Tanjug/Fabio Ferrari/LaPresse via APKolumna Goran Svilar
Fudbal ne odlučuje o životu, ali nas iznova podseti šta je u njemu zaista vredno. Igra je koja izaziva najdublje emocije, one koje se u čoveku bude bez konkretne koristi, što je u svetu materijalnog u nekim sferama potpuno nezamislivo. Najveći u fudbalu uvek se vode maksimom "samo je nebo granica", ali u Italiji ove sezone oni nisu stigli ni do trećeg sprata zgrade u centru Milana i Torina.
Bes je sasvim u redu kao osećanje nakon poslednjeg kola italijanske Serije A. Barem za navijača Milana i Juventusa. Dva trofejna italijanska kluba neće igrati u Ligi šampiona iako su prošlog leta izdvojili najviše novca za dovođenje igrača. Milanovi ulazni transferi iznosili su oko 165 miliona evra, Juventus je za nove igrače dao 137. Velikani jesu poslovali domaćinski, jer je kada se saberu prihodi i rashodi od kupovine i prodaje na računima evidentan plus, ali taj novac su već izgubili. Jedno učešće u Ligi šampiona klubu iz Italije donosi barem 100 miliona.
Komo već ubrzano radi na renoviranju stadiona "Sinigalja", do skoro je tamo jedna tribina bila čak i montažna, ali uz sve pohvale Sesku Fabregasu neizbežno je pitanje: "Kuda ide fudbal u Italiji ako je u Ligi šampiona ne predstavljaju najtrofejniji?" Možda pobeđuju struje koje promivišu tenis kao sport broj jedan.
Juventusovo lutanje posle ere Đuzepea Marote traje. Više to nije isti klub iako je posle odlaska ovog mađioničara osvojio dva skudeta, ali sa evidentnim padom u poslednjih nekoliko godina. Dok je Bepe bio tu Juve je osvojio sedam uzastopnih titula i bio apsolutni vladar Italijanskog fudbala. Sa druge strane Milanovo privikavanje na život posle Berluskonija i dalje traje. Iz kluba je otišao 2017. zaokruživši tri decenije vladavine koje su obeležili uspesi kakve neće imati uskoro nijedna Milanova uprava. Osam titula prvaka italije, pet prvaka Evrope i ukupno 29 trofeja.
Italija ima apsolutni hit u vidu kluba sa prelepog jezera. Komo već ubrzano radi na renoviranju stadiona "Sinigalja", do skoro je tamo jedna tribina bila čak i montažna, ali uz sve pohvale Sesku Fabregasu neizbežno je pitanje: "Kuda ide fudbal u Italiji ako je u Ligi šampiona ne predstavljaju najtrofejniji?" Možda pobeđuju struje koje promivišu tenis kao sport broj jedan.
U borbi za očuvanje fudbala kao važnog dela italijanske kulture, stila života i tradicije Inter ne može sam. Kad izgubi Milan i Juventus iz evropske elite, zemlja u kojoj je rođena renesansa ne gubi samo dva kluba. Gubi deo svog fudbalskog identiteta.
Beograd - Milano, 1.000 kilometara, desetak gore ili dole. Reći će neko: "Svejedno je". Ali, nije, nikada bilo, niti će biti. Zanemarljiva je kilometraža, granica, ovaj novi EES sistem... jer kada kolima, po ko zna koji put uđete u Italiju - sve je kao u pesmi "Sara perche ti amo".
Napolitanci "pojeli" Pizu, Romi pripao gradski derbi protiv Lacija golovima štopera Manćinija, Milan se provukao u Đenovi, Komo srušio parmu, a Juventus napravio salto mortale porazom od Fiorentine.
Napoli ima zicer na domaćem terenu protiv Venecije (15.00, TV Arena 2 Premium) i ukoliko na stadionu "Dijego Maradona" opravda ulogu favorita izjednačiće se po broju osvojenih bodova sa timom iz Bergama.
"Volim da pomeram granice i izazivam ustaljeni način razmišljanja, kako na terenu, tako i van njega, i želim da radim sa ljudima koji dele takav pristup", kaže najbolji srpski teniser.
Ovo je prvi put od 1962. godine da je FIFA dozvolila fudbaleru da nastupi na utakmici Svetskog prvenstva iako je zbog crvenog kartona trebalo da odsluži suspenziju.
Za Erlinga Haalanda, napadača norveške reprezentacije na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu u fudbalu, pravi izazovi neće se završiti poslednjim sudijskim zviždukom 19. jula.
Legendarni srpski fudbaler gostovao je u podkastu "SS Calcio" kod Gorana Svilara i Filipa Stanića, gde je govorio o brojnim temama iz bogate karijere, odnosu sa Vujadinom Boškovom, stanju u italijanskom fudbalu, ali i čuvenom meču Jugoslavije i Holandije sa Evropskog prvenstva 2000. godine.
Plasman u Ligu šampiona mogao bi da bude dovoljan razlog da Fabregas ostane u Komu, uprkos izveštajima da su veći klubovi širom Evrope zainteresovani za 39-godišnjeg trenera posle uspeha ove sezone.
Znala je Vojvodina kroz istoriju sa Mađarima. Slavila je tačno u pola od 10 odigranih takmičarskih utakmica, dok je iz tri od pet dvomeča izašla kao pobednik. I to iz poslednja tri, pa bi tradiciju, svakako, da nastavi i protiv Ferencvaroša.
Prošlo je nekoliko nedelja od poslednje NBA utakmice, ali dešava se nešto zanimljivo: liga je ostala podjednako relevantna u julu kao što je bila kada su Njujork Niksi podigli Leri O’Brajan titulu prvi put posle 53 godine.
Dve vredne pobede zabeležila je Srbija u julskom prozoru kvalifikacija za Mundobasket. Ovoga puta je sve bilo kako treba i nije bilo strepnje ni u jednom trenutku. Sastav nije bio najjači, ali je bio predvođen Nikolom Jokićem i to je bilo dovoljno.
Mundijal 2026
Tanjug/Fabio Ferrari/LaPresse via AP
Ostavite komentar