Bio je 19. februar 2020. i čini se da je širi fudbalski svet tek tada upoznao Atalantu, koja je par godina pre toga započela svoj uspon na čelu sa Đan Pjerom Gasperinijem.
Atalanta je, inače, klub koji je proveo najviše sezona u Seriji A, a da nikada nije bio prvak. Složićemo se, ne baš laskava "titula".
Tog februara pre šest godina, baš sa "San Sira", gde je na programu bila utakmica nokaut faze Lige šampiona između Atalante i Valensije, krenula je, u toj meri, epidemija koronavirusa u Italiji. Atalanta jeste pobedila, tada igrajući verovatno najlepši fudbal u svojoj istoriji, a moguće i u Evropi.
Za mnoge tada, nastupi tima iz Bergama ostali su u senci virusa koji je zaključao svet na nekoliko meseci. Šest godina kasnije, Atalanta je ponovo fudbalski u centru pažnje, kao jedini predstavnik Serije A u eliminacionoj rundi elitnog takmičenja.
Danas više nema Gasperinija, on se sa Romom bori za trofej u Ligi Evrope, ali kao njegova zaostavština ostali su Pašalić i De Ron, koji su Atalantu i doveli dovde.
Kada je prošlog leta otišao i za svog naslednika u Bergamu preporučio Ivana Jurića, delovalo mi je kao logično rešenje. Jurić je njegov učenik, sarađivali su godinama, nije baš u potpunosti "iskopirao" njegov fudbal, ali bilo je rezona. I dalje mislim da je neki od čak osam remija na početku sezone iz prvih 12 utakmica prevagnuo na pobedu, da bi se i Jurićeva priča drugačije nastavila/završila. Ali koliko je logike bilo u njegovom angažmanu, toliko i u njegovom odlasku par meseci kasnije.
Ako već sa Jurićem nije bilo savršenog spoja, apsolutno sam bio siguran u to da će Rafaele Paladino uraditi ono što je bilo neophodno u Bergamu u tom momentu - probuditi napadače. Prve tri utakmice 3:0, 2:0, 4:0, pa pobeda protiv Čelsija.
U svega nekoliko nedelja, Paladino je od Ademole Lukmana napravio Lukmana iz finala Lige Evrope i ekspresno ga prodao u Atletiko. De Ketelare je pre njega podsećao na onog iz Milana koji nije mogao ništa da pogodi i završio sezonu bez datog gola. Nikola Krstović je dobro počeo, pa se brzo "ugasio", a pogledajte ga sada. Igrač meseca u Atalanti. Skamaka za vikend dva gola protiv Udinezea.
Ipak, ima i druga strana priče. Atalanta ima jedan jedini "klin šit" u prethodnih osam utakmica, a naredni rival je Bajern. Da li Atalanta može da postigne gol protiv Bajerna? Vrlo moguće. Da li će primiti? To deluje stoprocentno.
Promenio je Paladino Gasperinijev fudbal. Mada je i sam Gasperini u određenoj meri odustao od svojih principa. Nećete videti Paladinove ljude kako jure protivnike po čitavom terenu, primera radi. Ali kao da i dalje treba vremena da se se namesti na pravi način. Predaleko je Atalanta od vrha tabele u Italiji.
Kada su u pitanju Atalanta i Liga šampiona, na kraju dolazimo i do teze da li nam ova situacija više govori o klubu iz Bergama i njegovoj moći ili o tome gde se trenutno nalazi italijanski fudbal? Deluje da je odgovor ovo drugo.
Posle 32 odigrana kola, borba za opstanak u španskom prvenstvu potpuno se zakomplikovala. U klubu raste zabrinutost da bi eventualni pad u Segundu imao ozbiljne posledice.
Njegove dobre partije nisu prošle nezapaženo ni na evropskom nivou. Prema istraživanju Međunarodnog centra za sportske studije (CIES) iz Nojšatela, Matijašević se našao među deset najefikasnijih mladih igrača u Istočnoj Evropi po broju kreiranih šansi u seniorskom fudbalu, zauzevši visoko četvrto mesto sa indeksom 1,39.
Miloš Milanović, rođen 1993. godine u Ćupriji, već je jednom delio pravdu u okršaju večitih rivala u finalu Kupa Srbije 2022. godine, kada je Crvena zvezda slavila rezultatom 2:1.
Vlahović se uklapa u profil napadača kakav Milan traži fizički jak, direktan i opasan u šesnaestercu. Dodatni motiv za "rosonere" je činjenica da bi srpski fudbaler mogao da bude dostupan bez obeštećenja, što značajno menja finansijsku računicu mogućeg transfera.
Očekuje se da Spaleti u narednim danima donese konačnu odluku, nakon čega bi Juventus mogao i zvanično da zaokruži jedno od najvažnijih pitanja uoči završnice takmičarske godine.
Dok svet ponovo razmatra sportski povratak Rusije, stanje u ukrajinskom fudbalu i dalje deluje kao podsetnik na to koliko je rat promenio samu definiciju profesionalnog sporta.
Rat na Bliskom istoku više nije samo bezbednosna i energetska priča. Za evropski fudbal on postaje stres-test poslovnog modela koji se godinama oslanjao na kapital, sponzorstva i politički uticaj iz Zaliva.
Tek drugi put ikada se ova manifestacija održava u Pitsburgu i ove godine imamo jedan novitet u vezi prve runde. Vreme između odabira u prvoj rundi skraćeno je sa 10 minuta na osam.
Crvena zvezda je zasluženo izgubila od Barselone u "Blaugrani" i završila učešće u Evroligi na potpuno isti način kao i prošle sezone. Ni u jednom trenutku utakmice nije delovalo da Zvezda može da ugrozi domaćina. Već neko vreme crveno-beli nisu na potrebnom nivou i posle Kupa Radivoja Koraća konstantno su se udaljavali od plej-ofa Evrolige.
Ima stvari koje su nama kontinentalcima neshvatljive na Ostrvu, ne samo u fudbalu. Ali i pored toga, fudbal je tamo religija. Malo i rokenrol. Ako Barnlija koji je ispao prati u Notingemu par hiljada ljudi, a za to vreme navijači Sitija prodaju suze gostima sa "Emirata", dok malo ranije sve puca na "Mersisajd derbiju"… Gotovo da vam je žao da nešto od toga propusite.
Euroleague
Tanjug/Spada/LaPresse via AP
Ostavite komentar