Real je nesavladiva mašinerija: Liga šampiona je privatno igralište Madriđana! Rojsov Dortmund ponovo u suzama

Možete da ih mrzite koliko hoćete, ali bez premca su u Ligi šampiona. Kada god je najjače evropsko takmičenje u pitanju, Real Madrid je domaćin i apsolutni favorit. To su još jednom pokazali pobedivši Borusiju iz Dortmunda sa 2 :0 (0:0) u finalu na "Vembliju", golom Danija Karvahala u 71., odnosno Vinisijusa Žuniora u 83. minutu meča. 

Sigurno da nema fudbalskih sladokusaca (sem onih iz belog dela Madrida možda), kojima slika Marka Rojsa posle primljenog gola, nije pala poput teškog šamara. Tako su bili blizu, još jednom, posle tragedije protiv Bajerna pre deset godina, ali nisu iskoristili sve prilike koje su im se ukazale i zbog toga su morali da gledaju "Los Blankose" kako 15. put podižu "ušatog". Sa druge strane, svakako da ravnodušnost neće ostati na pogled Tonija Krosa sa poslednjim trofejem svoje duge i plodonosne karijere.

Mora se istaći tragičar, a on je Karim Adejemi. Nemac je nekoliko puta imao priliku da Dortmundu donese prednost razgali "žuti zid", a čak je u prvom poluvremenu uspeo da predribla Kurtou, ali je bio prespor i nije reagovao dovljno spretno. 

Uzmimo u obzir da je Borusija bila bolji rival. U prvih 45. minuta je mogla nekoliko pogodaka da smesti u mrežu Real Madrida. Sam Adejemi je već u 21. minutu mogao da pogodi posle izvanrednog pasa Matsa Humelsa sa svoje polovine, ali nije bio dovoljno precizan. 

U 23. minutu se dogodila čuvena stativa Fulkruga, za kojom će sigurno žaliti dugi niz godina. Nekako je Nemac izašao sam pred belgijskog čuvara mreže, ali ga je par centimetara delilo od evropske slave. Samo 15 minuta kansije Sabicer ponovo naterao Kurtou da se preznojava snažnom niskom loptom sa ivice kaznenog prostora. 

Imao je Real svoje prilike, ali one uopšte nisu bile toliko konkretne i može se reći da su fudbaleri u žutim dresovima mnogo bliže pobedi na poluvremenu. Ipak, onda se dogodila potpuna promena stanja. 

Videlo se da su se Madriđani razmrdali, da im nije sve jedno, da se nisu umorili od osvajanja Lige šampiona pose 14 puta, U 49. minutu je Toni Kros sa levog boka uputio jednu od svojih bombi, ali je šut iz slobodnog udarca ukrotio do tada ne toliko često uznemiravani Kobel. 

Potom je tačno 10 minuta kasnije, Dani Karvahal uhvatio dobar volej na centaršut Vinisijusa, ali nije lepo zahvatio loptu, tako da ju je golman Dortmunda lako prihvatio u naručje. 

Da ne bi bilo da je Borusija utihnula, Adejemi je u 63. minutu projurio po desnom boku i uspeo da uputi krajnje solidan centaršut malo dalje od gola. Tamo ju je dočekao Fulkrug, ali je Kurtoa ispratio silovit udarac prilično dobro. 

Čekalo se i desilo se - Marko Rojs je u 72. minutu poslednji put izašao pred svoje navijače, a 120 sekundi, desilo se ono na šta je i jedino navikao za vreme svojih dugih 12 godina u Dortmundu. Džud Belinham je centrirao, a Dani Karvahal dočekao loptu i savladao Kobela. 

Svet se srušio za ekipu Edina Terzića. Raspali su se. Nizale su se šanse Reala, zaredom. Par minuta posle gola je Karvahal mogao na praktično identičan način mogao da duplira prednost. Kamavinga je zapretio iz jednog voema dobrog udarca sa distance koji je išao pod rašlje, i koji verovatno samo Kobel zna kako da sačuva. 

Ipak, ako je do tada bio nesavladan, nije uspeo da to i ostane u 83. minutu. Vinisijus Žunior je na drugu asistenciju Belinhama uspeo da matira golmana Dortmunda i stavi tačku na svaku diskusiju. 

Poslednja nada je bio gol Fulkruga iz ofsajda pred kraj, ali je bilo jasno da nema govora o bilo kakvoj neregularnosti, tako da je Real nesavladano osvojio 15. "ušati" trofej u svojoj istoriji.