Porque te vas?

Zašto uvek Partizan? Pitanje koje postavljaju navijači crno-belih posle gotovo svakog ozbiljnijeg izazova u evropskom fudbalu, mada i sportu generalno, kada se očekuje da ekipa napravi iskorak ka velikom uspehu. Ljubitelji košarke će pričati čuvenoj seriji sa Real Madridom i tuči u prestonici Španije; o porazima i koševima u poslednjim sekundama; o derbijima koji su na ovaj ili onaj način odlazili na "drugu stranu brda". Oni fudbalski sladokusci (a verujemo da ova podela nije toliko potrebna jer se skupovi preklapaju) setiće se Artmedije, Augzburga, Apoela... I u niz dodajemo Hetafe, da pokvarimo asonancu. 

Prilikom ulasku u dvomeč sa madridskim klubom, očekivanja su bila veoma niska. Nezamislivo niska. Toliko da se u javnosti otvoreno govorilo o krahu u prvom meču, koji bi obesmislio revanš na "JNA". Umesto toga, Partizan je naterao "azulonese" da se brane i strahuju, a nažalost na kraju i prođu zbog pet minuta pomračenja upravo nastalih u toj prvoj utakmici na koju se toliko upozoravalo. 

Nije samo igra ono što je iznenadilo navijače. Tu je svakako i turbulencija u vodećim strukturama kluba i ostavke koje su usledile posle loših rezultata u prvenstvu na tabeli kojeg Partizan drži nezapamćeno 12. mesto u zoni ispadanja, sa samo četiri boda iz pet odigranih utakmica. Zajedno sa ostavkama uprave, pristigla je i ona kojoj se niko nije nadao - Saša Ilić je posle kraha protiv Mladosti iz Lučana rešio da je učinio sve što je mogao i da je vreme da posle kratkih dva i po meseca kaže: "Dosta". 

I naravno i očekivano, posle podrške koju su "Grobari" ukazali vrhuški i stručnjaku, ostala je nada kod svih navijača da će dobar rezultat protiv Hetafea promeniti neke odluke, pogotovo onu Ilićevu. Možemo reći, desilo se upravo ono što će najviše otežati dane odluke - kako onima koji bi trebalo da ih donose, tako i onima koji ih očekuju. Jer, da je Partizan doživeo katastrofu protiv Hetafea, verovatno je da bismo se sa srpskim strategom oprostili još sinoć, na konferenciji za medije posle meča. 

Da je Partizan ušao u ligašku fazu Lige konferencije, mogli bismo očekivati kakvo-takvo smirivanje strasti i potencijalni ostanak bi bio znatno bliži. U situaciji u kojoj se trenutno klub našao, a to je da je igra prvi put ove sezone, uz sve taktičke manjkavosti i neke ustaljene greške, zadovoljila i one najoštrije, ali rezultat nije doveo do prekida evropskog posta, upitnici su "udareni" na kraju svake rečenice i konstatacije oko Partizana, onih koje ih nisu imale, onih koje možda nisu morale da ih imaju, pa čak i onih koje su ih već imale. 

Zato postavimo još jedno pitanje, a to je - zašto Saša Ilić uopšte odlazi?

Kada je još uvek mladi stručnjak preuzeo ekipu, nije želeo da govori o ciljevima i onome što želi da njegov tim ispuni do kraja sezone. Zbog toga, sveo se na ono kako želi da mu tim izgleda - jednostavna igra, jasne uloge i suzbijanje grešaka, uz pojačanja koja će praviti razliku. Deluje da veliki deo ovoga, nije ispunio sportski sektor, koji je tek pred okršaj sa Hetafeom uspeo dovesti dva pojačanja koja očito prave razliku na terenu (za samo tri utakmice koje su odigrali), a to su Nikola Čumić i Igor Miladinović. Svi ostali, još uvek nisu potvrdili svoju "klasu" i ubedili da su za renome kluba kakav je Partizan. 

Ipak, na pripremama u Sloveniji, jasno je bilo da se jedan cilj krokira - apsolutni fokus je bio na evropskim kvalifikacijama. 

"U Partizanu ne postoje makro i mikro. Partizan je klub koji uvek teži da bude najbolji. Sa druge strane, treba da budemo realni i svesni nekih određenih činjenica - da Partizan ima izuzetno mladu ekipu i da su oscilacije normalne. Svesni smo da nas očekuje ono što je sad u ovom trenutku najbitnije, a to su kvalifikacije za Ligu konferencije", rekao je tada Ilić. 

Sada, kada je "parni valjak" ponovo završio bez kontinentalnog fudbala i prinuđen je da gleda ne samo Crvenoj zvezdi u leđa, već i Vojvodini, i Železničaru i da ne nabrajmo ostalih osam ekipa, logično je zapitati se - za šta tim Partizana igra. Titulu je teško zamisliti, Kup je i dalje tu, ali deluje kao uteha koja prethodnih sezona nije blažila nezalečene rane, kvalifikacije za Ligu Evrope sa druge pozicije (ako šampion osvoji Kup Srbije) trenutno se čine kao najbolji mogući scenario, sve ovo traganje za smislom, dolazi isključivo iz toga što onaj jedan cilj koji se mogao racionalno postaviti na startu sezone, nije ispunjen. 

Kao drugi razlog, navešćemo i jednu izjavu koju je Ilić izgovorio na promociji u klubu. 

"Moj opis zadatka su teren i igrači. Nadam se da neće biti nikakvih problema, dovodićemo u hodu neke igrače, koji će nam podići kvalitet. Kod nas se prosek ne trpi, nadam se da ćemo doći do nekog nivoa na kom želimo da budemo."

Daleko od toga da nije bilo problema. Očito je da neki igrači sporije dolaze do fizičke spreme, čak i posle 12 mečeva ove sezone, takođe je primetno da je disciplina na nezavidno niskom nivou. Demba Sek se trpi u ekipi zbog mnogih stvari koje se više tiču finansijskih prihoda i uslova, ali njegovo ponašanje je razočaralo gotovo sve navijače, uprkos činjenici da ume biti najopasniji igrač tima. Ibrahim Zubairu, kao najefikasniji fudbaler ove sezone, suspendovan je na neodređeno vreme zbog nediscipline, a na dan utakmice sa Hetafeom, otputovao je u Tursku, što pokazuje koliko je posvećen klubu. 

Imajmo u vidu da u svlačionici postoje klanovi, te da se igrači dele na domaće i strane (manje-više) i videćemo da ne samo da je bilo problema, nego Partizan grca u njima. Skoro koliko i krajem prethodne takmičarske godine. Teren i igrači nisu namireni i ne deluje da će u skorije vreme atmosfera biti stišana, a kao jedino rešenje se nameću prodaje i odstranjivanja, koji će doneti neophodni finansijski priliv, ali i razvodnjiti već redak kvalitet u timu "parnog valjka". 

I kao treći razlog, izostavljajući činjenicu da crno-beli gotovo čitave sezone izgledaju potpuno ispodprosečno, navešćemo nedostatak boljih opcija. 

Ne zato što je to razlog Iliću za ostanak, već obrnuto. Kada je Željko Obradović odlazio iz košarkaške sekcije Partizana, nije se postavljalo pitanje o nedostatku boljih opcija - popularni Žoc je u očima struke i navijača bio najbolja opcija. Sa druge strane, kada je u pitanju isti renome legende za Partizan, nije u pitanju najbolja, već jedina opcija. A ako je Saša Ilić u svom Partizanu kao jedina opcija, a ne najbolja, ima li smisla da bude tu? 

I povrh svega ovoga, dolazimo do paradoksa koji samo može da nastane u crno-belom klubu, i zbog koji mnogi navode kao glavni razlog zašto su navijači ovog kluba. Igra je loša? Neizmerna podrška ostaje. Igrači ne slušaju? Menjaju se oni, ne legende. Ponovo nema Evrope? Nema veze, igraće se i Prva liga Srbije ako je to potrebno. Upravo to je ono što su navijači pokazali sinoć prema Saši Iliću, zajedno sa rukovodstvom koje mu je još ranije ukazalo podršku. 

Postavili su pitanje, koje smo mi shodno okršaju sa Hetafeom preveli na španski jezik, po uzoru na čuvenu pesmu - "Porque te vas?" Zašto odlaziš? U pesmi, naslov je bez upitnika i prevodi se "zato što odlaziš". Umesto toga, kao što smo i ranije rekli, dodali smo upitnik i tamo gde ga nije bilo, baš zato što Partizan, rukovodstvo, navijači, pa na kraju i igrači, koliko god možda neke ne interesovalo ko je Saša Ilić, ne sme sebi da dozvoli urušavanje elana koji se stvorio uprkos svim neprilikama, lošim odlukama, ispadanju iz Lige konferencije, a nadamo se ne i iz Superlige Srbije. Upravo to je ono što koliko-toliko može održati "glavu" kluba iznad vode u ovim izuzetno teškim trenucima, jer zajedno sa Saletom, uprava i pogotovo igrački kadar očito imaju kredita, koji teško da će moći da priušte bez njega, a koji i te kako znači sada, pri kraju prelaznog roka, kada je teško govoriti o "bombastičnim" pojačanjima koja menjaju sezonu. 

I sam stručnjak odbio je da saopšti svoju odluku na konferenciji, iako je jasno rekao da će o tome govoriti posle meča sa Hetafeom. Umesto toga, pomerio ju je na sledeću konferenciju za medije u prvenstvu. Da li će pred OFK Beograd, ili posle meča sa istim, Ilić reći konačno kakav je njegov status? Ne možemo znati.

Ali makar znamo da prema Saletovim rečima, nismo njega i njegov stručni štab gledali "poslednji put" (kako, zanimljivo, glasi naslov obrade pomenute pesme na ruskom jeziku - "B последний раз").