"Ozbiljan sport je u stvari rat bez pucnjave", zapisao je Džordž Orvel. Rata je u četvrtfinalnim utakmicama fudbalske Lige šampiona i te kako bilo, čak i krvi Ruđerija i Fermina Lopesa uživo, ali su na putu za Budimpeštu ostala četiri kluba. Fantastična četvorka novi je dokaz da savremeni fudbal još balansira između potrebe da bude spektakl i makijavelističke ideje "cilj opravdava sredstvo".
Bajern i Pari Sen Žermen uvek žele gol više. Brzo, direktno i atraktivno, nude fudbal koji puni tribine i pravda status globalnog spektakla. Zajedno su do sada u mečevima elitnog takmičenja postigli 76 golova, skoro 12 odsto od ukupnog broja ove sezone (639). Sa druge strane su Arsenal i Atletiko Madrid spremni da se prilagode, igraju u niskom bloku, čekaju i žive u strpljenju čak i po cenu da gube privlačnost, kao da im je taktiku crtao Nikolo Makijaveli lično.
Nije to samo sukob stilova već i dve različite fudbalske filozofije. Jedna veruje da je svrha u golovima, tempu i uzbuđenju, druga da je suština u kontroli i disciplini. Zato su očekivanja navijača već podeljena: u Minhenu i Parizu će biti barem deset golova, u Madridu i Londonu ljubomorno čuvanje rezultata, kad i ako neko uopšte postigne pogodak.
Bez taktike, spektakl bi bio haotičan i prazan; bez spektakla, taktika bi postala samo prost broj. Problem nastaje kada se igra svede na izbegavanje greške, jer tada postaje nezanimljiv proračun gde su "dva i dva uvek četiri".
Iako sve pohvale idu Čolu Simeoneu koji je posle rizika i nadigravanja u prvenstvu svoj tim postrojio u armiju koja brani tvrđavu, fudbal kao globalni fenomen lišen spektakla sve manje drži pažnju publike. Utakmice bez mnogo šansi i želje za igrom unapred guše ono što tu igru čini posebnom. Takva je recimo bila i ona na krcatom "Emirejtsu", gde je apsolutni favorit Arsenal, činjenica pod pritiskom serije loših rezultata, u polufinale Lige šampiona otišao sa samo jednim udarcem u gol Sportinga (0:0).
U sudaru ova dva pristupa je i vrednost koju sa sobom nosi najvažnija sporedna stvar. Bez taktike, spektakl bi bio haotičan i prazan; bez spektakla, taktika bi postala samo prost broj. Problem nastaje kada se igra svede na izbegavanje greške, jer tada postaje nezanimljiv proračun gde su "dva i dva uvek četiri".
Niko navijačima ne može oduzeti izbor i odgovor na pitanje "šta želimo da gledamo"? Fudbal je odavno postao emocionalni ritual miliona ljudi, a spektakl će ostati njihova nasušna potreba. Valjda zbog toga i osvajača Lige šampiona na "eci, peci, pec" već biraju između Bajerna i Pari Sen Žermena.
Reči Bila Šenklija i dalje odzvanjaju: "Neki ljudi misle da je fudbal pitanje života i smrti… Uveravam vas da je mnogo, mnogo važniji od toga". Ne zato što odlučuje o životu, već zato što nas podseća šta u životu zaista vredi.
Fudbal nikada neće odlučivati o životu, ali će nas iznova podsećati šta je u njemu zaista vredno. Nekada je presudno da ne kalkulišeš, veruješ u ono što imaš, pa i odstupiš od sopstvenih uverenja, namirišeš da protivnik pati i krvari i napadneš iz svakog raspoloživog oružja.
Procvat u zapošljavanju koji je Svetsko prvenstvo u fudbalu trebalo da donese Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) izgleda se na kraju ipak neće ostvariti.
Nacionalni dresovi Norveške rasprodati su svuda, prodaja piva porasla je za trećinu, a Norvežani se otimaju za mesto sa kojeg će gledati istorijsko četvrtfinale protiv Engleske.
Bez obzira na komentare, Arsenal ima razlog za slavlje, londonski klub će posle dve decenije ponovo igrati finale elitnog takmičenja, prvi put još od 2006. godine, kada je poražen od Barselone.
Posebno se pamti poslednji susret Reala i Bajerna na putu do jubilarne 15. titule, kada su Madriđani golovima u završnici Hoselua ostigli do polufinala.
Do kraja preliminarne faze Lige nacija ostalo je da se odigraju tri turnira u muškoj konkurenciji. I dok su parovi četvrtfinala odbojkašica poznati, a među putnicima u Makao su pored domaćina Kine, branilac titule Italija, Brazil, Turska, SAD, Kanada, Japan i Holandija, u konkurenciji odbojkaša nas očekuje velika borba u Osaki, Čikagu i srpskoj prestonici Beogradu.
Mnogi su sumnjali. Bili su skeptični prema novom formatu Svetskog prvenstva. Strahovali su da će veći broj učesnika smanjiti kvalitet, ali dogodilo se suprotno. Posle mesec dana i 100 odigranih utakmica, prvi put u istoriji imamo četiri najbolje reprezentacije po FIFA rang-listi u polufinalu. A verovatno i četiri najkvalitetnije selekcije na svetu u ovom trenutku.
Šampioni se ne prepoznaju samo po broju pehara. Oni se prepoznaju po načinu na koji ustaju posle poraza. Upravo je to Janik Siner još jednom dokazao na Vimbldonu 2026. Odbranio je titulu u Ol Ingland Klubu i pridružio se Rodžeru Federeru i Novaku Đokoviću kao jedinim teniserima u 21. veku kojima je to uspelo na najprestižnijem turniru sveta.
Do prve zvanične utakmice Partizana u novoj sezoni ostalo je manje od nedelju dana. Do prve u Evropi tek koji dan više od toga. Međutim, još jedan povratak sa planine iznad Maribora deluje kao "deja vu“2. Tim nije kompletan, pojačanja su na vidiku, ali i dalje daleko od realizacije, dok se o odlascima priča, međutim, beogradski klub je i dalje bez konkretne prodaje.
Mundijal 2026
Tanjug/AP Photo/Matthias Schrader
Ostavite komentar