala sam je i otišle smo da šetamo po selu. I tako smo se nas dve u pidžami šetale oko sela, brzo smo ga obišle, za tri minuta. Malo je to selo. Ali smo dobro iskorisitle vreme da se spremimo u 9:30 da budemo potpuno probuđene, razbuđene i na maksimumu za taj dan i kao što vidite uspele smo".

Do samog kraja bilo je neizvesno u finalu. Iako se činilo u jednom trenutku da će Turci uzeti zlato usledio je preokret.

"Bilo je zahtevno. Za mene koja sam na četvrtim igrama i koja juri medalju ovako dugo. Hvala Jeleni koja je tu bila da me vraća na put. I psihologu Đorđu Ćurčiću koji su mu pomogli da se "iznivelišem" da odradim sve kako treba. Ko je neko rekao da je bilo rutinski, nije bilo. Bilo je jako neizvesno, a ono što je bitno da je u toj borbi pobedio tim ljudi koji su se oslanjali jedno na drugo. Nisu popustili nijednog trenutka, nisu dopustili da ih nešto poremeti. Ono što karakteriše mene i Damira je kalsa i konstantna potreba da budemo bolji. Znali smo da možemo da se oslonimo jedno na drugo, ja kad nisam bila dobro, on je preuzimao, on kad nije, ja sam preuzimala. Našla sam način da nas dovedem u egal, a on je imao finalni hitac, i možemo da kažemo da smo Mikec, ja i Srbija olimpijski šampioni! Kako ovo zvuči? Ako mislite da je bilo lako - nije. Bilo je zahtevno, za mene".

 

 

Čini se da je u celoj situaciji bio presudan taj-aut sestre Jelene. Na kraju neopisiva radost i ono što će biti ostati zabeleženo za sva vremena. Skok Zorane Arunović u zagrljaj Mikecu i "valjanje" na borilištu.

"Ovaj turnir je bio poprilčno zahtevan. Ako krenem od sebe bila sam razočarana zbog individualnog meča. Kasnije i zbog Damira koji je ušao prvi u finale ali nije uzeo medalju, i bilo je to veliko razočaranje. Ali onda imaš još jednu discplinu i koliko god želite da se predate emocijama ne smete. Imate novi cilj, tome težite, i onda radite, radite, radite, gubite, vraćate se, gubite, vraćate se i pobeđujete, i onda sve te emocije koje ste morali da nivelišete, više ne morate da zadržavate i tada više ništa nije bitno i možete da se prepustite svim tim emocijama do kraja. Samo sam se okrenula Damiru i rekla mu: "Damire, Damire, pobedili smo, olimpijski smo šampioni". Taj trenutak je sve",zaključila je Zorana Arunović. 

 

 

Zoranina sestra i trener Jelena takođe nije krila emocije.

"Cela godina je podređena Igrama, idete na takmičenje, znate da vam to nedostaje. Radili smo kao da će da se desi, uvek su veće šanse da ne uspete, nego da uspete. Nivo performansi je bio obećavajući, a zauzimala je prvo mesto na rang listi pre odlaska. Svaki trener zna kada počne sumnja, preispitivanja, uvek smo bilo zajedno, stisli se kao tim, zajedno radili i uspeli da u miks timovima osvojimo dugo očekivanu, zlatnu medalju", istakla je Jelena Arunović.