Zvezdina košarka sa kolena na koleno

Kraj je bio kao iz bajke, ali utakmica Zvezde i Fenerbahčea više je opisiva kroz epsku poeziju. Čak su i na tribinama bile zastave sa junacima srpske istorije. U školi su nas učili da se epska poezija nije zapisivala, već da se usmeno prenosila sa kolena na koleno. Da bi u takvim prilikama onaj koji opeva često dodao nešto opisa iz svog ugla ili svoje inspiracije.

Poslednjih pet minuta Zvezdinog duela sa Fenerom svakako će se prenositi među zvezdaškim svetom. Ko god se bude prisećao, pričao sinu, unuku ili prijatelju koji nije bio prisutan, prvo će pomenuti Džereda Batlera. Koji je naizgled goloruk krenuo u završni juriš, ali u stvari naoružan do zuba jedinstvenim talentom i verom u njega. Sa izrazom lica kao da popunjava ukštenicu, a ne ispsisuje istoriju.

I u doba kad svi nekud žure, on vreme, brzinu i dešavanja prilagođava sebi. I po pravilu stigne tamo gde je krenuo. Lako kad je teško, to je bila Batlerova igra protiv Fenera na kraju. Teško je uporediti ga sa nekim drugim košarkašem koji se pojavio u Evropi ili Crvenoj zvezdi. Mene je sinoć najviše podsetio na - Dejana Savićevića. To su majstori improvizacije i brzine razmišljanja, koji imaju veštinu i eleganciju pokreta da ne paniče ni kad su trojica protivnika oko njih, fizički nesumnjivo moćnijih. Što je zadatak teži, to je njihovo delo impresivnije. I zato će ih navijači zauvek pamtiti. Pobede i porazi mogu brzo da se zaborave, ali jedinstveni potezi u važnim trenucima obično žive zauvek.

A da bi Batler svojom kičicom naslikao remek-delo bilo je potrebno da se steknu uslovi. Njih ne bi bilo bez tuče Izundua sa celom centarskom linjiom Fenerbahčea u trećoj četvrtini, bez Monekeove potrebe da dokaže da i na terenu ume da priča bar podjednako kao i van njega, da možda kazni i blago potcenjivanje gostujućih igrača u odbrani. Da nije bilo epizodne uloge Odželeja, čoveka kome ne smeta da bude u drugom planu iako poseduje znanje da bude protagonista. I naravno, da nije Kodija Miler-Mekintajera.

U fizički najnapornijoj sezoni u istoriji Evrolige on radi prekovremeno. I radi sve. Ponos je sklonio na stranu, u prvom planu je ekipa. Prvi put kad je na nekoj utakmici ispalio više nerezonskih trojki, već na sledećoj je prestao to da radi. I sve vreme osluškuje puls ekipe. On je istovremeno i vođa i sluga. Uradiće sve što može. I na svakoj utakmici isto. Na njegov pogon je Zvezda preokrenula u trećoj četvrtini. Ali dao je loptu Batleru da on završi posao. To što CMM radi ove sezone u Evropi se plaća suvim zlatom. Najbolji asistent Evrolige koji baš nikada ne zabušava u odbrani. Zvezdu očekuje težak zadatak da ga zadrži na leto. Ali radi se na tome i radiće se intenzivno, baš kao što Kodi igra košarku.

I za kraj, Nvora. Pojavio se odozgo, kao da Arena prokišnjava, da hladnom vodom ugasi seriju Fenerbahčea od 19 pobeda. Pronašao je način da pomogne, iako već tri utakmice nije ubacio trojku. Tako velike ekipe i veliki igrači treba da funkcionišu. Da imaju plan B. 

Zvezda je na šestoj poziciji. Tu bi baš voleli da se nađu i Žalgiris i Monako i Panatinaikos i Monako. Crveno-beli treba da odbiju nalete takvih sila. Dve pobede nad Fenerbahčeom im daju legitimitet. A Batler je od sinoć u društvu Markusa Vilijamsa, Čarlsa Dženkinsa, Kvinsija Milera, Bilija Berona... To su oni stranci koje bi navijači Zvezde posle velikih utakmica koje su odigrali najradije odveli svojoj kući.