Zoro je urezao još jedno "Z": Ostala su još dva

Prava je šteta gledati Partizan kako pobeđuje u nizu kao tim sa najboljom formom u Evroligi, dok je i matematički jasno da crno-beli nemaju nikakve šanse da se domognu plej-in faze takmičenja. Svako ko je bio na bilo kojoj domaćoj utakmici ekipe Đoana Penjaroje u poslednje vreme (a nije ih bilo mnogo, ili makar ne u očekivanom broju), imao je priliku da vidi koliko je igra napredovala u odnosu na ono što je publika u "Areni" bila prinuđena da gleda pre samo dva meseca. 

Najnoviji skalp u zbirci crno-belih je Valensija, koja se naširoko smatra najvećim iznenađenjem u košarci Starog kontinenta i aktivno hita ka mestu među TOP 4 tima, čime bi obezbedila prednost domaćeg terena do kraja plej-ofa. Da su slavile u Beogradu, "narandže" bi bile dve pobede daleko od Hapoela iz Tel Aviva (koji istini za volju ima utakmicu manje), te praktično i jednom nogom na željenom mestu, s obzirom da je ostalo još četiri kola do kraja regularnog dela Evrolige. Umesto toga, pale su posle dva produžetka, ispustivši +12 koje su imale u jednom trenutku. 

I nije to slučajnost. Pisali smo već kako su pobede Partizana, kada zaostaju dvocifrenom razlikom, postale svojevrstan sindrom Penjarojine ekipe. Naravno, ne može se uvek "čupati" iz nezavidne situacije, ali pokazatelj karaktera je mogućnost da tim igra do poslednje sekunde utakmice, što se zaista dobro videlo protiv Valensije, koja je u većem delu meča vodila i imala primat. Nekoliko puta je Partizan hvatao priključak, a potom Španci stabilizovali reezultat u svoju korist, sve dok poslednja serija od 8:0 nije urodila plodom i na kraju donela produžetke, iz kojih je domaćin izašao pobedonosno. 

Baš to je nekako nedostajalo u većem delu sezone - vera da tim može da se vrati u utakmicu, čak i kada deluje dotučeno, a bivši trener Barselone je pronašao način da motiviše i neke igrače koji su u većem delu sezone izgledali indisponirano. Pre svih, govorimo o Sterlingu Braunu i Dilanu Osetkovskom, koji kao da su, jedan ponovo, a drugi tek sad, pronašli svoje mesto u timu. 

"Arhitekta vaskrsenja", prozvali su španski mediji Penjaroju, a mi bismo ga ipak nazvali svojevrsnim osvetnikom. Možda samo po govornom području, ako ne po poreklu, Zoroom, koji je od Minhena počeo da urezuje simbolično "Z" na svoje suparnike. 

Pogledamo li mečeve Partizana, uvidećemo da je beogradski klub više oduzimao, nego što je dobijao. Sve je počelo u Nemačkoj, kada je prekinuta dobra serija Svetislava Pešića na klupi Bajerna, što je praktično dotuklo i malo nade da bi Bavarci mogli do plej-ina, te pobede nad Hapoelom iz Tel Aviva, kojom je postalo očito da Izraelci neće biti u stanju da se dokopaju vodeće pozicije u Evroligi. Upravo je poraz od crno-belih naglasio nezadovoljstvo koje vlada na Bliskom istoku, te rasprave oko statusa Vasilija Micića i mnogo više Dimitrisa Itudisa, za kojeg se uveliko spekuliše da li će biti na istom mestu i naredne sezone. 

Potom je usledio udarac od Olimpije, ali i trijumf nad Panatinaikosom u kojem se Partizan osvetio za bolan poraz koji je bio praktično okidač za rastanak sa Željkom Obradovićem - nešto što navijači u Humskoj nikada neće zaboraviti ni igračkom, ni funkcionerskom kadru. "Pamti pa vrati", napisali smo nakon pobede nad "zelenima", a deluje da je ova poštapalica prerasla u lajtmotiv ostatka sezone. 

Slavlje u Bolonji nad Virtusom je potpuno odvojilo italijanske crno-bele od plej-ina, koji bi hipotetičkim trijumfom bili na dve pobede od željenog mesta, a takođe je bilo i prvi korak ka rastanku sa Duškom Ivanovićem, koji se prethodno radovao početkom takmičarske godine u "Areni Beograd". 

Pobeda u Bolonji je i započela seriju od pet trijumfa. Sledeći na listi za odstrel je bio Dubai, koji je u prvoj utakmici sezone deklasirao Obradovićevu ekipu, što je prouzrokovalo čuvene rasprave oko čarter letova... Pobeđen je i Pariz - takođe tim koji je dobio priliku da se raduje u prestonici Srbije uz 101 postignut koš,  a vraćeno je i Asvelu za blamažu u Lionu - još jedna u nizu kontroverznih utakmica pod Žocovom komandom, posle koje je najtrofejniji strateg Evrope imao šta da kaže za kamere. 

I kao kruna, stigla je i pobeda nad Valensijom. Za promenu, Penjaroja nije isplatio Željkove, već svoje dugove, pošto je upravo duel sa Špancima bio prvi na kojem je Partizan pod Đoanovom komandom pokazao zube eliti. Tada, crno-beli su bili u egalu sa jednim od najboljih timova Evrolige praktično do samog kraja, ali je nedostajao taj poslednji zamah kako bi došlo do velikog slavlja. Da li je taj zamah Karlik Džons? Verovatno, ali prisustvo reprezentativca Južnog Sudana ne menja činjenicu da je za vreme bivšeg stratega Baskonije čitava ekipa naučila da diše i kada je sabijena u ćošak. 

Kako bismo bolje sagledali poetičnu statistiku Partizanovog Zoroa, napravili smo bilans. Penjaroja je dosad upisao osam pobeda na klupi crno-belih i upisao devet neuspeha.  Željko Obradović je zabeležio devet neuspeha, a slavio četiri puta. I naravno, ne smemo zaboraviti kratku eru Mirka Ocokoljića na klupi, koji ima skor od dva trijumfa i dva neuspeha.

Da stavimo u perspektivu, na poslednjih osam utakmica, Đoan Penjaroja i njegova "kaznena ekspedicija" su pet puta pobeđivali rivale koji su ranije u toku sezone bili bolji dok je na klupi bio Žoc, i još jednom je Španac ispravio svoju "krivu Drinu". 

Ako pogledamo međusobne okršaje sa drugim ekipama, vredno je napomenuti da je zasad samo pet timova uspelo savladati Partizan dvaput, što možda ne zvuči impresivno, ali moramo imati u vidu da mi govorimo o jednoj od ekipa koja je veći deo sezone bila uz dno, te statistički najgora u mnogim kategorijama takmičenja. Stoga je potpuno lako "svariti" duple neuspehe protiv timova poput Olimpijakosa i Fenerbahčea. Naravno, ostaje blago gorak ukus u ustima što nisu pobeđeni Barselona (uspeh koji se čeka od povratka u Evroligu) i Real (trijumf se traži još od čuvene serije u plej-ofu), ali i Makabi, od kojeg je crno-beli tim izgubio u Izraelu pukom igrom sudbine i ruke Treja Klarka. 

A do kraja sezone, Zorou iz Humske je ostalo da ureže još dva "Z", pre nego što se ponovo okrene takmičarskom ritmu, koji nema svrhu u osveti. Jedno će služiti da se sačuva bilans od pet "duplih poraza", a drugo da se napakosti neprijatelju. Mislimo na Žalgiris, koji je Ocokoljićevom Partizanu naneo jedan od nabolnijih poraza u modernoj istoriji. Skalp u Beogradu bi i te kako mogao da poremeti fantastičnu sezonu Litvanaca, a takođe, tu je i ono što bi dobrom delu "okorelih grobara" donelo radost. Kada bi i u gostima pala Crvena zvezda, kojoj su pobede u naredna tri meča potrebne kao voda na sušan dan. Tek tada, Partizan će u miru moći da okonča ovu košmarnu evroligašku sezonu.