"Ozbiljan sport je u stvari rat bez pucnjave", zapisao je Džordž Orvel. Rata je u četvrtfinalnim utakmicama fudbalske Lige šampiona i te kako bilo, čak i krvi Ruđerija i Fermina Lopesa uživo, ali su na putu za Budimpeštu ostala četiri kluba. Fantastična četvorka novi je dokaz da savremeni fudbal još balansira između potrebe da bude spektakl i makijavelističke ideje "cilj opravdava sredstvo".
Bajern i Pari Sen Žermen uvek žele gol više. Brzo, direktno i atraktivno, nude fudbal koji puni tribine i pravda status globalnog spektakla. Zajedno su do sada u mečevima elitnog takmičenja postigli 76 golova, skoro 12 odsto od ukupnog broja ove sezone (639). Sa druge strane su Arsenal i Atletiko Madrid spremni da se prilagode, igraju u niskom bloku, čekaju i žive u strpljenju čak i po cenu da gube privlačnost, kao da im je taktiku crtao Nikolo Makijaveli lično.
Nije to samo sukob stilova već i dve različite fudbalske filozofije. Jedna veruje da je svrha u golovima, tempu i uzbuđenju, druga da je suština u kontroli i disciplini. Zato su očekivanja navijača već podeljena: u Minhenu i Parizu će biti barem deset golova, u Madridu i Londonu ljubomorno čuvanje rezultata, kad i ako neko uopšte postigne pogodak.
Bez taktike, spektakl bi bio haotičan i prazan; bez spektakla, taktika bi postala samo prost broj. Problem nastaje kada se igra svede na izbegavanje greške, jer tada postaje nezanimljiv proračun gde su "dva i dva uvek četiri".
Iako sve pohvale idu Čolu Simeoneu koji je posle rizika i nadigravanja u prvenstvu svoj tim postrojio u armiju koja brani tvrđavu, fudbal kao globalni fenomen lišen spektakla sve manje drži pažnju publike. Utakmice bez mnogo šansi i želje za igrom unapred guše ono što tu igru čini posebnom. Takva je recimo bila i ona na krcatom "Emirejtsu", gde je apsolutni favorit Arsenal, činjenica pod pritiskom serije loših rezultata, u polufinale Lige šampiona otišao sa samo jednim udarcem u gol Sportinga (0:0).
U sudaru ova dva pristupa je i vrednost koju sa sobom nosi najvažnija sporedna stvar. Bez taktike, spektakl bi bio haotičan i prazan; bez spektakla, taktika bi postala samo prost broj. Problem nastaje kada se igra svede na izbegavanje greške, jer tada postaje nezanimljiv proračun gde su "dva i dva uvek četiri".
Niko navijačima ne može oduzeti izbor i odgovor na pitanje "šta želimo da gledamo"? Fudbal je odavno postao emocionalni ritual miliona ljudi, a spektakl će ostati njihova nasušna potreba. Valjda zbog toga i osvajača Lige šampiona na "eci, peci, pec" već biraju između Bajerna i Pari Sen Žermena.
Reči Bila Šenklija i dalje odzvanjaju: "Neki ljudi misle da je fudbal pitanje života i smrti… Uveravam vas da je mnogo, mnogo važniji od toga". Ne zato što odlučuje o životu, već zato što nas podseća šta u životu zaista vredi.
Posebno se pamti poslednji susret Reala i Bajerna na putu do jubilarne 15. titule, kada su Madriđani golovima u završnici Hoselua ostigli do polufinala.
Dok svet ponovo razmatra sportski povratak Rusije, stanje u ukrajinskom fudbalu i dalje deluje kao podsetnik na to koliko je rat promenio samu definiciju profesionalnog sporta.
Rat na Bliskom istoku više nije samo bezbednosna i energetska priča. Za evropski fudbal on postaje stres-test poslovnog modela koji se godinama oslanjao na kapital, sponzorstva i politički uticaj iz Zaliva.
Predsednik Federalne komisije za komunikacije (FCC), Brendan Carr, predložio je da televizijske mreže imaju dozvolu da kolektivno pregovaraju sa sportskim ligama - kao način smanjenja troškova programa.
Sa prosekom od 27,7 poena po meču, Jokić je osmi strelac lige. Samo jednom u karijeri je prosečno beležio veći broj skokova od ovosezonskih 12,9, dok je što se asistencija tiče, postavio lični rekord - 10,7. U obe kategorije je prvi put od kako je stigao u NBA bio najbolji u ligi. Jedini je koji se u sve tri kategorije nalazi među deset najboljih.
Boravak na turniru, sasvim logično, donosi i privilegije koje gledaoci nemaju. Treninzi igrača otkrivaju mnogo više nego što se misli - od taktičkih priprema do raspoloženja igrača tog dana. U prolazu se mogu čuti razgovori iza kulisa, videti kako igrači funkcionišu van reflektora i kako reaguju kada nisu pod direktnim pritiskom meča.
Jedan od najvećih umova koje je košarka videla je imao jedno prosto pravilo u svojoj karijeri. Da bi tim mogao da bude šampion, mora da ostvari 40 pobeda pre nego što pretrpi 20 poraza u sezoni. Time se vodio Fil Džekson, a šta kaže statistika?
Euroleague
Tanjug/AP Photo/Matthias Schrader
Ostavite komentar