Fudbal kao spektakl ili cilj koji opravdava sredstvo

"Ozbiljan sport je u stvari rat bez pucnjave", zapisao je Džordž Orvel. Rata je u četvrtfinalnim utakmicama fudbalske Lige šampiona i te kako bilo, čak i krvi Ruđerija i Fermina Lopesa uživo, ali su na putu za Budimpeštu ostala četiri kluba. Fantastična četvorka novi je dokaz da savremeni fudbal još balansira između potrebe da bude spektakl i makijavelističke ideje "cilj opravdava sredstvo".

Bajern i Pari Sen Žermen uvek žele gol više. Brzo, direktno i atraktivno, nude fudbal koji puni tribine i pravda status globalnog spektakla. Zajedno su do sada u mečevima elitnog takmičenja postigli 76 golova, skoro 12 odsto od ukupnog broja ove sezone (639). Sa druge strane su Arsenal i Atletiko Madrid spremni da se prilagode, igraju u niskom bloku, čekaju i žive u strpljenju čak i po cenu da gube privlačnost, kao da im je taktiku crtao Nikolo Makijaveli lično.

Nije to samo sukob stilova već i dve različite fudbalske filozofije. Jedna veruje da je svrha u golovima, tempu i uzbuđenju, druga da je suština u kontroli i disciplini. Zato su očekivanja navijača već podeljena: u Minhenu i Parizu će biti barem deset golova, u Madridu i Londonu ljubomorno čuvanje rezultata, kad i ako neko uopšte postigne pogodak.

Iako sve pohvale idu Čolu Simeoneu koji je posle rizika i nadigravanja u prvenstvu svoj tim postrojio u armiju koja brani tvrđavu, fudbal kao globalni fenomen lišen spektakla sve manje drži pažnju publike. Utakmice bez mnogo šansi i želje za igrom unapred guše ono što tu igru čini posebnom. Takva je recimo bila i ona na krcatom "Emirejtsu", gde je apsolutni favorit Arsenal, činjenica pod pritiskom serije loših rezultata, u polufinale Lige šampiona otišao sa samo jednim udarcem u gol Sportinga (0:0).

U sudaru ova dva pristupa je i vrednost koju sa sobom nosi najvažnija sporedna stvar. Bez taktike, spektakl bi bio haotičan i prazan; bez spektakla, taktika bi postala samo prost broj. Problem nastaje kada se igra svede na izbegavanje greške, jer tada postaje nezanimljiv proračun gde su "dva i dva uvek četiri".

Niko navijačima ne može oduzeti izbor i odgovor na pitanje "šta želimo da gledamo"? Fudbal je odavno postao emocionalni ritual miliona ljudi, a spektakl će ostati njihova nasušna potreba. Valjda zbog toga i osvajača Lige šampiona na "eci, peci, pec" već biraju između Bajerna i Pari Sen Žermena.

Reči Bila Šenklija i dalje odzvanjaju: "Neki ljudi misle da je fudbal pitanje života i smrti… Uveravam vas da je mnogo, mnogo važniji od toga". Ne zato što odlučuje o životu, već zato što nas podseća šta u životu zaista vredi.