Partizan započinje evroligašku sezonu: Možda i bolje je bez euforije

Posle nešto više od pet meseci čekanja, Evroliga se konačno vraća u crno-belu stranu Beograda. Košarkaši Partizana će otvoriti elitno takmičenje okršajem protiv Olimpije iz Milana. Meč počinje od 20.45 časova, a kao što ste navikli, možete ga pratiti na kanalu Arena 1 Premium. 

Nesumnjivo je da će ova sezona beogradskog kluba biti znatno drugačija od prethodnih, samim tim što je početna pozicija već sama po sebi izmenjena. Prvi put od povratka u Evroligu, Željko Obradović neće sedeti na klupi tima, a Đoan Penjaroja dobiće priliku da se pokaže na startu i promeni neke "loše navike"... Jedna o kojoj govorimo jeste da Partizan ne zna za pobedu u prvom kolu još otkako se ponovo obreo među kontinentalnim velikanima. 

Prethodnih godina, bolji su redom bili Alba, Makabi iz Tel Aviva, Baskonija i Dubai. Da li će "manekeni" uspeti da nastave ovu neprijatnu tradiciju? Ostaje da se vidi. Još jedna stvar će se u velikoj meri razlikovati u odnosu na prethodne godine i to niko ne može da porekne. Naravno, priznajemo da uvek vlada uzbuđenje kada god crno-beli zakorače na parket protiv najboljih timova Evrope, ali takođe je sada već jasno - euforija i interesovanje nisu kao lane.

Da li je to baš zbog odlaska popularnog Žoca? "Zle krvi" između navijača i predsednika kluba, Ostoje Mijailovića? Manjka "bombastičnih" letošnjih pojačanja u svežem rosteru? Zaključićemo, sve po malo. 

O tome svedoči i broj prodatih sezonskih ulaznica koji nije bio niži još od već toliko puta naglašavane renesanse Partizana. Počelo je sa veoma pohvalnih 11 hiljada godišnjih karata u sezoni 2022/23. Izuzetna brojka za povratnika u krem košarke. Potom se posle plej-of serije protiv Real Madrida i bitke za Fajnal-for dogodio pravi "bum". Čak 17 hiljada zauzetih mesta u startu! Naravno, blagi pad je usledio, pa je tako sledeće sezone prodato 14 hiljada karata. Ova, nažalost, bila je najlošija - "samo" devet hiljada prodatih karata koje čuvaju mesto u "Areni" za sve mečeve. 

Valja naglasiti da je takođe ovo prva godina u kojoj je "večiti rival" odneo pobedu u ovom aspektu otkako se timovi susreću u Evroligi. Sve to sugeriše da uprava i sportski sektor nisu upeli da kupe navijače, čak ni blagim spuštanjem cena karata, kao i to da ih prelazni rok nije ubedio kako bi ova takmičarska godina mogla da bude "takmičarska". Možemo pričati šta god želimo, ali uspesi uvek diktiraju potražnju (uz naravno veliku počast za sve one na koje oni ne utiču)... Prosto, tako je.

A prošla sezona je bila katastrofična. Zbrojimo je sa prelaznim rokom koji nije bio spektakularan i dobijam manjak euforije o koji naznačavamo. Velika imena su izostala iz transfer glasina - setićemo se kako se nekada čekala notifikacija da je Nikola Mirotić stigao u Beograd, pa i nada da će Čima Moneke ipak ubediti Baskoniju da ga pusti u prestonicu Srbije (na kraju, otišao je  u crveno-beli tabor), a kada je Džabari Parker obavezao sebe na dvogodišnju vernost, mnogi su verovali da je to karika koja može uticati da se dogodi taj čekani iskorak. 

I očekivanja su svake sezone bivala izneveravana, a plej-of (zajedno i sa znatno manje lukrativnim plej-inom) samo nedosanjani san. Kao da je čuvena 2023. godina (rečima Željka Obradovića), bila samo bajka - nešto što se desilo nekada davno, ili možda i nije, već je bilo samo iluzija. Tri godine kasnije, moramo priznati - Partizan nije uspeo da gradi na tom čvrstom temelju, a čak je i nazadovao, što se pokazalo u interesovanju igrača da pojačaju klub posle turbulencija sezone za nama. 

Čak ni cilj da se stvori temelj domaćih igrača, zajedno sa insinuacijama Mijailovića da je Bogdan Bogdanović možda ipak moguća opcija tokom leta (malo ko je poverovao), pokazali su se kao neispunjene želje i najave bez jasnog pokrića. Možda upravo zato već neko vreme nismo čuli prvog čoveka kluba kako ističe da se gradi tim za F4... 

Na ovom mestu, udarićemo tačku i istaći peripetiju. Možda je sve ovo dobro. Čak i odlično... 

Nesnosno veliki pritisak stvorio se oko Partizana baš zbog inicijalnog evroligaškog uspeha koji je postavio izuzetna očekivanja. Tokom narednih godina, deluje da je klub samo kuljao, sve dok na kraju i nije implodirao. Implozija se otelotvorila u svim dešavanjima prethodne godine - loši odnosi u ekipi, problemi između trenera i igrača, navijača i igrača, zvižduci, porazi u nizu, doček novog stručnjaka neopravdano "na nož" i tek na kraju, kao da se bura stišala. 

Tihi prelazni rok doveo je neka manje poznata imena u Beograd koja su se prema prikazanom na pripremama i te kako pokazala značajno. Uzmimo za primer prvog među jednakima, Nikolu Tanaskovića. Kritikovan kao nespreman za nosioca pozicije "četiri" u elitnom rangu, za leto je uspeo mnogima da promeni mišljenje i čak nametne pitanje - da li je Partizan slučajno dobio "džek pot"? Nešto što je svojevremeno Zvezda učinila sa Filipom Petruševim. 

Tu su takođe našli i Derik Vilis i Lamar Stivens - tandem iz Pariza, koji je svojom energijom uspeo da zadobije simpatije navijača. I kako zaboraviti Luku Vildozu, najveću "bombu" leta, ne u kvalitativno, već zbog pompe koju je njegovo "menjanje" dresova "večitih" proizvelo. U velikoj meri, pričalo se da je isplativa investicija (spekuliše se o plati od 700 hiljada evra za dve sezone). Međutim, videli smo na meču sa Burgom da još Argentinac ima šta da ponudi, a da zajedno sa Kajlom Olmanom u tranziciji može biti ubitačna kombinacija. 

Naravno, kao "nosilac baklje" minulih godina, tu je Karlik Džons, apsolutna prva zvezda tima - igrač od kojeg sve počinje i u čijim se rukama sve završava. Njegova saradnja sa Kevarijusom Hejsom je umela da izazove oduševljenje u duelu sa PAOK-om, a sudeći po prikazanom, spreman je američki "Južnosudanac" da još jednom ustanovi sebe kao jednog od najboljih igrača u Evroligi. U niz igrača, dodaćemo i Itana Tompsona - NBA pojačanje, koje ima poene u rukama, ali se postavlja pitanje kako će izneti tranziciju. 

Problemi su tu i jasni su. Da je neko po okončanju prelaznog roka istakao kako će odbrana biti najveći problem, kao i odbrana defanzivnog skoka, koja muči ekipu sukcesivno godinama unazad, teško da bi zvučalo kao realna predikcija. Ali odbrana je nešto što se postiže sa uigravanjem i vremenom i koliko god to zvučalo kao fraza, jednostavno je tako. 

"Tiha voda breg roni", kaže se narodski. Zna to najbolje i Đoan Penjaroja, koji je najbolje ekipe trenirao daleko od svetla reflektora, u mirnoj atmosferi rada i napretka. Kada je bio u Barseloni, kao da je renome Katalonaca zajedno sa slabim odlukama na tržištu uticao na to da ekipa "krvari", što se dešava i dan danas. 

Ali kada je sa Burgosom osvajao FIBA Ligu šampiona, ili kada je sa Baskonijom došao na pobedu od plej-ofa Evrolige (u eri kada plej-in nije postojao), pokazivao je Španac ono najbolje što njegov stil košarke ume da ponudi. Prošle sezone uspeo je da iznese pritisak i stabilizuje tim, a sada se čini da ima mir i nešto slabije interesovanje (pritiska u Partizanu nikada ne manjka, ali očekivanja - može se reći), kakvi bi mogli da igraju u korist njega i njegovog tima, od kojeg mnogi ne znaju šta da očekuju. 

Borba protiv samo naizgled jačih i zvučnijih, počinje protiv Olimpije, koja u Beograd stiže Markom Gudurićem, Darijusom Tompsonom i Alekom Pitersom (šampionom Evrolige). Prava prilika da se u susret ovoj novoj atmosferi, obeleženoj manjkom euforije, prekine tradicija poraza u prvom kolu i trenutak da ekipa koju mnogi potcenjuju pokaže spremnost za takmičenje.