Da li dovoditi u pitanje golmansku poziciju?

Slavlje protiv Tobola nije moglo da prođe bez brige o odbrani Partizana, što je već godinama unazad postao lajtmotiv u Humskoj. U nekoliko navrata, Kazahstanci su koristili visoko postavljenu zadnju liniju crno-belih i pokušavali dugim loptama da je prebace. Par puta su u tome i uspeli i nije bilo naivno. Bilo je tu grešaka u pasu, u predaji lopte, ali umesto da se osvrćemo na štopersku nesigurnost koju iz nedelje u nedelju pokušava da "zakrpi" Stefan Mitrović, te već dugo nerešeno pitanje levog beka, pokušaćemo da se dotaknemo jedne od prvih promena koju je Saša Ilić izvršio po dolasku na klupu - pozicije golmana. 

Uljuljkano već neko vreme navijači sa stadiona "JNA" posmatraju svoje stative. Prvo im je miran san garantovao Aleksandar Jovanović koji je dve godine (2023-2025) neprikosnoveno branio crno-beli gol, a za to vreme je stekao i zvanje kapitena, titula koju je pre njega na istoj poziciji nosio Vladimir Stojković. Jedno je sigurno - kada na golu imate kapitena, onda je jasno da možete računati na nekoliko vrhunskih intervencija protiv znatno boljih klubova nego što su UNA Štrasen i Tobol. 

Međutim, otišao je Jovanović u Tursku čime niko nije bio zadovoljan, činilo se ni sam igrač, a Aleksandra je nasledio Marko Milošević. Došao je ljubimac navijača kao provereno rešenje Srđana Blagojevića, prevashodno zbog svoje izražene igre nogom, vrlo cenjene u današnjem fudbalu. Već time se uklopio u stil trenera sa kojim je sarađivao u Debrecinu i Astani, a onda je svojim bravurama kupio i strogu publiku, kako na evropskim izazovima, tako i u nekim katastrofalnim "večitim derbijima", tokom kojih je sprečavao kolaps i rezultate kakve smo samo viđali u prošlom veku. 

Ali moramo naglasiti - iako je popularni Ćelavi, kako su ga "krstili" sa južne tribine, znao da bude spasitelj, znao je i da pogreši. Setimo se okršaja sa Hibernijanom, kada je dopustio da ga Bouvi savlada neverovatnim udarcem sa 30 i "kusur" metara.

Nije to bio jedini slučaj da Milošević "zakaže", ali najsvežiji je bio protiv Zemuna u prvom kolu Superlige Srbije, kada je zastao na petercu, dvoumeći se da li da izleti na loptu, ili da čeka bliže liniji. Opšte je poznato da je u tim situacijama, na čuvarima mreže da reaguju kao kada se pretrčava ulica na crveno i nailazi auto - ako si krenuo, nastavi sa time što radiš, ako nisi, stani i čekaj. Najgore je zastati u mestu, što se desilo Miloševiću i indirektno omogućilo zbrku i izjednačenje Zemuncima. 

Deluje da je ova greška bila dovoljna Iliću da reaguje i ustupi mesto startera Milošu Kruniću, koji se u Kupu Srbije prošle sezone, kao i u ostalim prilikama, pokazao kao vanredna zamena i stoga zavredeo produženje ugovora do juna 2028. godine. U naredna četiri meča, Krunić je bio čovek na gol liniji, ali posle nekoliko utakmica deluje da nikome nije ulio poverenje kakvo je nosio Jovanović. 

Glavni problem nisu kiksevi koji dovode do gola, već doslovno nesigurnost prilikom reakcija. Nikako ne dominira Miloš u petercu kako bi golman morao, ne pokazuje kontrolu nad igrom i u nekoliko navrata smo imali prilike da vidimo kako je daleko nesiguriji na lopti u odnosu na svog parnjaka. Mogla su dva loša pasa protiv Tobola skupo da koštaju crno-bele, a uprkos dobrom istrčavanju u drugom delu igre, delovalo je da manjka samopouzdanja prvom golmanu "parnog valjka". 

Imao je Krunić i svoje briljantne momente, kao što je bio slučaj u Luksemburgu, kada je veći deo meča "prespavao", a onda morao dva puta da interveniše ozbiljnim paradama, kako bi sačuvao nulu na semaforu pored grba Partizana. Međutim, isto tako su mu se dešavale situacije kao u prvom meču sa timom iz Štrasena, kada je imao dva loša ispucavanja (jedno završilo daleko u autu), te veoma loš pas koji je lako mogao dovesti do primljenog gola u smiraj prvog poluvremena utakmice. 

Posle još jedne nesigurne partije, deluje da bi Ilić možda morao da još jednom promisli svoju prvu odluku - ko zaslužuje mesto prvog čuvara mreže u Partizanu? Sa jedne strane, očito je da simpatije navijača još uvek ima Milošević, koji možda nije igrao od prvog meča sezone, ali je protiv Tobola dobio ovacije i skandiranja sa tribina. Sa druge strane, tu je i šansa koja je ukazana Kruniću i koja posle samo četiri slabija meča, i te kako remeti poverenje na relaciji trener igrač. 

Ako zalazimo i u sam fudbalski aspekt, jasno je i da su tipski golmani Partizana dosta drugačiji, jer kao što smo rekli Milošević je znatno sigurniji na lopti i izlazi daleko više od svog saigrača, koji predstavlja nešto "klasičniji primerak" svoje pozicije. Iz svega navedenog, zaista je legitimno postaviti pitanje koje je neko vreme u Humskoj bilo regularna tema (naročito nakon Stojkovićeve ere, kada je očito bilo da Aleksandar Popović i uvek dragi Nemanja Stevanović nisu za mesto startera), ali poslednjih godina ne da se nije postavljalo, nego bi pravi hibris bilo dovoditi u pitanje toliko puta pomenutog i (ne)prežaljenog kapitena Jovanovića - da li Partizan ima golmana koji odgovara Ilićevom ukusu i koji može istovremeno poneti "jedinicu"? 

Poslužićemo se rečima čuvenog trenera golmana poznatom po svom radu u Crvenoj zvezdi, Dušana Gašića - mora da se zna ko je prvi golman. Jer je konstantnost ono što od dobrog čuvara mreže, pravi odličnog, ali nje nema kada posle pet utakmica dođe do dve rotacije. Čini se - nikoga ne bi iznenadilo da takav potez u Partizanu povuku. Samo ovaj hipotetički slučaj, mora biti i konačni, jer sve rupe "u polju", u kasi i poteškoće u prelaznom roku sugerišu da crno-beli ne mogu priuštiti još i traženje igrača na gol liniji...