Srbija, ekipa u pravom smislu reči

Srbija je poznata kao sila u uzrastu do 20 godina na FIBA takmičenjima. Čak pet puta naša reprezentacija osvajala je zlatnu medalju. Međutim, poslednji put to se dogodilo još 2015. godine u Italiji. Generacija Jaramaza, Gudurića i Zagorca tada se popela na tron. Ove godine selekciju je u Sloveniju poveo Nemanja Jovanović, član stručnog štaba A tima. ali i slavnog univerziteta UCLA. Srbija je osvojila srebrnu medalju, što je u ovom trenutku izuzetan uspeh. Do finala i poraza od domaćina Slovenije srpski tim je zabeležio pet dvocifrenih pobeda, kao i veliki trijumf and Španijom u polufinalu. Šta smo sve videli od srpskog tima u Ljubljani?

Pre svega zajedništvo, timski duh i ponašanje dostojno predstavljanja srpske košarke. Ekipa je funkcionisala besprekorno, kao i stručni štab i to je bilo lako vidljivo i putem TV prenosa. Nije ova selekcija bila napadački silovita i to se znalo i prilikom odlaska na takmičenje. Znalo se da će timska košarka i pre svega odbrana donositi pobede. Tako je i bilo.

Jak pritisak na lopti uz prisustvo Nikole Džepine u reketu koji je imao skoro dve rampe po utakmici uticali su da protivnici veoma teško dolaze do poena protiv naših momaka. Krilni centar univerziteta Vašington izabran je i u idealnu petroku turnira, a kao najveću želju istakao je igranje za seniorsku reprezentaciju, ali i Crvenu zvezdu za koju navija. Takvi ciljevi i želje ovih igrača veoma su važni u aktuelnom trenutku košarke.

Džepina jeste jedan od igrača koji je odabrao odlazak na koledž, ali utisak je da bi sa svojim predispozicijama čak i ove sezone mogao da pomogne Crvenoj zvezdi. Za Haskise svakako nije previše igrao prošle sezone. Vremena za veliku karijeru svakako ima. Videli smo i odličan tandem plejmejkera Lučić - Tofoski. Iako nisu isti tip igrača, odlično su se dopunjavali i biće ih lepo gledati u ABA ligi naredne sezone. I Mitru Bošnjakoviću je prijao ovaj turnir kako bi vratio samopouzdanje. I on se, kao i ostatak ekipe mučio u šutu za tri poena, ali bila je prisutna velika želja da se odigra dobro takmičenje. Šojić i Stanojević imali su izuzetnu čvrstinu i energiju, a Uroš Šuput se nekoliko puta nametnuo dobrim potezima u važnim trenucima mečeva. 

Timski rad krasio je i stručni štab. Nemanja Jovanović koristio je američke principe u kojima pomoćnici imaju važnu ulogu, pa su Aleksandar Komnenić, Miodrag Dinić, Miljan Pavković i Ognjen Stranjina takođe odradili veliki posao. Uostalom, dovoljno je bilo videti kako svi sa klupe učestvuju u utakmici prilikom postizanja poena ili neke dobre odbrane. 

Mnogi od ovih momaka su već uveliko seniori, ali ovaj turnir mogao bi da bude iskorak za mnoge i na klupskom planu. U smislu zalaganja i predstavljanja naše košarke imali su besprekoran turnir. 

Uz srebrnu medalju momaka do 17 godina sa Svetskog prvenstva to je već sada jako dobro leto za naše mlađe selekcije. Malo se promenila važnost FIBA turnira kroz godine, posebno kako se po starosti ekipe približavaju seniorima, ali ovaj tim je pokazao kako je igrati za srpsku košarkašku reprezentaciju uvek posebna čast i tako i treba da ostane.