Sudovi iz Lučana: Blagojević zna kako sa napadačima, ali da li zna kako i šta sa Ugrešićem?

Samo dve utakmice su bile dovoljne da se Partizan pod komandom Srđana Blagojevića saplete. Ovaj put, nagazna mina su bili "nezgodni" Lučanci, koji još uvek nisu upisali pobedu u 2026. godini (da budemo precizni, od kraja novembra 2025. su bez trijumfa). Mladost je na domaćem terenu sačuvala bod, a brine i činjenica da je i sa igračem manje bila bolji rival od crno-belih, koji su prvim pogotkom Sebastijana Poltera od dolaska u Humsku, u samoj završnici meča obezbedili poen. 

Posle dve utakmice, neki sudovi se već mogu donositi o povratku Blagojevića, koji postaju malo jasniji kada se pogleda utakmica u Lučanima. Pa počnimo onda od dobrih stvari, jer je njih znatno manje. 

Pogodak Poltera je definitivno nešto što može obradovati navijače "parnog valjka". Dugo se čekao vremešni Nemac - čak sedam utakmica nije bilo debitantskog gola, a onda je on došao u velikom stilu. Zahvatio je u 89. minutu nekadašnji as Braunšvajga čudne "makazice", ne toliko spektakularne kao Jovan Milošević protiv Javora u prvom delu sezone, ali dovoljne da se crno-beli tim, kao i tada, spasi negativnog rezultata. Ne i padanja na nezavidno treće mesto Mozzart bet Superlige Srbije...  

Kako je igrao Milošević pod komandom Blagojevića, teško da će Polter moći, ali lepo je videti da klub iz Humske može da se osloni na neki drugi golgeterski pogon, osim onog koji predstavlja Andrej Kostić. Mladi Crnogorac je hipertalentovan, ima njuh za gol, a deluje i da je pred njim svetla budućnost, ali izazov tereta kakav je mesto prvog špica Partizana koji nema podršku sa klupe već se pokazuje kao pregolem, tako da će Sebastijan morati da ponovi ovakve bravure u nastavku sezone, ako želimo da se nadamo stabilizaciji rezultata. 

Upravo ovo je bio pozitivan deo povratnih informacija iz meča sa Mladošću, dok je onih loših nešto više. Videli smo da je nedostatak Kostića (kojeg nije bilo ni u protokolu zbog povrede), veoma nezgodna prilika za crno-bele. Probao je Blagojević sa Ognjenom Ugrešićem u napadu u ulozi kakve lažne devetke, a možemo reći da je ovaj pokušaj propao spektakularno. Bez napadačke igle, "parni valjak" je u prvom delu delovao potpuno bezopasno i neosetno, a sve do ulaska Bibarsa Natha u 62. minutu, napadačka impotencija protiv tima sa igračem manje je činila da navijači počupaju kosu sa glava. 

Srećom, već znamo da Blagojević ume prepoznati sopstvene greške (što je u više navrata pokazivao), tako da je brže-bolje uveo još jednog kreativca na teren, Ugrešića zamenio Polterom, a prilike su počele već tada da se nižu. Milan Vukotić (koji ponovo hvata zalet pod komandom trenera koji ga je napravio jednim od najboljih veznjaka u ligi) i Izraelac su već bili preveliki zalogaj za odbranu Lučanaca i zajedničkim kretnjama su uspevali da muče rivalsku odbranu do samog kraja. Da je Crnogorac postigao i gol posle centaršuta Dembe Seka u nastavku, mogli bismo ozvaničiti da gledamo onog starog, Blagojevićevog Vukotu, a ovako, sačekaćemo sa etiketama još malo. 

Međutim, ono što najviše brine jeste upravo status Ognjena Ugrešića. Sećamo se svi da Lozničanin nikako nije uspevao da pronađe sebe posle ispadanja Partizana iz evropskih kvalifikacija. Statističkog doprinosa nije bilo od utakmice sa Hibernijanom, pa sve do pomenutog duela sa Javorom, a do samog odlaska Blagojevića, dovođena je u pitanje uloga mladog asa pod komandom aktuelnog stručnjaka. 

Razlog možemo tražiti u nekoliko faktora. Recimo, najbolje je Ugrešić ove sezone u prvenstvu izgledao pod komandom Marka Jovanovića i Đorđija Ćetkovića (koja je trajala dve utakmice - Novi Pazar i Javor), koji su Lozničanina gurali u "napadačkije" uloge u vezi terena, dok je Vanja Dragojević sam dirigovao zadnjom linijom sredine. Pokazalo se da je formacija 4-1-4-1 i nešto što iz Ognjena izvlači dosta one lepršavosti i prodornosti dugog koraka po kakvima ga i poznajemo, primarno iz duela sa Oleksandrijom. 

Sa druge strane, Blagojević je voleo da igra sa Dragojevićem i Ugrešićem u paru u zadnjoj liniji veznog reda, što je mladog reprezentativca držalo podaleko od gola, a samim tim i osetnijeg doprinosa. Radilo je protiv Ukrajinaca, koji su nauštrb svojega dobra, igrali otvoren fudbal, dok Superliga Srbije po prirodi podrazumeva tvrđe ekipe, a samim tim otežava Ugrešiću da pomogne daleko od protivničkih stativa. Sada, kada je tu i Saša Zdjelar, dokazani vezista sa istančanim njuhom za dobre duge lopte, kao i čuvanje istih, deluje da je Dragojević dobio savršenog parnjaka, a Ugrešić... Pa, postao na neki način višak. 

Oprobao ga je Blagojević u napadu - nije radilo, a protiv TSC je ušao umesto Zdjelara u završnih 15-ak minuta. Videćemo kakva je budućnost za Ugrešića pod Blagojevićem, ali za dve utakmice, deluje da fudbaler Partizana ponovo polako ostaje bez minutaže, kakvu sam iska svojim talentom, mada ne i stavom na terenu u određenim momentima. 

Ono što nam je utakmica u Lučanima pokazala, jeste nešto što smo naslućivali. Blagojević i te kako zna kako da od napadača napravi strelca, ali je pitanje da li može pronaći poziciju Ugrešiću i sprečiti da njegova tržišna vrednost nastavi da pada, jer ako ga budemo gledali van njegove pozicije (koja god ona bila, nije mu broj na dresu devet), u završnih 15 minuta meča, ili na klupi, pitanje je za koliko novca i koliko će zainteresovanih biti za njegove usluge. Kasa je i dalje ruinirana, prodaje će biti nužne (naročito ako izostanu ponovo UEFA takmičenja, ne zbog sportskog rezultata, već zbog monitoringa "Kuće fudbala"), a ako se Ugrešić smatrao kapitalcem, strah je veliki da će se desiti jedna od nezavidnih prodaja ispod cene, te da će sportski sektor Uprave morati da pojede svoje reči o klauzulama od 20 miliona evra. 

Jer toliko, Ugrešić treuntno ne vre di.