Paunović i dalje traži "svoju" Srbiju

Veljko Paunović je dugo čekao priliku da postane selektor Srbije. Kada ju je konačno dobio, očekivalo se da neće biti promenjeno samo ime na klupi, već i nešto u samoj reprezentaciji. Posle svega što smo videli, međutim, teško je reći da se promena dogodila.

Paunović je još od 2015. godine imao poseban status u srpskom fudbalu. Svetska titula sa omladincima na Novom Zelandu učinila ga je čovekom kojem je javnost godinama verovala. Zato je njegov dolazak nosio i velika očekivanja. Ali očekivanja sama po sebi ne donose rezultat.

Posle sedam utakmica bilans je dve pobede i pet poraza. Još više od samih brojki zabrinjava to što Srbija nije dobila jasniju ideju i igru kojoj su se svi nadali. Reprezentacija teško kontroliše utakmice, u odbrani ponavlja iste greške, sporo dolazi do šansi i često deluje kao da rešenja traži tek kada problem već nastane.

Iz utakmice u utakmicu menjaju se igrači i formacije, a kontinuiteta nema. Sve se prečesto svodi na individualni kvalitet.

To je trenutno najveći problem Veljka Paunovića. Nije pronašao sastav koji može da iznese njegovu ideju, ali, još važnije, nije dovoljno jasno ni šta je ta ideja. Srbija ne igra prepoznatljivo ni kada napada ni kada se brani. Ne vidi se obrazac koji se ponavlja iz utakmice u utakmicu i na kojem bi mogla da se gradi igra reprezentacija.

A reprezentacija se ne pravi oko jednog imena. Ni od Dušana Tadića, od kojeg se često očekuje da reši svaku situaciju na terenu. Dobro je što ga je Paunović pozvao, dobro ga je imati, ma ne dobro, odlično, ali i on mora da bude samo jedan deo slagalice koju čini jedanaest igrača na terenu.

Poraz od Grčke zato nije samo još jedan neuspeh. Primljeni gol u završnici ponovo je pokazao koliko je Srbija nestabilna kada treba sačuvati rezultat. Jedna greška može da se dogodi svakome. Kada se isti problemi ponavljaju, onda više nisu slučajnost.

Paunoviću sada nije potrebno još jedno veliko obećanje u bolje sutra. Potreban je napredak koji će se videti na terenu. Potrebno je da pronađe sistem i napravi ekipu koja će iz utakmice u utakmicu izgledati sve sigurnije.

Zato Liga nacija nije nešto što bi trebalo samo odraditi. Ona je važna i zbog onoga što Srbiju čeka posle. Put ka Evropskom prvenstvu 2028. godine zavisiće i od onoga što se napravi u ovom periodu. Već je bilo jasno da je ova nedelja ključna za Srbiju, ali je poraz od Grčke dodatno zakomplikovao situaciju. "Orlovi" će sada morati da traže bodove protiv Holandije i Nemačke, pre novembarskog gostovanja Grcima. Treće mesto donosi siguran opstanak, dok bi poslednja pozicija značila ispadanje u B diviziju i potencijalno lošiju poziciju na žrebu kvalifikacija za EP. 

Ipak, Paunović je dobio dovoljno vremena za popravni. Sada mora da ga pretvori u nešto opipljivo. Ne traži se čudo. Traži se da se vidi napredak i da reprezentacija konačno dobije prepoznatljiv oblik.

Jer najgore što može da nam se dogodi nije još jedan poraz sutra protiv Holandije, već da za nekoliko meseci ponovo shvatimo da smo potrošili još jedan ciklus, a da i dalje ne znamo šta smo zapravo želeli da napravimo.

I ovo nije kritika upućena Veljku Paunoviću, već zapažanje o onome što fudbalska javnost u Srbiji, ali i onih sedam do osam hiljada navijača koji su u četvrtak uveče bili na stadionu "Rajko Mitić", videli na terenu.