Intenzivna košarka koja zahteva intenzivan odmor

Košarkaška sezona u Evropi je završena. Ponovo je trajala praktično do kraja juna. Francuzi i Španci su se poslednji odjavili. Serija Pariz - Monako donela je velika uzbuđenja. Na kraju je Monako slavio i završio turbulentnu sezonu titulom. Valensija je preslišala Barselonu i došla do prve titule još od 2017. godine.

Dužina sezone uticala je na kvalitet košarke. Valensija je zadžala nivo ali Barsa je izgledala jako loše. Stara ekipa sa kratkom rotacijom mučila se i u napadu i u odbrani. Ova sezona je bila preduga za njih. Valensija sa čestim izmenama i širinom u sastavu sačuvala je svežinu.

Sistem Pedra Martineza dao je rezultat. Biće promena u sastavu ali će sistem ostati. To je nešto što će pokušati i Partizan i Crvrna zvezda sa španskim trenerima na klupi. Ali, biće potrebno strpljenje. Po tome nismo poznati.

 

 

Gledali smo i Olimpijakos i Panatinaikos. Sudar grčkih titana doneo je standardnu nervozu i tuče. I niži nivo košarke nego u većem delu sezone. Pao je generalno igrao ispod svog kvaliteta, dok je ekipa iz Pireja bila emotivno potrošena posle osvajanja Evrolige. Ipak, rivalitet dva kluba je jači nego ikad pa je titula bila baš važna.

Jasno je da Evroliga cedi ono najbolje iz igrača. Da je takmičenje možda i teže od NBA. Domaća prvenstva trpe, bar kad je kvalitet igre u pitanju. I odmah slede reprezentativne obaveze, posle čega će košarkaška lopta malo utihnuti. Odmor je potreban apsolutno svima, jer je intenzitet igre, emocija i očekivanja bio verovatno jači nego ikad.