Hevivejt velikani – vrsta koja izumire u borilačkim sportovima

Svaki sport je podložan promeni. Evolucija stila i promena igre je neophodna za konstantnu isporuku produkta uzbudljivosti i nepredvidivosti. Borilački sportovi, po samoj prirodi, ne manjkaju u tom pogledu - ali to ne znači da i oni ne prolaze kroz svoje (ogromne) promene. Nekada davno su boksom i MMA svetom vladali teškaši, a sada najpopularniji borci dolaze iz slabijih kategorija (ali samo u težini).

Bedem borbi bila je potraga za najsnažnijim čovekom, odnosno najboljim borcem - pitanje koje se često postavlja, još od antičkog doba gde su gladijatori bili slika i prilika. To se proširilo i na sport, a takmičari u teškoj kategoriji su napravili prve korake u podizanju borilačkih veština na globalni nivo. U prošlom veku je boks prednjačio, a samo oličenje opasnih boraca bili su teškaši.

Oni su tada bili glavne atrakcije, puneći arene po čitavom svetu. Nema osobe koja tada nije imala pojma o "Trileru u Manili" i "Ramblu u džungli", a ne sme se ni zaboraviti Dempsi – Karpentijer iz 1921. gde je prvi put napravljena zarada od milion dolara.

Prošli su dani kada su teškaši prednjačili po "pay-per-view" kupovinama i dominirali "pound-for-pound" rang listom. U ovom veku je boks video samo jednog teškaša kao najboljeg na planeti - Oleksandra Usika.

Iza nas su vremena kada je prosečan navijač mogao da uživa u borbama Lenoksa Luisa, Evandera Holifilda, Džordža Formana ili braće Kličko - i to bez da spomenemo dva najpopularnija ikada Majka Tajsona i Muhameda Alija. Sada živimo u vremenu "Bada" Kroforda, "Tenka" Dejvisa, ranije Flojda Mejvedera i do nedavno Kanela Alvareza. Slabije kategorije vladaju boksom, privlače najviše publike – a samim tim i novca.

Slično se može videti i u MMA. Dani Prajda možda nisu doneli toliku gledanost, ali je dominacija bila na teškoj kategoriji. UFC je takođe zasnovan na teškašima, potrazi za najopasnijim čovekom na planeti. U to vreme bili su Fjord Emilijanenko, Kejn Velaskez, Mirko "Kro Kop" i Brok Lesnar. Sada su kraljevi Islam Mahačev, Aleksander Volkanovski i Ilija Topurija, a nešto ranije Konor Megregor i Habib Nurmagomedov.

Postoji više razloga zašto je ovo naša realnost. Sport se razvija, u MMA je mnogo teže rvati kao teškaš, a u boksu više ljude ne interesuje toliko snaga već kretnja i veština. Ali, možda najveći problem biva činjenica da je teška kategorija znatno opala u talentu. Ljudi su već videli, i krunisali, najbolje ikada u toj diviziji i zaista je potrebno da se pojavi neki vanserijski borac koji će izazvati zaostavštinu legendi, kao što to Usik pokušava. Ne pomaže ni činjenica da se trenutno bokseri takmiče za nikad veći broj pojasa, što povećava obaveze i kvotu obaveznih borbi koje retko kada bivaju ispunjene.

Sve je teže zadiviti publiku nečim što nisu videli (makar u teškoj kategoriji), pa teškaši u poslednje vreme i pokušavaju da privuku pažnju egzibicijama sa influenserima i MMA borcima. Možda je veći problem što nema puno njih koji pružaju nešto novo, a ni talenta da to ostvare – čak iako to zamisle.