Žoga više nije bonito

Koliko zapravo suludo zvuči pomisao na to da Brazil nije favorit na nekom velikom takmičenju... Ipak, pogled na sastav i igru "Selesaa" pred početak Mundijala ukazuje na jedan ozbiljan presedan koji u fudbalskim nostalgičarima (kao meni) budi setu.

I verujem da će se većina posle ovog teksta složiti sa mnom kada kažem da bi bilo iznenađenje da trofej Svetskog prvenstva pripadne petostrukom planetarnom prvaku. Pa, čak i sa Karlom Anćelotijem, koji ima tu moć da jednim dizanjem obrve promeni sve, odsustvo "mađioničara" kakvih je oduvek bilo u ekipi Brazila - deluje nenadomestivo.

Naravno, fudbal se značajno promenio i nije ovo problem samo na nivou "karioka". Nema virtuoza kao nekad ni u Francuskoj, ni u Engleskoj, ni u Nemačkoj... Ali posebno boli kad nacija koja se rađa uz loptu i čijim igračima su se, bez izuzetka, divile generacije - na Mundijal dolazi bez "Žoga bonita". U bukvalnom prevodu, taj čuveni izraz znači "lepa igra" i odnosi se na atraktivan, brz, tehnički superioran i napadački stil fudbala koji dolazi iz Južne Amerike. Da bi to imao na terenu,  moraš da imaš i igrače koji su jedno sa loptom, spremni da ponude esenciju fudbalskog umeća. A Karlo Anćeloti to, nažalost, nema.

Credit: MICHAEL KAPPELER / AFP / Profimedia

Da je Nejmar malo više sledio primer Kake, a malo manje Ronaldinja, verovatno bismo sada pričali malo drugačiju priču. Nije realno bilo ni očekivati da autoritet poput italijanskog "lisca" popusti pod pritiskom brazilske javnosti i pozove na okupljanje nesuđenog najboljeg igrača sveta. I sa povredom Rodriga, šanse da će Nejmar zaigrati u Severnoj Americi ovog leta su gotovo nepostojeće. Ali, opet, kako bi samo bilo lepo da nas sve razuveri i da ga vidimo još jednom, poslednji put, u punoj snazi! Da baš kao što je Kaka nekad bio suviše savršen svojoj supruzi, as Santosa bude suviše savršen nama, gledaocima. Da uzme loptu na pola terena i odleprša do gola dok protivnici sa zemlje gledaju kako obilazi i golmana kao čunj. Da driblingom kraj aut linije one u prvim redovima na stadionu zaslepi lepotom. Da je "sašije" u rašlje iz mesta i natera protivnike da mu se poklone i aplaudiraju... Primer Nejmara uzimam samo jer je najsvežiji, a nekad su to isto, i bolje, radili Pele, Ronaldinjo, Rivaldo, Romario... Za svaku generaciju po neko.

A šta će buduća pokolenja? Kako njima opisati, kad ovog leta odgledaju prvi Mundijal, da onim što Vinisijus radi na terenu više sramoti pomenute legende nego što ih čini ponosnim? Da imena poput Endrika, Žoaa Pedra, Mateusa Kunje ili Igora Tijaga ne mogu ni da pljunu pod prozor jednom Ronaldu?

Tanjug/AP Photo/Andre Penner)

Istorijski gledano, ovo je nesumnjivo najslabiji sastav Brazila ikad. Pa, do tri kola pre kraja kvalifikacija čak su pomalo i strepeli za sam plasman na planetarnu smotru! Previše bi zaista bilo da je se nisu i domogli, mada i rezultati sa poslednjih provera ne obećavaju da će se lepo provesti u Americi. Francuska ih je tukla sa igračem manje, igrali su nerešeno sa Tunisom, Hrvatsku dobili smešnim penalom u 90. minutu... Iako mi je sasvim jasno da jedan Brazil ne može da se ne svrsta među favorite gde god da ode, ne mogu a da se ne zapitam - šta će biti kad dođu "ovi jači"?

Da potkrepim svoju tvrdnju, ostaviću ispod čitav spisak sa poslednjeg okupljanja vama na analizu. Pa nek kažu najstariji, pamte li ovakvo odsustvo majstorstva među "kariokama"?

Za kraj, da ne bude da je sve mračno, hajde da verujemo da Karlo zna nešto što mi ne znamo. Da je vezni red Gabrijel Sara-Fabinjo-Danilo dovoljan za napad na titulu, ili da Rafinja u nogama ima dovoljno magije da jednog dana naša deca svojim potomcima priču o njemu započnu sa: "Bio jednom jedan..."