Samo nek’ smo živi i zdravi

Prosečni navijač Partizana je verovatno bar jednom u životu izgovorio rečenicu iz naslova posle jednog od mnogih mučnih poraza njegovog kluba, bilo košarkaškog ili fudbalskog. Bilo je tu teških poraza, srceparajućih, da ih sada ne nabrajam.

U petak veče je košarkaška sekcija naterala većinu svojih pristalica da pred spavanje izgovore pomenutu rečenicu. Lakše je tako. Samo da se ne broje hospitalizovani posle jedne od "onih" večeri kada nije lako, ali bogami nije ni lepo navijati za Partizan.

Izgubljena lopta. Druga. Treća. Tajm-aut Obradović. Još jedna izgubljena lopta. Četvrta, peta - 16:2 za Asvel. Tajm–aut Obradović, nakon samo 3:34 od početka utakmice. Slovima - tri minuta i trideset i četiri sekunde. Ne znam da li je ikada u životu proslavljeni trener potrošio dva minuta odmora u tako kratkom vremenskom intervalu.

Oni koji poznaju ovaj tim crno–belih već tada su znali šta da očekuju. Da je nasuprot njih bila ekipa koja se bori za plej–of, meč bi već tada bio rešen. Međutim, na drugoj strani terena bila je trenutno poslednjeplasirana ekipa Evrolige, koja će verovatno posle 38 kola i ostati na toj poziciji. Prosto, klub na čijem čelu se nalazi Toni Parker već planira izlazak iz elitnog evropskog takmičenja. Čak moraju da plate kaznu jer nisu ispunili predviđeni MINIMUM za plate igrača! Poštovanje svima, ali u toj ekipi košarkaši dostojni Evrolige su samo Nando De Kolo i Toma Ertel, a njih dvojica su dobrano zašli u četvrtu deceniju života. Da apsurd bude veći, pomenuti tandem zbog povreda nije bio na terenu Astrobala.

Ko je to onda pobedio Partizan?

Odgovor nije, iako ste to možda pomislili, Zek Seljas i Glin Votson. Nikako nije ni trener Pierik Pupe. Crno–beli su pobedili sami sebe. Još u svlačionici. Ne bih da prepričavam reči Željka Obradovića po završetku utakmice. Čak i ne morate da čitate između redova, sve je bilo jasno kao dan. Ostaje pitanje, kako je trofejni trener došao u situaciju da je "razočaran u svoje igrače"!? Podsetilo je njegovo izlaganje na čuvenu novosadsku konferenciju za medije 2005. godine, posle brodoloma na Eurobasketu.

Srbija i Crna Gora je tada završila učešće na kontinentalnom šampionatu kao domaćin u osmini finala. Partizan nije stigao ni do trećine ligaškog dela takmičenja u ovogodišnjoj Evroligi. Na učinku je od četiri pobede i sedam neuspeha. U "onoj" sezoni 2022/2023 imao je skor 4-9 i baš je nakon poraza od Asvela usledio uspon do TOP 8 faze, a prvo je savladan aktuelni prvak Evrope, Efes iz Istanbula, u Beogradu. Prošle sezone, potpuno nova ekipa startuje sa učinkom 2-8, pa nakon pobede u derbiju ekipa kasnije stiže nadomak plej – ina.

Ovaj puta je osećaj drugačiji. Trenutno tim Partizana ne deluje kao spreman da se "potuče" do kraja i da popravi situaciju. Zapravo, uopšte ne deluju kao tim. Trenutno. Možda je izlaganje trenera Obradovića poslednji vapaj da se nešto promeni, da probudi igrače. Oni na momente izgledaju kao ekipa koja može da pobedi bilo koga, ali onda kao po pravilu, usledi nekoliko minuta u kojima se ono što oni igraju ne može nazvati košarkom.

Baviti se samom utakmicom zaista je nepotrebno. Baviti se pobedom nad Monakom, posle meča u Lionu, isto je nepotrebno. Umesto potvrde trijumfa iz Arene, dobili smo neizvesnost i malo "prljavog veša" iz svlačionice. Zašto Tajrik Džons nije igrao? Moraćemo, prema rečima Obradovića, da pitamo igrača ili medicinski tim. Nije dobro. Da li će biti bolje? Navijate za Partizan, znate već. Posle poraza od Asvela, narednog petka u Beograd stiže aktuelni prvak Evrope. Iz Istanbula. Ko zna. Ali, nek’ smo živi i zdravi.