Ovo nije smelo da se desi

Verovatno košarkaška vest godine stigla nam je u poslednjoj nedelji novembra. Legendarni Željko Obradović je podneo ostavku i neće predvoditi svoj tim u nastavku sezone.

Prvi put u karijeri, najtrofejniji evropski trener neće privesti sezonu kraju, i to baš u Partizanu. Njegovom Partizanu. Znate već da je jednom ranije nudio ostavku, bilo je to u Fenerbahčeu 2016. godine, nakon teškog poraza od Baskonije. Da ne prepričavam detalje, ostavka je odbijena, dobio je nov ugovor, a već te sezone klub iz Istanbula osvojio je svoju prvu Evroligu u istoriji.

Mnogi su se nadali sličnom scenariju i u Beogradu, kada se pojavila vest da je Obradović podneo ostavku. Možda ne baš da osvoji novu, svoju desetu, titulu prvaka Evrope, ali da klub stane iza njega i da se nastavi dalje. Doduše, možda bez nekoliko igrača u timu.

Od svega toga, navijači su dobili oproštajno pismo i barem "milion" informacija iz "proverenih" izvora. Mnogo je pitanja na koje javnost nije dobila odgovor, a ono glavno je, zašto je prvi put u karijeri Željko Obradović povukao ovakav potez? Nije pomoglo ni nekoliko hiljada navijača na aerodromu, koji su ga dočekali po sletanju iz Atine i jasno stavili do znanja koliko im znači i da sem njegovog ostanka na klupi, ništa drugo nije važno. Deluje da bi simpatizeri crno – belih pristali i da se sezona završi sa juniorima, samo da Željko ostane.

Uprkos tome, trener Obradović je odlučio da sa ovim timom dalje ne želi ili jednostavno ne može. Ne znamo tačno kakva je situacija u ekipi, ko je "bušio" trenera, ko ne, ali da nije bilo dobro, to je valjda potpuno jasno. Zašto je to tako, nadam se da ćemo nekad saznati. Iako on odavno ne duguje klubu ništa, možda prvi put, zarad sebe, mora da istupi javno. Neki će reći da je imao takav "nastup" 2005. godine posle EP, ali ovo je potpuno drugačija situacija.

Njegov drugi mandat u klubu neće se meriti rezultatima na terenu. Pamtiće se dve titule u regionalnom takmičenju, ali i ona legendarna četvrtifinalna serija sa Realom. Naravno da je moglo da bude još bolje, očekivanja su bila ogromna, ali njegov doprinos van terena je nadmašio onaj na parketu. To nije lako sročiti u par paragrafa ovog teksta ili kroz neke proste brojke. Licenca, povratak navijača na tribine, rekordna poseta iz kola u kolo, i sinergija sa tom istom publikom je nešto što je teško objašnjivo ljudima koji ne navijaju za Partizan. Vratio je veru navijačima da je moguće da se "ostvari jedan davni san" i da se može do te Željkove jubilarne desete titule.

Reakcija navijača kluba iz Humske je nedvosmisleno pokazala da svoju legendu ne žele na ovakav način da isprate iz Beograda i Partizana. Oni to nisu zaslužili. Željko Obradović to nije zaslužio. Kakav će biti krajnji epilog? To trenutno niko ne zna. Ono što znamo je da su teški dani pred Partizanom, a da sve ovo jednostavno nije smelo da se desi.