Borba, pa šta bude

U četvrtak je otvoreno 34. Evropsko prvenstvo za odbojkaše. Iako je zvanično počelo dan ranije utakmicama u Sofiji i Kluž - Napoki, čekao se početak utakmice između Italije i Švedske pod otvorenim nebom u Napulju! Italijani znaju kako se pravi spektakl, pa su se potrudili da svi zapamte Piazza del Plebiscito, i onih 5932 posmatrača sa tribina, ali i ogroman auditorijum kraj malih ekrana.

Spektakularan događaj nije pokvarila ni kiša (?!), koja je padala čak u tri navrata. "Azuri" su počistili Šveđane, koji su se na završnom turniru pojavili prvi put posle 33 godine. Ekipa legendarnog Ferdinanda De Đorđija, kao domaćin završnice prvenstva, ima ulogu glavnog favorita za titulu, a najveću pretnju predstavljaće im reprezentacija Poljske.

Ekipa koju sa klupe predvodi Nikola Grbić, pre tri godine u finalu bila je bolja baš od Italije, a dobru formu potvrdili su i u ovogodišnjoj Ligi Nacija, gde su došli do zlata. Bilo je to deveto takmičenje legende srpske odbojke na klupi Poljske, i deveta medalja! Jasno je da će želeti da mu jubilarna deseta bude zlato osvojeno u Milanu 26. septembra.

Što se tiče selekcije Srbije, očekivanja nisu velika kao prethodnih godina. Smena generacija započeta je nakon Olimpijskih Igara u Parizu, a mladost koja je prvi put zaigrala na velikoj sceni, ostavila je jako dobar utisak u ovogodišnjem VNL-u. Ovoga puta, selektor George Krecu na raspolaganju ima tandem najiskusnijih, Dražena Luburića i Marka Ivovića, čije prisustvo mnogo znači mladim saigračima. Kada na to dodamo oporavljenog Mirana Kujundžića i Nikolu Jovovića, dobijamo ekipu koja se baš uklapa u onu, pomalo izlizanu frazu, "spoj mladosti i iskustva".

Grupa u Tampereu je sve, samo nije laka. Domaćin Finska dolazi osokoljena nakon osvajanja Evropske lige, dok Belgija sa sjajnim Regersom može da namuči skoro svaku ekipu na svetu. Holanđani tradicionalno umeju da naprave probleme, iako je odavno prošlo vreme Van de Gora, Šuila, Gercena i ostalih... Nemaju doduše na raspolaganju najboljeg korektora današnjice - Nimir Abdel Aziza, pa su njihove ambicije značajno manje. Estonija i Danska bi mogle da naprave probleme nekima, nadamo se ne i nama.

Prvo mesto u grupi otvara mnogo lakši put do završnice. Donosi lakšeg protivnika u osmini finala, a izbegava se i Italija u narednoj fazi ( ako Italijani budu prvi u svojoj grupi). U tom slučaju, potencijalno četvrtfinale donosi duel sa Slovencima, koji bi imali ulogu favorita, ali bi Srbija mogla da se "pobije" sa njima i zauzme mesto među četiri najbolje ekipe. To je pre svega nešto što se traži od ovog tima, borba, "oguljena kolena i krvavi laktovi", a onda ni rezultat neće izostati.

Videli smo od dolaska Krecua, da je atmosfera sjajna i borbena gotovost na maksimumu, pa ostaje nada da će "plava četa" stići do završnice u Milanu. Pa onda nek nas neko otpiše, ako sme...