Evropa se vidi sa Alpa, a opstanak kuje na Zlatiboru

Svetsko prvenstvo lagano se zahuktava, ali ni srpski fudbaleri ne sede skrštenih ruku. Ne odnosi se to, naravno, na one najbolje koji možda i dalje obilaze rizorte širom Evrope i sveta jer, razume se, nisu “laki luzeri” kvalifikacija niti su dobili specijalnu pozivnicu da se priključe Mundijalu od trećeg kola grupne faze. Mislim na one koji su raspoređeni u domaćim klubovima i već desetak dana se pripremaju za predstojeću sezonu, na čijem bi kraju isti stepen zadovoljstva mogli da osete i prvak i onaj ko bude izborio mesto na međunarodnoj sceni, ali i onaj ko obezbedi opstanak u društvu najboljih.

Videćemo da li će dolazak Saše Ilića na klupu Partizana šampionsku trku pretvoriti u maraton, u kojem ćemo imati ravnopravne rivale do pred sam njegov kraj ili će Crvena zvezda nastaviti svoju monodramu. I jedni i drugi su izabrali dobro poznate baze za sklanjanje od letnje žege. Crno-beli će brusiti formu na slovenačkom Pohorju, iznad Maribora, gde je Sale kapiten svojevremeno predvodio saigrače u crno-belom i sa trakom oko ruke, dok će crveno-beli opet put austrijskog Vindišgarstena, seocetu u Alpima gde mir nema cenu.

Vojvodina je, kao i prošlog leta, izabrala Bad Tacmansdorf. “Lale” su već stigle u ovu austrijsku vazdušnu banju jer će prve morati i na teren. Žreb za prvo kolo kvalifikacija Lige Evrope nije im bio naklonjen pa će 9. i 16. jula za rivala imati Ferencvaroš. Dobri poznavaoci mađarskog fudbala kažu da je on u slobodnom padu, ali odluka će biti doneta na terenu. A tamo su Novosađani prethodnih godina retko uspevali da iznenade favorite sa papira.

Van Srbije će pripreme obaviti i Čukarički i to opet na Bledu. Baza pančevačkog Železničara biće takođe u Sloveniji, mada će formu pred dvomeč sa Bragom u kvalifikacijama Lige konferencija pokušati da izbrusi i kroz dve utakmice u Austriji gde će, na iznenađenje mnogih, boraviti i ekspedicija niškog Radničkog. Na Čairu su očito rešeni da okrenu novi list. Samo da im on ne požuti već u martu ili aprilu – kada bi trebalo da ozeleni – kao što je to bio slučaj prethodnih sezona.  

Svi ostali biće na Zlatiboru, osim Mladosti koja će pojedine ekipe dočekivati, a druge ispraćati u svom kompleksu u Lučanima kada budu bile na putu ka ili sa srpske planine. Za razliku od Ivice Tončeva, Neško Milovanović očito nije bio tako široke ruke prema svojim igračima. Možda želi iz svoje baze da isprati partije Jovana Ćirića na Evropskom U19 prvenstvu pre nego što ga, sasvim izvesno, pošalje u “pečalbu”.

Najveći dobitak u Superligi prošle sezone bila je ozbiljna bitka u plej-autu. Vrata kroz koja su prošle Nišlije, Lučanci pa i Kragujevčani zalupila su se ispred nosa TSC-u, što pre godinu dana niko nije mogao da predvidi. Ili skoro niko. Zato će biti zanimljivo ispratiti borbu za opstanak i u sezoni pred nama, pogotovo što se čini da su se klubovi finansijski razmahali i preko svojih mogućnosti, ne bi li obezbedili iskusan i kvalitetan igrački kadar i tako lakše sačuvali mesto među 12 timova u eliti za sezonu 2027/28. Samo da ne bude da su rekli “hop” i pre skoka, kao što su ne tako davno učinili u Lazarevcu. Ako se ne sećate, izguglajte: FK Kolubara. Ko visoko leti, nisko pada. I to ne samo do Prve lige…