Miloš Ninković za TV Arena Sport: O šansama Partizana protiv Dinama i "namrgođenom" Šovkovskom

Nekoliko je otrcanih fraza koje samozvani fudbalski maheri ne prestaju da spominju. Posle Evropskog prvenstva i duge klupske sezone, možda je jedini konsenzus da nam je muka od svih samoeksplikativnih "okruglih lopti", "utakmica koje traju 90 minuta", i toga da "ne postoje slabe ekipe", da je "danas svako trener", a ponajviše toga da "svi igraju fudbal". 

Evropa je Eldorado, i svako ko sumnja u to, verovatno nije stigao da odgleda nijedan meč završnice bilo koje od najboljih pet liga, ili makar nokaut faze Lige šampiona. Jednostavno je - ukoliko gradite ime na travnatoj podlozi, put Starog kontinenta se vaspostavlja kao jedina maršruta. 

Malo je onih koji su svoj karijerni renome zadobili igranjem negde izvan Evrope, ali su poznati primeri igrača koji bi posle bogatog iskustva i višegodišnjeg zasićenja, napuštali visok nivo takmičenja  i odlazili na prekookenaska putovanja u zabačene predele, vešto skrivene od nezainteresovanih ljubitelja sporta, iza sebe ostavlajući uspomenu na pobedonsone noći i reči "kakav je to igrač bio". Jedan od njih je Miloš Ninković. 

Čovek koji je posle devet godina i isto toliko osvojenih trofeja u dresu Dinamo Kijeva, te jedne sezone provedene u Crvenoj zvezdi (sa kojom je uspeo da prekine veliku dominaciju Partizana, i tako praktično bude jedan od glavnih utemeljivača onoga što je klub iz Ljutice Bogdana danas), iznenađuje sve i preleće čitavu planetu kako bi zaigrao u Australiji za Sidnej. Nedoraslo je reći kako je posle osam godina, 219 utakmica, 39 pogotka i 33 asistencije postao "živa legenda" (još jedna otrcana izreka, ali svi izgubimo nit ponekad) takozvane "Land down under". 

Profimedia

Iako bi samo o tom delu njegove karijere mogao da se snimi nesvakidašnji film, redakcija TV Arena Sport je kontaktirala Ninkovića kako bi se zajedno kratko osvrnuli na ukrajinski period njegovog života u susret dugoočekivanom okršaju Partizana i Dinama u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Podsećamo, crno-beli će svoj evropski put otpočeti iz Kijeva 23. jula, a potom će se revanš u Beogradu odigrati osam dana kasnije. 

Iako je Miloš istakao da u poslednjih par godina ne uspeva da isprati klub u kojem je proveo skoro deceniju svog života (usled vremenske razlike i obaveza koje ga vežu za Australiju), ipak je pokušao da na osnovu sopstvenog iskustva ukaže na neke potencijalne razlike između Ukrajine i Srbije i njihovog pristupa travnatoj podlozi. 

"Može se reći da je nekada postojala razlika, i da je bila velika. Recimo u ono vreme kada je Šahtjor iz Donjecka bio apsolutno dominantan, i kada su za njih igrali (Igor) Duljaj, (Zvonimir) Vukić i tako dalje. Međutim, mislim da se u poslednjih par godina jaz iznivelisao. Pogledajmo tim Dinamo Kijeva, i uvidećemo da imaju pet ili šest reprezentativaca, što ukazuje da forsiraju domaće igrače. Nekada je bilo dosta više stranaca... Svakako, realno gledano, Dinamo je favorit, ali se nikada ne zna", istakao je Ninković. 

 

 

Kada smo već govorili o ličnom iskustvu, Miloš ga je dosta imao sa trenutnim stručnjakom Dinama, Oleksandrom Šovkovskim. U pitanju je čovek koji je u Ukrajini više od proslavljenog fudbalera. Nekadašnji golman Kijeva je nastupao za isti klub 24 godine i odigrao 633 utakmice, a takođe je i branio mrežu svoje reprezentacije skoro 100 puta.

Ljubav evidentno nije nikada prestala, tako da je na startu prošle sezone preuzeo svoj višedecenijski tim, i došao do druge pozicije u tamošnjem šampionatu, kaskajući za Šahtjorom samo dva boda. Naš sagovornik se prisetio svog doživljaja kada je prvi put čuo za imenovanje svog dugogodišnjeg saigrača.  

"Baš sam ostao iznenađen kada sam video da je preuzeo poziciju glavnog trenera. Uvek sam ga zamišljao kao trenera golmana ili tako nešto... Slobodno mogu reći da sam bio u šoku (smeh). Nikada mi nije delovalo da ga zanima tako nešto, iako je radio sa različitim vrhunskim trenerima kao što su Valerij Lobanovski i Jurij Sjomin. To iskustvo ga je sigurno oblikovalo dosta. Iskreno, vrlo je interesantna ta razlika između Šovkovskog igrača, i stručnjaka", rekao je nekadašnji reprezentativac Srbije. 

 

 

Prema nekom subjektivnom doživljaju, Šovkovski je uvek na terenu delovao kao pravi lider - neprobojni istočni blok u maniru Lava Jašina.

Na golu uvek namršten, uvek spreman, i načelno odbojan. Preko malih ekrana je izgledalo kao da nije prijatno naći se u duelu sa njim, a kamoli mu pravdati propuste u zadnjoj liniji. Miloš je malo uobličio sopstvenu predstavu, ujedno je približavajući onoj u očima navijača. 

"Uglavnom je takav mrgud (smeh). Stalno je ozbiljan. Malo se nalazi u drugačijoj sferi interesovanja od drugih fudbalera. Kada sam  ja došao u Kijev, postojala je velika generacijska razlika između nas. Mi mlađi smo radili svoju stvar, a on je bio dosta stroži. Tek poslednjih par godina, recimo tamo kada se (Andrej) Ščevčenko vratio, smo se značajnije povezali, i tada smo se stvarno razumeli. Da zaključim, stvarno je takav kao na televiziji", istakao je naš sagovornik. 

Guliver

Na kraju, pokušali smo da utvrdimo najveću prednost ukrajinske ekipe, još ranije ovenčanu epitetom favorita. 

"S obzirom na njegovu ličnost, ne sumnjam da u ekipi postoji velika disciplina i da to može biti prednost koju stvara njegova ekipa. Vidim i da se (Andrij) Jarmolenko vratio, tako da imaju iskusne igrače koji poznaju Dinamo. Videćemo, mislim da ću sada i više pratiti klub od kada je Šovkovski tamo", zaključio je kroz osmeh Miloš Ninković. 

Jasno je - Partizan će imati vraški težak posao u svom prvom izletu u kvalifikacije za Ligu šampiona posle sedam godina. Ukrajinski gigant u dobrom raspoloženju, sa mnoštvom reprezentativaca, staloženim i disciplinovanim trenerom naspram "parnog valjka" koji je tek prošao kroz "letnji servis" i bolu sezonu. Ali ne sme se zaboraviti da je Aleksandar Stanojević svojevremeno sličnu bajku priredio jugu protiv Anderlehta. Nije isto vreme, nisu isti igrači, ali jurnuti na jačeg od sebe je decenijska tradicija crno-belih, a videli smo da ponekad, ona stvara nezaboravne beogradske noći. Pa zašto se jedna ne bi stvorila poslednjeg dana jula?