Strahinja Pavlović o Paunoviću, jubileju, Srbiji, svlačionici i hobiju: Manje slušam muziku, više Arena sport

Kada se u fudbalu pomene reč jubilej, obično se misli na brojke. Na statistiku. Na podatak koji kaže: 50 nastupa, četiri gola, četiri kvalifikaciona ciklusa.

Ali, iza svake brojke krije se priča – lice, pogled, trenutak. Kod Strahinje Pavlovića taj pogled je uvek isti: odlučan, nepokolebljiv, onaj koji ne zna za predaju.

Od debija protiv Rusije do 50. nastupa u dresu Srbije, prošlo je pet burnih godina – Svetsko i Evropsko prvenstvo, bezbroj mečeva i dokaza da karakter pravi razliku.

Danas, sa samo 24 godine, Pavlović je stub odbrane, ali i simbol generacije koja veruje da njena najlepša poglavlja tek dolaze.

U Milanu uči od najboljih, u reprezentaciji inspiriše mlađe, a u svakom startu i svakoj proslavi gola vidi se isto – strast koja ne bledi.

O jubileju i reprezentaciji

"Mnogo mi je drago što razgovaramo baš ovde, u VIP prostoru centra FSS. Okružen ovim prelepim fotografijama, osećam se kao deo istorije. Što se tiče jubileja, rekao sam već hiljadu puta – reprezentacija je za mene uvek na vrhu liste prioriteta. Pošto sam tako brzo stigao do 50 nastupa, nadam se da ću do kraja karijere doći i do mnogo više. I da će biti još puno zajedničkih radovanja sa saigračima."

Prvi, deseti, dvadeseti nastup?

"Prvi meč bio je protiv Rusije u Moskvi, pamtiću ga zauvek. Napravio sam penal, Mitro dao gol utehe, ali sam bio presrećan jer sam debitovao za Srbiju. Deseti nastup, protiv Katara. Sećam se Vlahovićevog intervjua posle utakmice, kad je u sred rečenice čuo da je Portugal dao dva gola Irskoj. Iako smo mi pobedili 4:0, bili smo svi utučeni. Ispostavilo se da nas je to dodatno zbližilo i motivisalo za onaj čuveni Lisabon. Dvadeseta, protiv Slovenije – prvo poluvreme sjajno, činilo se da ćemo ih pobediti sa 5:0, ali su se vratili i umalo preokrenuli. Trideseta protiv Mađarske – teška utakmica u Budimpešti, postigao sam gol za 1:1, ali nije bilo dovoljno. Ajde da preskočimo četrdesetu, mislim da je bila u Kopenhagenu. Pedeseta, protiv Andore – opet smo loše počeli, primili neverovatan gol sa pola terena, ali smo se brzo vratili i sve došlo na svoje.“

Golovi koje se pamte?

"Prvi gol za Srbiju postigao sam protiv Jamajke, ali onaj protiv Kameruna na Svetskom prvenstvu ima posebnu vrednost. To je osećaj koji se ne zaboravlja. Gol na velikom takmičenju, u ključnoj utakmici – naježim se svaki put kad pomislim na taj trenutak."

O simbolici Zlatne lopte?

"Zlatna lopta za 50 nastupa je velika čast i ponos, ali i obaveza. Više nisam klinac – sad sam jedan od onih koji treba da budu primer mlađima. Nemamo mnogo starijih igrača, tu su Rajko, Kole, Mitar, Gudelj… a odmah posle njih Bleki, Duca i ja. Svi mi moramo da budemo pravi lideri."

Starsport

O atmosferi i borbi za plasman?

"Naravno da nije lako kada zavisite od drugih rezultata, ali šanse i dalje postoje. Naš cilj je jasan – da pobedimo obe utakmice. Dokle god postoji i najmanja šansa, mi ćemo se boriti. Možda nam ova situacija donese i neku vrstu rasterećenja. Na Vembliju ćemo izaći maksimalno motivisani da damo sve od sebe."

O Veljku Paunoviću?

"Odmah po dolasku u Staru Pazovu Veljko je razgovarao sa mnom, a zatim i sa celim timom. Predstavio je svoj plan rada, sve jasno i konkretno. Prvi utisci su odlični. Veljko je doneo mnogo radosti našoj zemlji, srećan sam što je tu i što se oseća njegova vera u tim. Znači mnogo što dolazi čovek koji razume sistem FSS i zna kroz šta prolazimo. Naravno da nije lako, jer se menjaju zahtevi i formacija, a vremena za pripremu je malo. Ali, sve što on traži od nas, brzo prihvatamo i verujem da ćemo biti spremni za Englesku. Niko od nas ne bi sada bio u Pazovi da ne veruje u pobedu. Još nisam upoznao sportistu koji ne veruje da može da pobedi bilo koga."

Brza pitanja – brzi odgovori

Najglasniji u svlačionici?

"Terzić".

Najtiši?

„Gudelj – skoro da mu se glas ne čuje".

Pesma posle pobede?

"Terza ima hiljadu svojih, to ne može da se izdrži, pa ja stavim slušalice i isključim se."

MN Press

Slušam Arena sport 

Šta slušaš?

„Manje muzike, više Arena sport. Vraćam snimak, analiziram detalje. Obožavam to."

Najteži napadač protiv koga si igrao?

"Žiru, Lukaku, Lautaro… I naravno, Duci Vlahović – ušao je protiv nas sa Juventusom i napravio haos. Moram i njega da pomenem".

Prva asocijacija na Englesku?

"Vejn Runi."

Najviše smisla za humor?

"Terza, Duci, Čupa".

Ko bi mogao jednog dana da bude selektor Srbije?

"Milenković. On sve analizira, sve vaga. Siguran sam da će biti odličan trener."

Gol u 90. ili klizeći start koji spašava?

"Gol u 90. minutu, bez dileme".

Najimpresivniji stadion?

"San Siro. Igraću uskoro prvi put na Vembliju, ali San Siro je hram fudbala".

Ritual pred utakmicu?

"Uvek ista masaža, u isto vreme, i iste aktivacije".

Ko bi bio dobar glumac?

"Duci Vlahović".

Najbolji stil oblačenja u Milanu?

"Ja. Rafa Leao je skroz drugačiji – pogledajte njegov Instagram. Milano nudi sve mogućnosti, lako je obući se onako kako voliš".

Fotografija Mitrovog gola u Lisabonu?

"Strast, ponos, istorija. Najlepši i najemotivniji trenutak u mojoj karijeri".

Kada ga pitaju o Svetskom prvenstvu 2026, samo se nasmeši. Na pomen SAD-a, Meksika i Kanade, oči mu ponovo zaiskre – isto kao onog dana kada je prvi put obukao dres Srbije.

"San se ne menja, menjaju se samo prepreke do sna", rekao je Pavlović.