Sve po zasluzi

Košarkaši Partizana nisu zaslužili da košmarnu sezonu krunišu trofejom i tako barem malo poprave utisak. Navijači Partizana zbog svog ponašanja u većem delu sezone, zaključno sa poslednjom utakmicom, nisu zaslužili da se raduju ponovo peharu Aba lige. Svi zaposleni u klubu, oni koju su tu i dalje, ali i oni koji su otišli, snose odgovornost za novu sezonu bez ijednog trofeja.

Već je ranije definisano - sezona Partizana bez ijednog pehara smatra se neuspešnom. Bilo je tako pretprošle, kada su izgubljena tri finala, dok je u nedavno završenoj učinak bio još lošiji, jedan poraz u finalnoj borbi, i čak dva u polufinalnim.

Ako je (donekle) moglo da se pronađe opravdanje za neuspehe u domaćim takmičenjima, usled nedostatka dovoljnog broja srpskih igrača, poraz u finalu Aba lige nije smeo da se dogodi. Usled ranog ispadanja u Evroligi, sav fokus prebačen je na odbranu titule u regionalnom šampionatu. Prvi problem predstavljao je gubitak domaćeg terena u potencijalnim duelima sa Dubaijem. Već tada je bilo jasno da crno-bele čeka težak zadatak, da urade ono što nikada nisu, da pobede makar jednom u Emiratima.

Nakon dva poraza u "Koka-Kola areni", očekivalo se da ekipa Đoana Penjaroje uzvrati udarac i sa dva trijumfa u Beogradu izbori majstoricu. Ipak, pitala se i ekipa Dubaija, koja je u četvrti finalni meč ušla mnogo bolje u odnosu na treći, i na kraju upisala tesnu pobedu. Pobedu koja je po svemu prikazanom bila zaslužena. Ne po prikazanom u toj utakmici, već po celokupnom utisku koji su ostavili čitave sezone. Dubai je na kraju zaslužio taj pehar, Partizan nije.

Elaborirano je odavno šta se sve crno-belima dešavalo tokom sezone. To neki klubovi ne dožive za deceniju ili dve. Đoan Penjaroja je zatekao kuću u plamenu i uspeo donekle da ugasi požar. Ne u potpunosti. Iako nije doveo nijedno pojačanje, već je radio sa onim što ima, uspeo je u tome da mu ekipa deluje takmičarski dobro. I da se navijači nadaju barem jednom trofeju. Pobedio je čak četiri puta Crvenu zvezdu (jednom Mirko Ocokoljić), ali će na kraju to biti najveći "uspeh" ove ekipe u sezoni. Katalonac je "kriv" što mu ekipa u odlučujućim mečevima nije izgledala onako dobro, kao što je to bio slučaj u rezultatski nebitnim mečevima. Ako doduše takvi uopšte postoje u Partizanu. Utisak je da je Partizan najbolje partije pružio u polufinalu Aba lige, protiv večitog rivala, a da im pauza od dve nedelje, plus igranje Fajnal fora KLS-a, apsolutno nisu prijali.

Šta dalje? Pitanje koje postavlja svaki iskreni navijač Partizana. Oni "drugi" su se već iskazali ove sezone. Od zviždanja sopstvenoj ekipi i treneru, do sramnog vređanja Alekse Avramovića u "Areni". Penjaroja ostaje, i to je najmanje sporno. Preuzeo je ekipu kada maltene niko nije hteo, i odradio svoj posao pošteno. Vašington ide u Bajern, Kalatis u PAOK, Bonga u NBA. Džekiri je produžio ugovor, Braun ima važeći, ali bilo bi bolje za sve kada bi otišao. Videćemo kako će se rešiti situacija sa Parkerom i Miltonom. Karlik ostaje i to je jedino dobro u celoj ovoj mučnoj situaciji.

Svi će biti na ispitu naredne sezone. Uprava, trener, igrači i navijači. Bio je Partizan u mnogo težim situacijama, pa je pronalazio izlaz. Ali je tada, kao i sada, bila neophodna simbioza i dobri odnosi gorepomenutih.