Đanfilipo Materaci stigao u Staru Pazovu: Srbiju sam birao srcem

Sportski centar Fudbalski savez Srbije u Staroj Pazovi dobio je novo ime na spisku talenata, Đanfilipa Materacija, mladog ofanzivca rimskog Lacija, koji je, vođen majčinim poreklom i snažnim porodičnim vezama, doneo odluku da u budućnosti nastupa za Srbiju.

Pred prvo okupljanje kadetske selekcije i prijateljski duel sa Slovenijom, Materaci nije krio emocije. Prolazak kroz "hodnik rekordera", gde su fotografije najvećih asova srpskog fudbala, na njega je ostavio snažan utisak. Želja mu je, kaže, da jednog dana i sam zasluži mesto među njima ali i da intervjue uskoro daje na srpskom jeziku.

Poziv iz Saveza dočekao je sa oduševljenjem. Vest mu je saopštio otac, nakon kontakta sa čelnicima FSS, a slavlje je podelio sa prijateljima. 

"Sama pomisao da obučem srpski dres čini me izuzetno srećnim", poručuje mladi fudbaler Đanfilipo Materaci, ističući da Srbiju doživljava kao veliku reprezentaciju.

Porodica je, priznaje, imala presudnu ulogu u njegovoj odluci. Majka, baka i prabaka Biserka godinama su negovale jezik, pesme i tradiciju, a česti dolasci u Beograd dodatno su učvrstili vezu sa zemljom njegovih korena. 

"Želja mi je da postanem Srbin sto odsto", poručuje odlučno.

Svestan je da identitet ne čine samo koreni, već i trud da se oni svakodnevno potvrđuju. Zato je, uz fudbalske ambicije, jedan od prioriteta i usavršavanje jezika kako bi se što pre potpuno uklopio u sistem reprezentacije.

 

 

"Apsolutno. Spreman sam da krenem i na časove srpskog ako bude potrebe. Mnogo je važno da se što pre prilagodim novoj sredini, da se integrišem i budem deo grupe".

Prvi koraci su već napravljeni. Iako sa osmehom priznaje da još uči, pokazuje želju da komunikacija sa saigračima bude što prirodnija.

"Naravno… znam. Recimo, kako si, ja pričam srpski, razumem, kuća… I još mnogo drugih reči".

Fudbal je, međutim, oduvek bio njegov najjači jezik. Odrastanje u sportskoj porodici usmerilo ga je vrlo rano ka profesionalnom putu, uz jasnu podršku najbližih.

"Potičem iz prave fudbalske porodice i svakako da je to uticalo na moj razvoj. Od malih nogu sam odredio čime ću se baviti. Tata je odigrao važnu ulogu jer je uvek bio prisutan i pratio moje treninge. Takođe i mama koja me podržava u svemu. Uostalom, kao i cela familija".

U porodičnom okruženju srpski jezik dodatno čuva i njegov stariji brat, koji je, kako kaže, u tome uspešniji.

"Tako je. On baš dobro govori srpski".

Na terenu, Materaci je ofanzivni krilni igrač kome odgovaraju situacije "jedan na jedan". Dribling i tehnika su mu zaštitni znak, ali naglašava da je uvek u službi tima, asistencija mu je jednako važna kao i gol. Fudbalsko odrastanje u sportskoj porodici oblikovalo je njegov put, a najveći oslonac vidi u roditeljima.

Kao uzora izdvaja Sergej Milinković-Savić, čiju eleganciju i sigurnost u igri posebno ceni. Tokom Sergejevog boravka u Laciju bili su i komšije, što je mladom Materaciju predstavljalo dodatnu inspiraciju.

 

 

Svestan je da će njegove partije u mlađim selekcijama pratiti i stručni štab A reprezentacije, na čelu sa selektorom Veljko Paunović. To poverenje doživljava kao obavezu da na svakom treningu i utakmici pruži maksimum.

Prvi gol u dresu Srbije, kada do njega dođe, posvetiće porodici stubu njegove karijere i najvećoj podršci. Debi zamišlja kao trenutak ispunjen ponosom i snažnim emocijama, ali i potpunom fokusiranošću na zahteve tima.

Đanfilipo Materaci u Staru Pazovu nije stigao samo kao još jedan talentovani fudbaler iz inostranstva. Stigao je sa jasnom porukom da emociju prema zemlji svojih predaka pretoči u rad, posvećenost i rezultate, gradeći svoje mesto u sistemu srpskog nacionalnog tima.