Na današnji dan, pre 25 godina: Vreme dominacije zlatne generacije

Možda zato što je odmah posle usledilo Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu kao kruna srpske košarke, možda zato što su tada savladani Amerikanci na domaćem tlu, a možda i zato što kontinentalni prestiž teško može da se sameri sa planetarnim. Sve su to potencijalni razlozi zbog kojih se danas mnogo više, češće i glasnije prisećamo 2002. godine, negoli 2001. kada je u jeku bila dominacija zlatne generacije srpske i jugoslovenske košarke. 

U susret Evrobasketu, nanizalo se nekoliko "neuspeha" (nešto što razmaženo možemo reći za period o kojem govorimo), koji su iziskivali promene. Počelo je "samo" bronzom na prethodnom šampionatu Starog kontinenta, a šesto mesto na Olimpijskim igrama izazvalo je promenu na klupi. Najboljeg trenera u evropskoj košarci (važi i danas) Željka Obradovića, zamenio je Svetislav Kari Pešić, koji će se dve decenije kasnije ponovo oprobati u selektorskoj ulozi sa nešto manje uspeha. 

No, nastavimo put vremeplovom - kadar nije bio najjači, a opet, mogla bi mu pozavideti gotovo svaka nacionalna selekcija na turniru. Svoje učešće, otkazali su Predrag Danilović, Željko Rebrača, a ponovo nismo videli možda i najveće zvezde u liku Vlada Divca i Aleksandra Đorđevića. Međutim, roster je bio sve sem oslabljen - ekipu je vodio Peđa Stojaković, koji će kasnije postati i MVP takmičenja, kao i Dejan Bodiroga, čije ime se u čuvenoj poštapalici ponovo izjednačavalo sa božanstvom na ulicama Beograda. 

Među glavnim osloncima su se našli Dejan Tomašević, kao pravi univerzalac kakav je bio, Dragan Tarlać, Marko Jarić i Predrag Drobnjak, dok je tempo igre diktirao Saša Obradović. Vlada Šćepanović i Milan Gurović su sa čuvenim Pejom rešetali mrežice sa distance, a koliko je ovaj "oslabljeni" tim bio snažan, govori i činjenica da su epizodičnu ulogu imali igrači renomea Igora Rakočevića i Dejana Milojevića, koji bi verovatno bili starteri u većini ekipa kao osvajači Jugoslavije sa evroligaškom Budućnošću. 

MN Press

Ono što izdvaja prvenstvo 2001. godine jeste što verovatno nikada pre nismo videli, a teško ćemo i videti, takvu dominaciju na tlu Starog kontinenta. Delovalo je od samog starta da naši košarkaši idu po zlato i tako je i bilo - ali u kakvom stilu. Ubedljiv manir, bez muke, bez preznojavanja, sa očitom klasom više u odnosu na rivale. 

U grupnoj fazi odigranoj u Antaliji, redom su padali Hrvati (80:66), koji su prolazili kroz smenu generacija, nedorasli Estonci (113:58) i Nemci predvođeni već tada zvezdom NBA lige i Dalas Maveriksa, Dirkom Novickim. Koš razlika - neverovatnih +82 koji će do kraja turnira samo nastaviti da rastu. 

Došli smo do zloslutnog četvrtfinala koje i te kako favoritima ume poremetiti planove. Loš dan, par trenutaka nepažnje i inspiracija protivnika, neretko dovode do sigurnog ostanka bez medalje - na kraju dana, kao protiv Finske na prethodnom Evrobasketu, kada su mnogi stručnjaci, uključujući članove ovog zlatnog tima, očekivali isti učinak od Karijeve ekipe. Tada, iznenađenja nije bilo, a Letonci su deklasirani sa pola gasa - 114:78 i ispraćeni opkladom Gurovića, Šćepanovića i Stojakovića. Bilo je pitanje ko će dati više trojki, a na kraju je Vlada vodio na večeru, pošto je dao "tek" šest, u odnosu Peđinih osam, i Milanovih sedam hitaca sa distance. 

Polufinale je donelo okršaj sa Špancima predvođenim Pau Gasolom, koji će dočekati svoje vreme. Ipak, ono nije došlo na Evrobasketu, gde su rezultatom 78:65 izbačeni u polufinalu, uprkos 22 poena i 11 skokova svoje novopromovisane NBA zvezde. Nije mladi Pau mogao protiv Stojakovića, koji je protiv "furije" još jednom "odlepio" i ubacio 30 poena. 

Usledilo je istorijsko finale 09. septembra u Istanbulu protiv domaćinske Turske, koja je prvi put "iskočila" kao košarkaška sila, sa Ibrahimom Kultajem, Hidom Turkogluom, Mirsadom Turdžanom i drugima. Mnogi tamošnji stručnjaci će konstatovati da je ovaj srebrni tim  i od aktuelnog, ali i od onog koji se 2010 dokopao Mundobasketa. Uprkos kvalitetu, ništa nije mogla Turska protiv naših "orlova", koji su slavili sa 78:69, okončavši turnir sa koš razlikom +138! 

Začula se na televiziji čuvena rečenica Slobodana Šarenca - "Jugoslavija je šampion Evrope", da bi potom usledio čuveni izlazak košarkaša na podijum, koji su jedni druge nosili na krkačama. Kasnije će i MVP Stojaković opisati takmičenje na prvenstvu kao "dominantno i superiorno", a naši zlatni reprezentativci će nastaviti svoj uspon ka planetarnom tronu.