Zvezda dala devet komada, a zbog njega u gradu jedan sok i danas izaziva mučninu

Prva liga Srbije u fudbalu nekadašnje Jugoslavije smatrana je jednom od najjačih takmičenja Starog kontinenta. Iz nedelje u nedelju nije bilo meča koji nije predstavljao derbi, a čak i one, uslovno "manje" utakmice predstavljale su za velikane ove igre istinski izazov, jer nikada niko nije mogao da ode na "Tušanj", "Kantridu", "Bilino polje", "Gradski vrt", "Bijeli breg"... i da očekuje da će sa sigurnošću da stigne do bodova.

Od Ljubljane do Skoplja kada god su ekipe igrale protiv timova koje su činile "veliku četvorku" Ju fudbala, to je bio istinski spektakl o kojem se danima nakon meča pripovedalo.

Međutim, jedna utakmica je upisana u nale najvažnije sporedne stvari na svetu, a donela je i brojne anegdote o kojima se i danas priča.

Jedna takva odigrana je u Beogradu, u jesen 1980. godine, kada je Crvena zvezda protiv tuzlanske Slobode napravila pravi fudbalski potop. Rezultat? Čak 9:1! A posledice? I danas se pripoveda anegdota po kojoj je u Tuzli nakon tog debakla bio zabranjen čak i sok od borovnice.

Naravno, nije Sloboda tog dana stradala od voća, već od čoveka čije je prezime bilo dovoljno da u Tuzli postane sinonim za fudbalsku noćnu moru. Zdravko Borovnica pretvorio je utakmicu u svoju privatnu predstavu i postigao čak pet golova. Nije to bio običan golgeterski dan, već demonstracija kakva se retko viđa čak i u prvenstvu u kojem su igrali neki od najboljih fudbalera tadašnje Jugoslavije.

"Marakana" je tog dana bila poprište goleade koju navijači Crvene zvezde nisu mogli tek tako da zaborave. Borovnica je počeo da rešeta mrežu Slobode već u trećem minutu, a do 13. minuta već je imao het-trik. Tuzlaci praktično nisu ni stigli da se snađu, a već su morali tri puta da vade loptu iz svoje mreže.

Nije se, međutim, tu zaustavio. Do odlaska na odmor Borovnica je postigao još jedan pogodak, dok su se u strelce upisali i Cvijetin Blagojević i Vladimir Petrović Pižon. Na semaforu je stajalo neverovatnih 6:0. Utakmica je već tada bila rešena, ali Zvezdina mašina nije imala nameru da stane.

Sloboda je u nastavku uspela da postigne počasni pogodak preko Fuada Mulahasanovića, a zanimljivo je da Rajko Janjanin prethodno nije iskoristio jedanaesterac. Međutim, to nije promenilo tok susreta. Srebrenko Repčić, Milan Janković i, naravno, ponovo Borovnica, koji je u 88. minutu stavio tačku na svoju golgetersku rapsodiju, postavili su konačnih 9:1.

I tu dolazimo do one najbolje, gotovo filmske anegdote. Nakon meča u Tuzli je sok od borovnice bio gotovo zabranjen. Svedoci istorije isticali su da niko nije ni želeo da pomisli na njega, a postoje i nepotvrđene priče da su pojedine prodavnice i obijene i iz njih je iznet samo navedeni sok. Neretko se može čuti da i dan danas sok od borovnice u gradu na južnoj padini planine Majevica, ne spada među omiljene.

U fudbalu se porazi pamte, ali se ovakvi porazi prepričavaju. Sloboda je te sezone bila ozbiljan prvoligaš, a Crvena zvezda je na kraju osvojila titulu prvaka Jugoslavije. Ipak, u istoriji njihovih međusobnih susreta posebno mesto zauzima upravo tih 90 minuta odigranih na crveno-belom delu Topčiderskog brda.