Igrači s karakterom, timski duh i sreća: Legendarni Arigo Saki posetio Beograd i odao "recept" svojih trenerskih uspeha

Legendarni fudbalski stručnjak Arigo Saki bio je specijalni gost konferencije za medije u Beogradu, povodom održavanja osmog po redu kampa za decu "Italijanski fudbal u Srbiji" i organizacije izložbe o istoriji međunarodnog fudbala, sa puno ličnih predmeta prerano preminulih velikana Serije A, Siniše Mihajlovića i Paola Rosija.

Što je bila prilika da osvajač dve titule evropskog šampiona i svetskog klupskog prvaka sa Milanom podeli sa prisutnima deo svojih viđenja fudbalske igre i oda osnovne sastojke "recepta" za uspeh u poslu koji ga je proslavio.

"Nisam preferirao fudbalere koji dođu i kažu za sebe "Ja mogu sve". Radije sam birao timske igrače, u svakom trenutku posvećene kolektivu, momke sa jakim karakterom i dobrom energijiom. Takav profil ljudi, njihova jaka povezanost i sreća donose uspeh u fudbalu", tvrdi 77-godišnji Saki, mada je moderan fudbal doneo neka pomeranja u lošem smeru.

O berićetnom periodu na klupi Milana, osvajač drugog mesta sa reprezentacijom Italije na Svetskom prvenstvu 1994. godine, govorio je kao simbiozi kvalitetnog i mudro složenog igračkog kadra sa ambicioznom upravom.

"Imao sam veliki klub iza sebe, sa predsednikom Silvijem Berluskonijem, koji je voleo igrače pobedničkog mentaliteta. Imali smo jasnu viziju, znali smo gde želimo da stignemo i kako to da uradimo". 

Koliko je bio gladan vrhunskih rezultata, jer oni određuju sudbinu svakog trenera, Saki se toliko trudio da fudbal njegovih ekipa bude dopadljiv publici. Pogotovo dok je vodio tim sa severa Apenina, s kojim je uzeo i jedan trofej u Seriji A. 

"Kada je posle mnogo godina na jedan fudbalski festival u Italiji pozvana postava Milana iz 1989. godine hiljade ljudi je od sedam ujutro stajalo u redu da ih uživo vidi i pozdravi. Znači da nas se sećaju po lepom. Jedna je stvar pobeđivati, a druga pobeđivati i zabavljati publiku u isto vreme. Uvek sam više voleo ovu drugu vrstu fudbala", priznao je Saki, poznat i po svom potenciranju ofanzivnog fudbala u vreme kada su se italijanski klubovi "gušili" u defanzivi.