Run, Forrest, run!

Oni koji su gledali utakmicu Partizana protiv Une Štrasen imaće samo jedno ime na pameti makar do sledeće nedelje - Ibrahim Zubairu. Momak iz Gane koji je prvi put stavio sebe u fokus pred sam kraj priprema na utakmici sa Naftom (na kojoj je postigao het-trik), sinoć je uspeo da luksemburškom sastavu "metne" dva gola i namesti još jedan. A setimo se samo da je bio na ivici prodaje... 

Težak put prošao je popularni Zuba - od protagoniste nemile polusezone pod Aleksandrom Stanojevićem, do povrede koja ga je potpuno odvojila od terena na gotovo pola godine; zatim je uprkos prilično dobrom startu sa golom i asistencijom, poslat u Tursku gde se nije naigrao; da bi onda ovog leta bio stavljen u izlog koji niko nije želeo da pogleda. I hvala višoj sili što nije, mogu samo reći navijači. 

Jer se ne radi samo o momku koji je dao dva gola i asistirao u evropskoj utakmici oskudnog kvaliteta koja ne bi smela da se gleda kao merilo kvaliteta kako igre, tako i pozitivnog učinka. U pitanju je pravi radnik. Ako ste ikada imali prilike da pričate sa fudbalerom koji se vraća na teren posle duge povrede, ili sa onim koji se duže vreme nalazi u drugom planu, sa onim koji je otišao na pozajmicu jer nema mesta u timu, ili sa onim koji ni na pozajmici nije zasijao, onda znate koliko je teško ostati mentalno čvrst i spreman na borbu za mesto u timu. A onda možete zamisliti šta je Zubairu imao u glavi kada je sve nabrojano prošao kroz dve godine, koliko je član Partizana. 

Mnogo rada, mnogo upornosti, one zadrte i sportski iracionalne, neophodno je da se namećete kod pet stručnjaka koliko ih je "crna zvezda" prošla za svoje vreme u Humskoj. Glavom kroz zid neki bi rekli. I kako onda ne biti zadovoljan, kada jedan takav igrač na evropskoj utakmici, kakva god ona bila, ima ubedljivo najbolji statistički doprinos? 

Setimo se samo početka na stadionu "JNA". Leto koje nije donelo previše očekivanja i koje je gledalo kako Partizan tone iz kvalifikacija za UEFA Ligu šampiona, sve do današnjeg nivoa fudbala. Istog tog leta je debitovao i Zuba plaćen novopromovisanom superligašu, Jedinstvu iz Uba tričavih pola miliona evra. Primera radi, značajnije i izdašnije svote su "iskeširane" su i za Jong-Džua Goha, Alda Kalulua, Žoaa Grimalda, Nihada Mujakića, a na kraju možemo reći i Dembu Seka, koji je ubedio čelnike kluba da ga otkupe za 1,4 miliona evra (u situaciji kada svaki evro znači novo znojenje pred UEFA monitoring), iako svojim učinkom ne deluje kao značajno vrednija investicija od Ibrahima. 

Sa tri puta većom etiketom, dolaze i tri puta veća očekivanja, a ko ih ispunjava, moglo se čuti u glasovima navijača na stadionu, prilikom besmislenih trkova Seka po paraleli terena, i onih koji su skandirali "Zuba" kada je krilni fudbaler iz Gane napuštao igru. Možda u Sekovom lucidnom trku i nesvakidašnjoj građi za krilnog napadača leži znatno veći potencijal nego u igraču kakav je Zubairu, ali drugopomenuti donosi ono što se od njega traži - proizvod. 

Ne samo statistički, već i kako bismo kolokvijalno rekli - "na oko". Prijatno ga je bilo gledati čak i protiv Dinamo Kijeva, kada su Ukrajinci restartovali crno-bele na fabrička podešavanja, isto koliko ga je lepo bilo gledati kako nosi tim protiv Une. Što se brojki tiče, setimo se sezone 2024/25, kada je učinak Zubairua bio prilično solidan - 11 golova i četiri asistencije u svim takmičenjima. Tada mu je bilo 20 godina. 

Brojke kažu, u pitanju je neosporan potencijal, a povratak posle povrede, čekanje šanse i korišćenje iste kada mu se ukazala, rad i stav kakve bi svaki trener poželeo. Pogledajmo brojeve njegove konkurencije u Partizanu, Nemanje Trifunovića koje govore da za znatno više vremena (Nemanja za seniore igra od godine 2023/24), Srbin ima sedam golova i pet asistencija, a neuporedivo je više hvale od medija dobijao kada je pod Srđanom Blagojevićem pronašao svoju formu. Što se stava tiče, već je ispred Šake Traorea, još jednog levog krila, koji je na pripreme došao sa očitim viškom kilograma, iako renome karijere u ranom uzrastu (đak Milana) navodi kako bi upravo njemu trebalo poveriti levu stranu. 

Između njih trojice, Zubairu je dosad pokazao najviše (na pripremama i u zasad kratkom toku takmičenja), a to je prepoznao i sam Ilić, koji je nakon 15 minuta protiv Zemuna, započeo sa Ibrahimom u startnoj postavi u kvalifikacijama za Ligu konferencije. Posle utakmice, dao je komentar koji odlično "leži". 

"Zubairu ima strašan učinak. Postigao je dva gola i asistirao za jedan. To je za svaku pohvalu. Ono što ja mislim jeste da mora da učestvuje više u igri. Ova ekipa Partizana može da igra sa nekim određenim intezitetom protiv svakog, a to iziskuje dosta energije. Moramo da rotiramo, konstantno imamo utakmice. Niko me za sada nije oduševio da može da igra svaku utakmicu", rekao je predostrožno i vrlo obazrivo Ilić. 

I istina je, ne treba da se zavaravamo učinkom, ali kada ga neko donosi, posle svih neprilika koje smo naveli, svako može biti prilično zadovoljan. Svi ćemo na kraju dana priznati - imao je i u najboljim danima (koji su zasad, ponavljamo došli sa tek 20 godina) oscilacije i problema, kako sa završnicom, tako i sa učestvovanjem u igri. 

Ali kao i protagonista filma "Forest gamp", koji pobeđuje sistem nasuprot očekivanja svih oko njega (klasičan pastiš o američkom snu, pomalo i propagandnog tipa koji, prema vrlo potentnoj Žižekovoj analizi, neguje ideju idealnog ideološkog subjekta), na Zubi je da trči i samo da trči. U Partizanu kakav je sada, finansijski oskudan, sa nedovoljno dobrih pojačanja i jedino zadovoljan figurom na klupi, pronaći će i te kako dobro mesto. Već je pokazao da može.