Njujork ili nigde

Godina je 1970. a maj osmi. Njujork Niksi su blizu prve titule u istoriji franšize (to je sada aktuelna košarkaška evropska reč) a opet daleko. Razlog je Vilis Rid. Ne morate da budete navijač Njujork Niksa, da biste se naježili kada nekadašnji student Grambling Stejta pogađa dva šuta sa poludistance.

A ne, nikako nije slučajno što su istorijski gledano svi uspešni timovi Niksa bili timski orijentisani i vođeni klupskim legendama endemskih za asfalt Meke košarke. Jarka scena najpoznatije hale na svetu prihvata samo posebnu energiju koja ne mora uvek odgovarajuće da korespondira sa kvalitetom ali mora da nosi određenu košarkašku harizmu. Zato je Mesija mogao da bude samo neko kao Kralj Njujorka, Džejlen Branson. Upitno je tu samo neko kao, jer verujem da bi se odmah ubacio Džejmi Lanister sa svojim kultnim citatom: "Ne postoje ljudi KAO ja. Postojim samo ja". Možda bi uz večitog šampiona na svim nivoima košarke bolje išao još jedan, ubitačniji citat antiheroja kakvog samo Džordž Martin može da napiše:

"Stvari koje radimo za ljubav."

Na primer, ostavimo ,"tričavih" stotinu miliona dolara na stolu da bi se okružili igračima određenog kvaliteta bez kojih nema ulaska u istoriju. Razmislite samo na sekund koliko je teško postići taj nivo balansa u sili između epskog samopouzdanja da si baš ti spasilac posrnule zaostavštine i svesti da bez odgovarajuće pomoći nemaš nikakvu šansu.

Mentalitet i ton Niksa su kroz istoriju postavljali specifični treneri. Jasno je da se utabanoj stazi Reda Holcmana prirodnije priklanjaju Pet Rajli, Džef Van Gandi i Tom Tibodo nego recimo Don Nelson i Majk Dantoni. Verujem da se unutar apokaliptičnog slavlja pojavljivanja pedesetogodišnje Niks komete sa namerom ili bez iste umanjio uticaj Tibodoa na stvaranje ove generacije i uspostavljanje kulture. Majk Braun je unapredio rotacije, verovao više sporednim igračima i pronašao način da korišćenjem polivalentnih kvaliteta Taunsa rastereti Bransona u kreaciji i organizatorskim zadacima. Tom Tibodo je bio potreban Majku Braunu da postavi temelj jedne ozbiljne organizacije orijentisane ka rezultatu, a Majk Braun je bio potreban Tibodou da tu ozbiljnu osnovu omekša taman koliko treba da se ne uguši u sopstvenoj rigidnosti kada za to dođe vreme.

Pobeda za grad koji nikad ne spava u ovom plejofu, posebno u finalnoj seriji došla je gotovo identično pobedama našeg najboljeg sportiste. Koliko smo samo puta gledali mečeve u kojima je protivnik u boljem ritmu, na momente i dominira a Novak na volšebne načine uspeva da ostane u meču taman toliko. Kako borba odmiče, uspeva da okrene prednost rivala u mentalni pritisak vođstva i blizine pobede i iz položaja podređenog gotovo neprimetno prelazi u predatorski mod i dok niko još uvek nije ni svestan Đoković je šampion.

Za finale Niksi su imali oružje u vidu Karla Entonija Taunsa koji je dosta nepovoljan mečap za Vembanjamu. Veličina Niksa i trenera Brauna je bila u tome da su preko njega zadali udarac u prve dve, a kada su Sparsi pronašli način da to neutrališu improvizovali su dalje. Ako mitski francuski heroj ima još uvek neku ahilovu petu, to je horizontalna košarka praćena kontaktom.

Nije ni to dovoljno. Potrebno je i ,"neko zrno, ne znam čega, koje se ni u reci ni u moru, koje se ni u otrovu ni u krvi neće rastvoriti i promeniti, koje će i u raju ostati ono što je bilo u paklu.". To zrno je O Dži Anunobi. Krenuo je na obruč, poleteo i božjom rukom Maradone vođen, poput Majkla Džordana u svemirskom basketu, loptu gurnuo u gol za najveći preokret u istoriji NBA finala. Bio je oslonac u svakom trenutku, čovek zadatka ali i odgovornosti.

To je bilo samo zatišje pred portorikansku oluju Hozea Alvarada. Ideju Sparsa da odmaraju svog Golijata na Dejvidu, Majk Braun je pretvorio u praćku kojom je otišao u istoriju. Alvarado je bio zadnji vezni koji je uneo pometnju u redove univerzalnih vojnika San Antonija pravljenjem blokova, oslobađanjem pritiska sa Bransona, ostavljanjem Vembanjame u međuprostoru i pogođenim šutevima.

Branson je odličan tehnički, ali...

Branson je lider, ali...

Branson ima vrhunski košarkaški IQ, ali...

"Svi su bolji od Džejlena Bransona, dok ne dođe trenutak da moraju da budu bolji od Džejlena Bransona."