Povratak Mančester junajteda u Ligu šampiona posle dve sezone odsustva trebalo je da označi početak nove ere na "Teatru snova". Ambicije su bile ogromne, a onda je usledio sudar sa realnošću i debakl protiv Koma, kluba koji je 2008. godine, kada je Junajted pokorio Evropu, slavio promociju iz pete u četvrtu ligu!
Postoji nešto gotovo paradoksalno u savremenoj eri srpskog fudbala. Dok Crvena zvezda iz sezone u sezonu deluje sve moćnije, stabilnije i organizovanije, ostatak lige kao da istovremeno zaostaje i pokušava da je sustigne. Rezultat? Dominacija koja se više ne meri samo titulama, već i osećajem nedodirljivosti.
Zvezda danas nije samo klub, ona je sistem. Finansijski stabilnija od svih ostalih rivala, sa kontinuitetom u Evropi i jasnom sportskom strategijom, crveno-beli su uspeli da naprave jaz koji se iz godine u godinu produbljuje. Pitanje koje se nameće nije više da li će osvojiti titulu, već koliko će ona biti ubedljiva.
Ali šta ta dominacija znači za srpski fudbal?
Jedna strana medalje kaže – problem. Liga u kojoj je šampion unapred poznat teško može da održi visok nivo neizvesnosti. Klubovi poput Partizana, koji bi trebalo da budu prirodna protivteža, prolaze kroz turbulencije, organizacione i finansijske. Ostali klubovi često nemaju kapacitet ni da zaprete, a kamoli da ugroze vrh. Takav odnos snaga lako vodi u monotoniju, a monotonija ubija interesovanje.
Druga strana priče nudi drugačiji ugao: možda je upravo Zvezdina dominacija ono što gura standarde naviše. Redovna evropska takmičenja, ozbiljni transferi i infrastruktura stvaraju pritisak na ostale da se menjaju, modernizuju i prate trendove. U tom smislu, Zvezda postaje lokomotiva – ne samo svog uspeha, već potencijalno i razvoja lige.
Ipak, ključni problem leži negde između. Dominacija sama po sebi nije loša – loše je kada nema ko da je izazove. Fudbal živi od rivalstva, od neizvesnosti, od osećaja da se poredak može promeniti. Kada toga nema, čak i najveći uspesi počinju da gube na težini.
Zato pravo pitanje nije da li je Zvezda prejaka. Pravo pitanje je – zašto su ostali preslabi?
Ako srpski fudbal želi da napreduje, odgovor ne može biti u slabljenju najboljeg, već u jačanju ostatka. Jer samo u ligi gde postoji stvarna borba, dominacija dobija pravi smisao.
Do tada, Crvena zvezda ostaje ono što trenutno jeste – nedodirljiva sila čiji se kraj dominacije ni ne nazire.
Povratak Mančester junajteda u Ligu šampiona posle dve sezone odsustva trebalo je da označi početak nove ere na "Teatru snova". Ambicije su bile ogromne, a onda je usledio sudar sa realnošću i debakl protiv Koma, kluba koji je 2008. godine, kada je Junajted pokorio Evropu, slavio promociju iz pete u četvrtu ligu!
Planirano je da Zvezda evropsku sezonu otvori u drugom kolu kvalifikacija, koje se igra 21. i 22. jula, a kao nosilac u svim rundama ima status koji joj donekle olakšava put, ali i dalje ostavlja prostor za potencijalno vrlo zahtevne rivale već na startu.
Trijumf nad najvećim rivalom dao je dodatnu težinu uspehu, a činjenica da je titula osvojena upravo u derbiju čini ovu sezonu još upečatljivijom. Klub iz Ljutice Bogdana tako je nastavio niz dominacije, stigavši do devetog uzastopnog trofeja u domaćem prvenstvu.
Uz državna ulaganja i dolazak stranih igračica, Saudijska Arabija ubrzano razvija ženski fudbal, ali izgradnja publike i širenje prostora za žene i dalje predstavljaju velike izazove.
Golden State Warriorsi vrede približno 13,5 milijardi dolara. Za toliko novca moguće je kupiti neke od najvećih evropskih fudbalskih klubova, izgraditi nekoliko modernih stadiona i još uvek raspolagati milijardama.
U intervjuu za Bloomberg Adriju Hrkać govori o strategiji za američko tržište, ulasku sportskog producenta Petea Radovicha u vlasničku strukturu kompanije i razlozima zbog kojih Sofascore nije prodat.
Manchester City je uz finansijsku podršku Abu Dhabija mogao ubrzati gotovo svaki deo svog razvoja, dovesti bolje igrače, angažovati vrhunske trenere i izgraditi infrastrukturu.
Euroleague
Luka Milosavljevic/STARSPORT
Ostavite komentar