Od kada je napustio klupu Liverpula, Jirgen Klop retko prati fudbal, pa čak i bivši klub koji je vodio do najvećih uspeha.
"Ne, nije to baš tako izgledalo. Bio sam veoma srećan gledajući kako Liverpul igra. Pogledao bih poneki meč. Ali nisam više imao onu navalu uzbuđenja, da s nestrpljenjem čekam subotu i utakmicu. Nisam znao ni kada se tačno igra. Svesno sam se udaljio od svega“, rekao je Klop za "T Atletik".
Bivši trener Liverpula je objasnio kako se u međuvremenu posvetio privatnom životu, rekreativnom sportu, porodici i svakodnevici daleko od trenerskog stresa.
"Vratio sam se jednostavnom životu. Provodim vreme sa unucima, radim obične stvari, uživam. Znam da me čeka neki novi izazov u životu, ali isto tako sam potpuno siguran da više ne želim da budem trener.“
Ipak, iako to sada tvrdi sa uverenjem, ostavlja malu dozu rezerve.
"To je moj stav trenutno. Ali ko zna šta će biti. Imam 58 godina. Ako se vratim u fudbal sa 65, ljudi će reći da sam govorio da više nikad neću trenirati. Ali izvinjavam se, sada zaista mislim da neću. Ništa mi ne nedostaje iz tog sveta“, zaključio je Klop.
Kada se zarade sportista iz Slovenije, Hrvatske, Srbije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije svedu na istu valutu, regionalna sportska hijerarhija prestaje biti stvar percepcije i postaje čista računica.
Tokom kratkog perioda Zimskih olimpijskih igara, vodeći brendovi ubrzano nastoje da ubede rekreativne skijaše kako im je, baš kao i njihovim idolima, potrebna najsavremenija oprema da bi uspeli na stazama.
U petak počinju Zimske olimpijske igre (ZOI) Milano‑Kortina 2026, na kojima će Srbija, kao zemlja koja nije velesila u zimskim sportovima ali joj je bitno da učestvuje, imati tri predstavnika.
Odlazak Enza Maresce iz Chelseaja izgleda kao još jedna epizoda kluba ne uspeva da stabilizuje klupu. Međutim, ovaj slučaj je ilustracija dublje promene – trener više nije centralna figura moći, već deo šire organizacione slagalice.
Euroleague
Tanjug/AP Photo/Jon Super
Ostavite komentar