Protrljaj oči... Ne, nije prijateljski meč

Mučno je za navijače Partizana bilo gledanje "večitog derbija". Mučno je bilo i gledanje svega onoga što se dogodilo pre i posle najvećeg srpskog okršaja. Sve u svemu, potpuna gorčina ostala je u ustima nakon novog neuspeha na stadionu "Rajko Mitić" i preti da se na istom mestu zadrži još mnogo, mnogo godina.

Jer ono što smo gledali juče na popularnoj "Marakani" nije izgledalo kao susret dve strane jednog grada, dva različita simbola i principa, dva načina mišljenja i verovanja, dva dominantna kluba u večnoj borbi za primat... Mogu se kontrasti i binarne opozicije nabrajati do prekosutra, ali samo na papiru, pošto su u praksi potpuno izostale. Ništa od prkosa igrača Partizana, ništa od ponosa trenera Partizana i potpuni manjak obazrivosti od strane rukovodećeg kadra, koji je još jednom uspeo da prenese ružnu sliku u javnost. 

Počelo je klupko da se odmotava još na početku okršaja, kada su srdačno u zagrljaj jedan drugom pali Dejan Stanković i Srđan Blagojević. Naravno, jeste gest bio na inicijativu nekadašnjeg stručnjaka Sampdorije, koji je teatralno povikao "gde je moj Srđan", ali očito da je tom prijateljskom odnosu kumovala činjenica da je utakmica sa "parnim valjkom" za crveno-bele puka formalnost. Da su strane nešto izjednačenije, bi li onda Stanković inicirao prisni kontakt, ili bi pak stvari bile malo formalnije? Odgovor se sam nameće, a krivica svaljuje na Blagojevića, koji nije održao nikakav autoritet ni pre, a ni posle utakmice, kada je ponaosob prilazio fudbalerima Zvezde i čestitao im na osvojenoj tituli. 

 

 

Sećamo se pre nekoliko godina, kada su zajedničku konferenciju za medije održali Savo Milošević i upravo Stanković. Naravno, tada je situacija bila malo drugačija, vreme u godini takođe, a definitivno se titula nije obezbeđivala u "večitom derbiju". Možemo se slobodno poslužiti primerom košarakaša Partizana, koji su nedavno odigrali evroligaški derbi sa Zvezdom u kojem nije bilo takmičarskog značaja za njih, ali su pokazali da ipak prestiž srpskog okršaja opstaje, makar u onoj sferi rečenice "da komšiji crkne krava". 

Možemo se zavaravati prijateljskim odnosima klubova, ali činjenica je da oni moraju biti normalizovani, nikako prijateljski. I tu nastaje zamena teza koja dovodi do prijateljskih zagrljaja i pozdrava, kako Blagojevića i Stankovića, tako i ne tako davno Zvezdana Terzića i Predraga Mijatovića. Niko od "grobara", u situaciji u kojoj se nalazi Partizan, primoran da gleda kako klub iz Ljutice Bogdana osvaja titulu upravo protiv njihovog kluba, ne želi da vidi poljupce, čestitke i pozdrave. Makar na papiru, predstavno i za javnost, mora se sačuvati ponos, bez kojeg su crno-beli očito ostali. 

Kada već pominjemo Mijatovića, upravo je on, zajedno sa ostatkom rukovodstva Partizana podelio još jednu ružnu sliku, tako što je seo u drugi red, u društvo Toplice Spasojevića, bivšeg predsednika Zvezde, umesto sa funkcionerima crno-belih, Rasimom Ljajićem i Dankom Lazovićem, sa kojima bi morao najprisnije da sarađuje. Krivica, koliko Mijatova, toliko i Dankova i Ljajićeva. 

Starsport

A za kraj, dolazimo i do čuvene razmene dresova, koja je preplavila internet. Radi se o situaciji van terena, prilikom odlaska autobusa "parnog valjka", kada je Demba Sek rešio da zamoli Marka Arnautovića za njegovu majicu. I da, važi ona floskula "šta stranci znaju", ali to nije ni pitanje, jer o derbiju većina ne zna ništa, a malo je onih koji su kao Bibars Natho, koji i posle sedam godina bez titule, staje u liniju sa mnogim ljubimcima navijača. Znaju domaći igrači, domaći funkcioneri i domaći trener, te je tako na kapitenu Vanji Dragojeviću, treneru Srđanu Blagojeviću i sportskom sektoru (Mijatoviću) bilo da objasne Seku za ovih godinu dana u Beogradu kako stvari funkcionišu, te da razmena dresa nakon osvajanja titule najvećeg rivala samo pokazuje nemoć, bestrašće i podređen položaj. 

Pokazuje i ono što smo rekli u naslovu. Samo ako dobro protrljate oči, ako baš začkiljite i stavite naočare, možda ćete moći da uočite kako ono što smo gledali sinoć nije bio prijateljski meč, već okršaj najvećih rivala, na kojem je jedan obezbedio devetu uzastopnu šampionsku krunu, a drugi po ko zna koji put ostao deklasiran i praznih šaka (bez trofeja sedam godina). Sa dvogledima, lupama, mikroskopima i durbinima, videćete jednu ruševinu nečega što se ranije zvalo "večiti derbi".