Znali su koliko mogu, sada znaju i svi ostali

Odlazak na zajedničko putovanje je dobar način da nekoga bolje upoznate. Milano, Monte Karlo, Bolonja... Lepi su u ovo kao i u svako drugo doba godine. Za šoping, za uživanje u suncu i luksuzu, za najbolje lazanje na svetu... Košarkašima Crvene zvezde ništa od toga nije bio prioritet kao pobeđivanje. Oni su među sobom znali šta poseduju i koliko su dobri. Sada znaju i svi ostali.

Ekipa je kao nikad do sada u ovoj sezoni bila homogena. Svako na terenu je doprinosio. Bila je to poslednja faza upoznavanja ove ekipe. Za to im je bilo potrebno duplo kolo u kome su pregaženi od Valensije i Žalgirisa. Prvo da se saberu međusobno, a onda da počnu da sabiraju poene, asistencije i pobede. Da naprave dva velika preokreta protiv iskusnih evroligaških timova. A da već na trećoj utakmici sve vreme imaju kontrolu.

U ovom duplom kolu igrači Crvene zvezde podelili su jedni drugima 60 asistencija. Ali Zvezda nije više samo tranziciona mašina pa ako bude odigrala odbranu imaće šansu da poentira. Pozicioni napad je funkcionisao, lopta je išla brzo. Možda prvi put ove sezone Zvezdu je u kriznim momentima utakmica na površini držao napad, a ne odbrana. A zajedničko u ovim pobedama je što se u svakoj dočekao kontinuirani period dobre odbrane koji bi lomio rivala.

Jasno je da su bekovi Zvezdini najbolji igrači, ali da bi ofanziva ovako dobro funkcionisala bila je potrebna dubina, bili su potrebni centri. Povratak Džoela Bolomboja u Evroligu se približio, a crveno-beli imaju još jednog čoveka od poverenja, Ebuku Izundua. Ove nedelje imao je 22 skoka, od toga 15 ofanzivnih. Protiv atletski vrlo moćnih rivala. Od igrača koji je doveden kao pomoć u reketu došao je do uloge saigrača kome se veruje. Koji će popraviti tuđi promašaj, kvariti protivničke šuteve, biti MVP kola. 

Ovo putovanje je uticalo i da Saša Obradović još bolje upozna svoju ekipu. Da nepogrešivo proceni kad je najbolje da koji igrač bude na terenu. Da ima komfor da nešto više vodi utakmicu na osećaj. 

Zvezda je u dosadašnjem delu sezone prošla praktično sve. I euforične pobede po dolasku Saše Obradovića i period lošije igre i teških poraza i seriju istorijskih pobeda na gostovanjima. Sada se crveno-beli vraćaju kući. Od narednih sedam utakmica u Evroligi šest će odigrati na svom terenu. Znaju i svoje vrline i mane, kako da reaguju kad je dobro i kad je loše. Upoznali su se u hodu. Često su ove sezone pominjali da su za najveća dela. Nikad nije bilo tako lako da im verujemo kao posle ove tri utakmice.