BIĆE DA JE ZATO ŠTO TE VOLIM...

Beograd - Milano, 1.000 kilometara, desetak gore ili dole. Reći će neko: "Svejedno je". Ali, nije, nikada bilo, niti će biti. Zanemarljiva je kilometraža, granica, ovaj novi EES sistem... jer kada kolima, po ko zna koji put uđete u Italiju - sve je kao u pesmi "Sara perche ti amo". I zaista - vrhovi Alpa prekriveni snegom, put koji vas "vuče" prema Udinama ili skrivenom mestu u oblasti Frijuli-Venecija-Đulija, čak i nekoliko udesa na auto-putu kao "zaštitni znak vožnje u Italiji", sve je to kao u pesmi "Biće to zato što te volim".

Centar Lombardije, jedne od najbogatnijih regija Evrope, nije bio "prvi pik" minulog vikenda zbog Sajma nameštaja ili izložbenog prostora "Ferarija" nedaleko od katedrale Duomo, pa ni zbog specijalo dizajnirane radnje čuvenog modnog brenda zbog premijere filma "Đavo nosi Pradu 2"... Povod je, razume se - fudbal i lopta nasred "San Sira". Dan uoči derbija Milan - Juventus bio je poseban i za svakog Italijana - na Dan oslobođenja, Dan nezavisnosti i Dan pobede, sa terasa, trgova, ulica dopirala je još jedna čuvena numera - Bella ciao.

Tročlana ekipa TV Arena sport krenula je u suprotnom pravcu u odnosu na nepreglednu kolonu automobila koja se iz pravca severozapada, auto-stradom slivala tog 25. aprila u centar Milana. Na četrdesetak minuta od glavnog trga stižemo u "Milanelo" - oazu sporta, zelenila, prirode. Zvuk tišine, dok se približavamo trening-centru fudbalera Milana, prekidaju navijači "rosonera" koji strpljivo, neretko i duže od tri sata, čekaju svoje idole koji dolaze na trening, skriveni iza zatamljenih stakala automobila. Čekaju strpljivo potpis i to, za njih, neprocenjivo parče papira "ižvrljano" crnim markerom. Zlata vredna hartija, za uspenu, za ceo život. Ili potpis na dresu - još značajnije. 

Podne je, konferencija za medije tačno na vreme. Trener, strateg, legenda - Masimilijano Alegri ulazi u salu. Nema tišine, iako je pred nama "mister", već žamor i osmeh. Popularni Maks ide od novinara do novinara, sa svakim se srdačno pozdravlja. Osmeh se podrazumeva. A, onda - pola časa strpljivo odgovara na svako pitanje. Alegri - šmeker, gospodin. 

Čekajući Konija de Vintera, fudbalera kojeg je tog dana Milan odredio da daje intervjue, nasmejan, veseo, vedar, "presreće" nas Strahinja Pavlović. Neću vam pisati šta nam prvo kaže. Neću ni o angedotama - red je da ostane nešto i nama, za istoriju. 

Raspored rada do 16 časova, a onda - predah. Idemo prema Komu. Jug čuvenog jezera rezervisan je za glavni grad ovog italijanske regije, danas je, uz priče o holivudskim zvezdama koje su mir pronašle upravo ovde, poznatiji po fudbalskom klubu. Stadion "Đuzepe Sinigalja" ne odiše lepotom niti šmekom, a daleko je i od glamura. Ipak, ima nešto - montažna tribina, biletarnice kao da su tridesete godine prošlog veka i snovi navijača da će kraj jezera sledeće godine put do gostujuće tribine tražiti navijači Barse, Reala, Pariza, Bajerna... Liga šampiona, i ovde baš miriše! 

Vraćamo se u Milano, na velelepno zdanje koje će, iako je odavno upisano zlatnim slovima u svetsku, ne samo fudbalsku, već i kulturološku, fenomenološku, muzičku istoriju, čuveni "San Siro", brzo nestati sa lica zemlje i dobiti svog naslednika. Veče je, dan kasnije - nedelja i bitka za Ligu šampiona koja nas je razočarala. Milan - Juventus, derbi koji je taj epitet opravdao ovoga puta zbog navijača koji su 90 minuta imali svoj "koncert" - repertoar protesta protiv visokih cena ulaznica, podrške svom klubu ili salve zvižduka za protivnika kada počne "Sara perche ti amo"... Derbi koji je video, posle mnogo godina ponovo kraj terena "San Sira" i legenda, as, magični Rud Gulit koji je upravo ušao u Kuću slavnih Milana. 

I odjeci derbija, verujte na reč ili pogledajte naslovne strane Gazete, Republike, više su okrenuti novom skandalu koji potresa italijanski fudbal, nakon fijaska sa Mondijalom, ostavke predsednika saveza Gravine, sada je akcentat na korupciji unutar sudijske organizacije.

A derbi kao derbi, nije nam doneo mnogo fudbala. Reklo bi se - fudbal bez ideje. Za 90 minuta - prečka Salemakersa i poneki prodor Konseisaa. To je sve što ćemo pamtiti. 

Ali... Nek' je nama Italije, kulture koja privlači, dobrog vina, još bolje pice i one čuvene: "Dolce far niente" - da, uživanje u vremenu za sebe: 

"Kafa, novine, sunce, kravata savršeno vezana između dva dela kragne košulje. I, uvek, zauvek - priča o fudbalu". 

Italija, zemlja koja, uprkos svemu, ne može da razočara. 

Do sledećeg puta - ciao, ciao...