Crvena zvezda je zasluženo izgubila od Barselone u "Blaugrani" i završila učešće u Evroligi na potpuno isti način kao i prošle sezone. Ni u jednom trenutku utakmice nije delovalo da Zvezda može da ugrozi domaćina. Već neko vreme crveno-beli nisu na potrebnom nivou i posle Kupa Radivoja Koraća konstantno su se udaljavali od plej-ofa Evrolige.
"Čekaj me, ja ću sigurno doći. Samo me čekaj dugo!"
komentari (0)
Autor: Vladimir Sukdolak
21.01.202612:00
Gerhard Koffler / imago sportfotodienst / ProfimediaKolumna
Godina za godinom i tako prođe decenija. Malo, pomalo eto nas već na polovini sledeće… Čekamo, nadamo se, ponekad čak, kao ovih dana, planemo, a onda nas ledeni talas potopi.
Razočaranje je nekada veće, nekada manje, ali nas, barem po tom pitanju, naši najbolji rukometaši nikada nisu izdali. Skoro svakog januara spremna je doza jeda za iskrene ljubitelje rukometa.
Bukvalno - za 25 godina samo evropsko srebro u Beogradu. I to je sve!
Ni blizu polufinala. Plasman na Olimpijske igre deluju kao uspon na Mont Everest za planinara čiji je najveći dotadašnji poduhvat bio vrh Kosmaja. Menjali su se selektori, imali vrhunske bekove, nesavladive golmane, snažne i okretne pivotmene, hitra i ubojita krila… Momke kojima su se divili gde god su igrali, pred kojima su, nastupajući za svoje klubove, i najbolji padali. Imamo ih i danas.
Međutim!
Za njih je dres sa državnim grbom sazdan od betona - težak, najteži. Želja je, istini za volju, uglavnom nesporna. I motiva, kažu, ima na pretek. Ali, završetak amplitude rezultata uvek je ispod nulte linije. Nažalost, tako je bilo i u Herningu, od rekordnog dosega u plusu posle trijumfa nad vicešampionima iz Pariza Nemcima, do sunovrata protiv prosečne Austrije.
Bio je ovo samo još jedan produžen vikend za srpske rukometaše na velikom takmičenju. Još jedna prilika da se ponovo ponadamo — mi koji uvek pronađemo razlog da im verujemo. Koji ne slušamo razum, već tvrdoglavo sledimo srce, čekajući prekretnicu i momenat koji će promeniti sve. Čekanje nam je postalo navika. A navike se, znamo, menjaju najteže.
Prosečni simpatizer ovog sporta iz Srbije odavno je digao ruke. Odustao je. Ne zanosi se više. Jednostavno, ne veruje. Ostali su samo iskreni i istrajni entuzijasti. Optimisti koji i kada je sve izgubljeno i dalje veruju. Fanatici.
Zato mi je ovaj put nekako više žao nas nego igrača. Ponadali smo se kao nikad ranije, već bili u oblacima kada smo shvatili da naši momci, ipak, nemaju dovoljno jaka krila da nas sve zajedno povedu u nove visine. Pa da se konačno "pobijemo" i za to polufinale.
Ispratili smo generacije i generacije bez uspeha, a žar se, ipak, nije ugasio. I zato ćemo čekati još. Dugo, koliko god bude potrebno. Jer znamo – jednom će doći, sigurno!
Crvena zvezda je zasluženo izgubila od Barselone u "Blaugrani" i završila učešće u Evroligi na potpuno isti način kao i prošle sezone. Ni u jednom trenutku utakmice nije delovalo da Zvezda može da ugrozi domaćina. Već neko vreme crveno-beli nisu na potrebnom nivou i posle Kupa Radivoja Koraća konstantno su se udaljavali od plej-ofa Evrolige.
Okončan je žreb za Evropsko prvenstvo u rukometu za žene koje će se održati krajem ove godine u Poljskom, Rumuniji, Češkoj, Slovačkoj i Turskoj, a reprezentacija Srbije je dobila imena rivala sa kojim će se sastati.
Dok svet ponovo razmatra sportski povratak Rusije, stanje u ukrajinskom fudbalu i dalje deluje kao podsetnik na to koliko je rat promenio samu definiciju profesionalnog sporta.
Rat na Bliskom istoku više nije samo bezbednosna i energetska priča. Za evropski fudbal on postaje stres-test poslovnog modela koji se godinama oslanjao na kapital, sponzorstva i politički uticaj iz Zaliva.
Predsednik Federalne komisije za komunikacije (FCC), Brendan Carr, predložio je da televizijske mreže imaju dozvolu da kolektivno pregovaraju sa sportskim ligama - kao način smanjenja troškova programa.
Selektorka ženske rukometne reprezentacije Srbije Sandra Kolaković naknadno je u nacionalni tim pozvala Jelenu Stojanović (Naisa), Janu Stanković (Bor) i Vladanu Mitrović (Naisa) za poslednje dve utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo protiv Litvanije i Ukrajine, saopštio je danas RSS.
Plasman na EP 2028. izboriće po dve prvoplasirane selekcije iz svake grupe, kao i četiri najbolje trećeplasirane reprezentacije. Kvalifikacije će biti održane od 5. novembra 2026. godine do 9. maja 2027.
Crvena zvezda je zasluženo izgubila od Barselone u "Blaugrani" i završila učešće u Evroligi na potpuno isti način kao i prošle sezone. Ni u jednom trenutku utakmice nije delovalo da Zvezda može da ugrozi domaćina. Već neko vreme crveno-beli nisu na potrebnom nivou i posle Kupa Radivoja Koraća konstantno su se udaljavali od plej-ofa Evrolige.
Ima stvari koje su nama kontinentalcima neshvatljive na Ostrvu, ne samo u fudbalu. Ali i pored toga, fudbal je tamo religija. Malo i rokenrol. Ako Barnlija koji je ispao prati u Notingemu par hiljada ljudi, a za to vreme navijači Sitija prodaju suze gostima sa "Emirata", dok malo ranije sve puca na "Mersisajd derbiju"… Gotovo da vam je žao da nešto od toga propusite.
Posle mnogo vremena jedan okršaj Partizana i Crvene Zvezde nije izazivao mnogo pažnje i nije imao takmičarsku težinu, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, naročito u Aba ligi. Okej, ni prvi meč u regionalnoj ligi nije izazvao mnogo pažnje, da budemo do kraja iskreni, ali je opet bio prvi u tom takmičenju.
Crvena zvezda je regularni deo sezone Evrolige završila na 10. mestu sa učinkom od 21 pobede i 17 poraza. Kad je procenat pobeda u pitanju, ali i pozicija na tabeli, sezona je gotovo ista kao prethodna. Da li je, ipak, nešto bilo drugačije?
Euroleague
Gerhard Koffler / imago sportfotodienst / Profimedia
Ostavite komentar