Leto kada je goreo Beograd: Milko u Partizanu, Piksi u Zvezdi i prelazni rok za sva vremena

Završeno je Svetsko prvenstvo, klupski fudbal se polako vraća, igraju se kvalifikacije za evropska takmičenja, a umesto utakmica glavna tema postao je prelazni rok. Real Madrid i Barselona vode veliku bitku za Rodrija, najboljeg igrača tek završenog Mundijala, i iz dana u dan stižu informacije o novim ponudama, razgovorima i pokušajima dva najveća španska kluba da jedan drugom otmu ogromno pojačanje.

Dok sam pratio tu priču, pomislio sam koliko fudbal, uprkos milijardama, društvenim mrežama i potpuno drugačijem vremenu, ponekad ume da vrati slične slike.

I setio se leta 1986. godine.

Svet je pričao o Maradoni i Argentini, a u Beogradu je počeo jedan od najluđih prelaznih rokova koje je jugoslovenski fudbal video. Nije bilo insajdera, praćenja privatnih aviona, fotografija sa lekarskih pregleda ni objava na socijalnim mrežama, ali je bilo svega ostalog: tajnih pregovora, velikog novca, direktorskih, vojnih i političkih veza, povređenih sujeta, osvete i dva transfera koja se četiri decenije kasnije i dalje prepričavaju.

Prvi udarac zadala je Crvena zvezda sama sebi. Partizan je samo iskoristio pobunu fudbalera i u svoje redove doveo, ni manje ni više nego Milka Đurovskog. Sećam se "Sporta", a posebno "Tempa". Veliki poster fudbalera u crno-belom dresu izgledao je kao naučna fantastika. Crno-bela javnost oduševljena, crveno-bela potpuno razočarana.  

Dete "Marakane", fudbaler koji je prošao Zvezdinu školu i postao jedan od najvećih ljubimaca severa, preko noći se našao na drugoj strani Topčiderskog brda. Nije otišao zato što je Partizan ponudio nekakvo nezamislivo bogatstvo, već posle dugog nezadovoljstva svojim statusom, primanjima, obećanjima i nerešenim stambenim pitanjem.

Za Zvezdine navijače razlozi nisu bili važni. Milko je prešao granicu preko koje se nije smelo.

TV Arena sport/ Screenshot

"Idi Milko, ko te j..., može Zvezda i bez tebe", postaće odgovor severa čoveku kojem se do juče klicalo, dok je Partizan u jednom potezu dobio ne samo velikog fudbalera već i nešto što je u večitom rivalstvu često vrednije, ogromnu simboličku pobedu.

A onda je Zvezda odgovorila. I to kako.

I opet "Tempo", ovaj put fudbaler u crveno-belom dresu i to u prirodnoj veličini. Iz dva dela.

Dragan Stojković Piksi već je dugo bio želja Partizana. Čudesni Nišlija, reprezentativac i verovatno najveći mladi talenat jugoslovenskog fudbala praktično je jednom nogom bio u Humskoj. Njegova veza sa crno-belima sezala je još iz dečačkih dana, kada je kao klinac nastupao sa njihovim mlađim selekcijama na turnirima u inostranstvu.

Međutim, 10. jula dogodio se veleobrt. Piksi je potpisao za Crvenu zvezdu!

TV Arena sport/ Screenshot

Čitav transfer vremenom je dobio toliko legendi da je danas teško odvojiti svaku činjenicu od kafanske priče. Jedna kaže da je posle pregovora sa Partizanom ostavljen na Slaviji da sam produži do Železničke stanice, što ga je toliko naljutilo da je prelomio da neće u Humsku. Druga govori o ogromnom uticaju Dragana Džajića i ljudi okupljenih oko tadašnjeg rukovodstva Zvezde.

Ali jedna priča najbolje opisuje kako je izgledao prelazni rok tog vremena. Zvezda je završila posao, međutim falio je novac.

Dragan Kapičić je godinama kasnije pričao kako je dobio poziv iz fudbalskog kluba jer je zahvaljujući dobrim vezama u bankarskom svetu mogao da pomogne. Prema njegovom svedočenju, trebalo je hitno pronaći oko 50.000 dolara u dinarskoj protivvrednosti, pa je obilazio banke i skupljao novac kako bi posao bio završen.

TV Arena sport/ Screenshot

Piksi je potpisao nekoliko minuta pre isteka prelaznog roka. Kao na filmu, jer teško je smisliti bolji scenario. Pre toga se, navodno, krio u Londonu kako ne bi dobio već spremljen poziv za vojsku, pažljivo planiran od čelnika crno-belih, jer je to bio način da se osujeti Piksijev posao sa "večitim rivalom".

Nije pomoglo.

Partizan uzme Zvezdino dete, ljubimca severa i jednog od najboljih igrača lige. Zvezda nekoliko nedelja kasnije ispred nosa Partizana odnese najtraženijeg mladog fudbalera Jugoslavije.

A ni jedni ni drugi tu nisu stali.

U Zvezdu su tog leta stigli Bora Cvetković, Milivoj Bračun, Slobodan Marović… Partizan je uz Đurovskog doveo Fadilja Vokrija i Srećka Kataneca, pa je Beograd dobio dve ekipe pune reprezentativaca, velikih imena i fudbalera.

Već prvi derbi pokazao je koliko će leto ostaviti posledica. Partizan je pobedio Zvezdu 2:0, a drugi gol postigao je upravo Milko Đurovski.

Upravo leta 1986. Crvena zvezda je, slučajno ili ne, počela ozbiljno da menja filozofiju. Doduše, zahvaljujući i čuvenom "Šajberovom kolu", zbog kojeg Partizan, iako kasnije dvostruki prvak, nije igrao Kup evropskih šampiona, već crveno-beli i Vardar. Transfer Piksija bio je nagoveštaj politike prema kojoj će najbolji jugoslovenski fudbaleri biti okupljani na jednom mestu. Bio je to početak napada na Evropu…

TV Arena sport/ Screenshot

Kasnije će stići Prosinečki, Savićević, Pančev, Belodedić, Najdoski, Mihajlović... Crnogorac, Makedonac i Srbin već su bili deo projekta Partizana, ali je Zvezda dobila i ove bitke. Bila je to konačna pobeda do raspada velike države.

Stojković neće dočekati Bari na "Marakani". Godinu dana pre najveće Zvezdine noći otići će upravo u Olimpik iz Marseja, klub protiv kojeg će njegovi nekadašnji saigrači postati prvaci Evrope.

Te 1986. Jugoslavija je propustila Mundijal. Bilo nam je svima krivo, ali su dešavanja na jugoslovenskoj fudbalskoj sceni, za mene kako dečaka, zasenila sve. I Černobil je prestao da bude tema. Svet je pričao o Dijegu, a mi o Šajberu, nameštanjima, tituli koja menja vlasnika za "zelnim stolom" i transferima.

Partizanu je kasnije vraćen pehar, jedan, pa drugi. Ali je "valjak" ostao bez Kupa šampiona, verovatno i bez još nekih zvučnih pojačanja. Zvezda je, uglavnom, dominirala i gradila neverovatnu generaciju.

Takvih fudbalskih drama i triler završnica odavno više nema kod nas. Nema ni istinskih zvezda. Danas pratimo Real i Barselonu kao ratuju za Rodrija.

Mi smo svoje veliko transfer leto imali mnogo ranije.

I uvek ćemo ga pamtiti.